Грчка дијаспора

С Википедије, слободне енциклопедије
На карти су приказане земље са највећом популацијом Грка у свету

Грчка дијаспора, позната још и као Омогениа[1][2] (грч. Ομογένεια), појам је који се односи на заједнице грчког народа који живе ван границе Грчке и Кипра у традиционалним грчким домовинама, као што су неки делови Балкана, јужне Русије и Украјине, Мале Азије, Грузије, Јужни Кавказ, Египат, на Блиском истоку, и у јужној Италији. Миграцијама у 20. и 21. веку ван ових традиционалних подручја, грчка дијаспора проширила се и на многе друге области. Чланови дијаспоре су сви они идентификовани као Грци или они чији су преци мигрирали из грчке домовине.[3]

Грчка дијаспора је једна од најстаријих и историјски најзначајнијих у свету, са готово непрекидним присуством од давнина. Примери њеног утицаја варирају од инструменталне улоге грчких исељеника у настанку ренесансе, разним ослободилачким и националистичким покретима који су укључени у пад Османског царства, до комерцијалних догађаја као што је пуштање првих супертанкера у свету[4].

Историја[уреди | уреди извор]

Карта приказује грчке територије и колоније у Архајском периоду

У давним временима трговачке и колонизоване активности грчких племена са Балкана и Мале Азије утицале су на ширење грчке културе, религије и језика око Медитерана и црногорског басена, успостављајући грчке градове на Сицилији, у јужној Италији, северној Либији, источној Шпаније, на југу Француске и на обали Црног мора. Грци су основали више од 400 колонија[5]. Освајање Ахеменидског царства од стране Александра Великог обележило је почетак Хеленистичког периода, који је карактерисао нови талас грчке колонизације у Азији и Африци, са грчким владајућим сталежима основаним у Египту и северозападној Индији.[6]

Многи Грци су се преселили у нове хеленистичке градове утемељене у доба Александра Великог, на простор данашњег Узбекистана, субконтинента на северу Индије (укључујући савремени Пакистан)[7] и Кувајта[8]. Хеленистички градови Селеукија, Антиохија и Александрија били су међу највећим градовима на свету током хеленистичких и римских времена[9].

У 20. веку многи Грци су напустили традиционалне домовине из економских разлога што је резултирало великим миграцијама из Грчке и Кипра у САД, Аустралију, Канаду, Бразил, Уједињено Краљевство, Нови Зеланд, Аргентину, Немачку, Белгију, Грузију, Русију, Чиле, Мексико и Јужну Африку, поготово након Другог светског рата (1939—45), Грчког грађанског рата (1946—49) и Турске инвазије на Кипар 1974. године[3].

После Првог светског рата, већински пантијски и анатолијски Грци који живе у малој Азији, сада модерној Турској, били су жртве муслиманске турске нетолеранције за хришћанско становништво у целом Отоманском царству. Више од 3,5 милиона људи, укључујући Грке, Јермене, Асирце, Курде и Јевреје, убијени су под у периоду од 1914. до 1923. године. Грчко становништво које живи у малој Азији побегло је у модерну Грчку, али је и Руска Империја (касније СССР) била једна од главних дестинација[10]. Након Грчког грађанског рата, велики број комунистичких Грка и њихових породица били су присиљени да беже у суседну Југославију и совјетске државе источне Европе, посебно у СССР и Чехословачку. Мађарска је чак основала потпуно ново село за грчке избеглице, док је велика концентрација таквих Грка била пресељена на север Чехословачке у центру Крнов. Друга земља која је у великом броју признала Грке била је Шведска, где данас живи преко 17.000 грчко-шведских потомака. Док су се многи имигранти вратили касније, ове земље и даље имају бројне Грке прве и друге генерације који одржавају своје традиције[3]. Арапски национализам председника Гамала Абдела Насера из Египта доводио је до протеривања великог грчког становништва, као и других европских и азијских асоцијација. Са падом комунизма у источној Европи и Совјетском Савезу, број Грка из дијаспоре чије грчко порекло је "уклоњено" за многе генерације, емигрирао је у модерне грчке главне урбане центре, Атину и Солун, а такође и на Кипар.[3]

Термин Понтски Грци користе се за заједнице из грчког говорног подручја које потичу из региона Црног мора, али посебно из региона Трапезунтског царства, истока Андаголије, Грузије. После 1919-23. Године, већина грчких и кавкаско-грчких заједница преселила се у Грчку или придружила другим грчким заједницама у јужној Русији и Украјини.[11][12]

Грчка националност[уреди | уреди извор]

Свака особа која је рођена у Грчкој може постати држављанин Грчке путем натурализације, под условом да докаже да јој је барем један родитељ или баба и деда рођени као држављани Грчке. Грчко држављанство стиче се рођењем од стране свих рођених у Грчкој и свих особа рођених од најмање једног родитеља који је држављанин Грчке[13][14].

Грчка дијаспора данас[уреди | уреди извор]

Важни центри грчке дијаспоре данас су у Њујорку[15], Бостону[16], Чикагу,[17] Лондону, Мелбурну, Сиднеју, Монтреалу и Торонту.[3] Укупан број Грка који живе ван Грчке и Кипра данас је спорно питање. Када су подаци о попису доступни, то показује око 3 милиона Грка изван Грчке и Кипра. Процене Већа Грчких Хелена је да око широм света живи око 7 милиона Грка . Грчка дијаспора је такође веома активна као лоби који брани грчке интересе, посебно у САД.[18] Интеграција и губитак грчког језика такође утичу на дефиницију и самодефинисање Грка дијаспоре.

Демографија[уреди | уреди извор]

Листа држава и територија настањених Грцима
Ранг Држава/територија Званични подаци Процена
1  Сједињене Америчке Државе 1,308,374 грчког порекла 136,914 рођени у Грчкој[19] 3,000,000[20]
2  Кипар 721,000 број људи грчког порекла (2011)[21]

322 етничких Грка (2006) [22]

1,150,000[23]
3  Аустралија 378,265 (2011), грчког порекла , 99,937 (2011, рођени у Грчкој)[24] 700,000[25]
4  Немачка 339,931 (2015, грчког порекла), 74,717 (Грци рођени у Немачкој), 265,214 (Грци рођени у Грчкој)[26] 320,000,[27] 370,000[25]
5  Канада 252,960 грчког порекла (2011), 67,245 (2011), рођени у Грчкој)[28] 720,000[25]
6  Уједињено Краљевство 78,872 (2011), Ова цифра укључује Грке из Грчке и кипарске Грке који живе или бораве у Енглеској или Велсу[29] 400,000[30]
7  Француска 35,747 (2005, грчког порекла)[31][32] 35,000 - 80,000[33]

[32]

8  Албанија 24,243 до до 550.000 (2011, већина са држављанством Грчке. Грчка дијаспора не признаје попис)[34] Извори варирају, између 200.000 и 550.000 етничких Грка живи у Албанији.[35][36][37][38][39] Велики број Грка из Албаније борави у Грчкој, Аустралији и Сједињеним Државама.[40]
9  Русија 85,640 (2010)[41]
10  Украјина 91,500 (2001)[42]
11  Чиле 8,500 (2012) 90,000-120,000[43] у граду Антофагаста и Сантијаго де Чиле
12  Бразил 25,000[44] – 30,000[45] 50.000 у граду Сао Пауло[46]
13  Јужноафричка Република 4,069 (грчког орекла), 1,883 (грчко-кипарског порекла)[47] 50,000-60,000[48] 120,000[25][49]
14  Аргентина 2,196 (2001, рођени у Грчкој)[50] 35,000,[51] 50,000[52]
15  Италија 7,250 (2011, грчког порекла)[31] 20,000,[25] 30,000[53]
16  Мексико 25,000 [54]
17  Шведска 17,060 (2016)[тражи се извор]
18  Белгија 14,799 (2011, грчког порекла)[31]
19  Грузија 15,166 (2002)[55]
20  Србија 725 (2011)[56] 15,000[57]
21  Казахстан 12,703 (1999)[58]
22  Узбекистан 10,453 (1989)[59] 9,500 [60]
23   Швајцарска 7,014 (2010, грчког порекла)[61] 8,340,[25] 11,000[62]
24  Румунија 6,513 (2002)[63]
25  Нови Зеланд 2,589 (2013, грчког порекла), 999 лица рођено у Грчкој[64] 4,500,[65] 10,000[25]
26  Аустрија 2,535 (2009, грчког порекла)[31] 5,000 [66]
27  Холандија 4,000,[25] 12,500[67]
28  Венецуела 3,000 (број рођених у Грчкој)[68]
29  Египат 3,000,[69] 5,000[44]
30  Бугарска 3,408 (2001)[70] 28,500[71]
31  Чешка 3,231 (2001)[72] 7,000[73]
32  Молдавија 3,000[74]
33  Мађарска 3,916 (2011)[75] 4,000 - 10,000[76]
34  Турска 2,500[77]
35  Индија 1,900[78]
36  Норвешка 1,671[79]
37  Либан 1,500-2,500[25][80]
38  Данска 1,678[81]
39  Оман 1,500[25]
40  Пољска 1,404 (2002)[82]
41  Саудијска Арабија 1,300[25]
42  Луксембург 1,571 (2009)[83]
43  Камерун 1,200[25]
44  Зимбабве 1,100[84]
45  Уругвај 1,000,[25] 2,000[85]
46  Сирија 1,000 [25]
47  Јерменија 900 (2011)[86]
48  Панама 800,[25] 1,000[85]
49  Замбија 800[87]
50  Киргистан 650–700[88]
51  Finland 500[89]
52  Етиопија 500[90]
53  Уганда 426 (1991, грчки грађани)[91]
54  Македонија 422 (2002)[92]
55  Јордан 400,[25] 600[93]
56  Демократска Република Конго 300[94]
57  Шпанија 300,[25] 1,500–2,000[95]
58  Бахами 300[25]
59  Нигерија 300[96]
60  Танзанија 300[25]
61  Барбадос 300[97]
62  Гамбија 300[98]
63  Костарика 80,[25] 290[тражи се извор]
64  Израел 10,000-60.000 грчких Јевреја, Сефарда и Романских Јевреја. 250-300 лица грчког порекла који нису јевреји[99]
65  Судан 250[100]
66  Азербејџан 250–300[101]
67  Литванија 250[102]
68  Малави 200[103]
69  Колумбија 200[25]
70  Ирска 200[25][104]
71  Кенија 200[25]
72  Уједињени Арапски Емирати 200[25]
73  Мароко 180[25]
74  Перу 150,[25] 350[105]
75  Португал 150,[25] 240[106]
76  Боцвана 150[25]
77  Џибути 150[25]
78  Естонија 150 (2001)[107]
79  Хонгконг 150[25]
80  Кувајт 140[108]
81  Летонија 289 (2011)[109] 100[110]
82  Јапан 100,[25] 300[111]
83  Боливија 100[112]
84  Кина 100[113]
85  Филипини 100[114]
86  Индонезија 72[115]
87  Папуа Нова Гвинеја 70[25]
88  Иран 60,[25] 80[116]
89  Обала Слоноваче 60[25]
90  Мадагаскар 60[25]
91  Словенија 54 (2002)[117]
92  Хрватска 50[118]
93  Тунис 50[25]
94  Сенегал 50[25]
95  Тајланд 50[119]
96  Централноафричка Република 40[25]
97  Катар 40[25]
98  Сингапур 40[120]
99  Малта 500[121]
100  Куба 30[25]
101  Алжир 30[25]
102  Еритреја 30[25]
103  Словачка 100[122]
104  Парагвај 20,[25] 25[120]
105  Чад 20[25]
106  Еквадор 3000[25]
107  Гватемала 20[25]
108  Мозамбик 20[25]
109  Намибија 20[25]
110  Того 20[25]
111  Република Кина 20[25]
112  Република Конго 10[25]
113  Белорусија непознато
114  Доминиканска Република 14[123]
115  Вијетнам 10[124]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Anagnostou, Yiorgos (2009). Contours of white ethnicity popular ethnography and the making of usable pasts in Greek America. Athens, Ohio: Ohio University Press. стр. 174. ISBN 9780821443613. „...providing an alternative to ascription omogenia (of the same race)—a term widely used by state representatives as well sectors of the ethnic media—to refer to Greek populations outside Greece.” 
  2. ^ Tziovas, Dimitris (2009). Greek diaspora and migration since 1700 society, politics and culture. Farnham, England: Ashgate Pub. стр. 125. ISBN 9780754693741. 
  3. ^ а б в г д Richard Clogg, The Greek diaspora in the twentieth century, 2000. . Macmillan. ISBN 978-0-333-60047-4. 
  4. ^ Rozen, Mina (2008). Homelands and Diasporas: Greeks, Jews and Their Migrations (International Library of Migration Studies). London, England: I. B. Tauris. ISBN 978-1-84511-642-2. 
  5. ^ Jerry H. Bentley, Herbert F. Ziegler, "Traditions and Encounters, 2/e," Chapter 10: "Mediterranean Society: The Greek Phase" Архивирано 2012-03-06 на сајту Wayback Machine (McGraw-Hill, 2003)
  6. ^ Hellenistic Civilization Архивирано 2008-07-05 на сајту Wayback Machine
  7. ^ "Menander I became the ruler of a kingdom extending along the coast of western India, including the whole of Saraostus and the harbour Bharuch. His territory also included Mathura, the Punjab, Gandhara and the Kabul Valley", Bussagli pp. 101
  8. ^ Pike, John. „Failaka Island”. Приступљено 20. 4. 2016. 
  9. ^ „Growth of the Greek Colonies in the First Millennium BC (application/pdf Object)” (PDF). www.princeton.edu. Приступљено 2. 1. 2009. 
  10. ^ „The Genocide of Ottoman Greeks, 1914-1923”. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 20. 4. 2016. 
  11. ^ Dufoix, Stephane (2008). Diasporas. University of California Press. стр. 40. ISBN 9780520941298. „For example, there are 2 million Pontic Greeks worldwide, mostly in Russia, Ukraine, Greece, Germany, and Sweden.” 
  12. ^ Phrankoulē-Argyrē, Ioustinē (2006). Spyridon, Archbishop of America, 1996—1999.: the heritage. Hellēnika Grammata. стр. 175. „Οι ξεριζωμένοι και διασκορπισμένοι στα πέρατα της οικουμένης έλληνες του Πόντου συμποσούνται σήμερα γύρω στα 2.500.000.” 
  13. ^ „Citizenship”. allthegreeks.com. Архивирано из оригинала 1. 6. 2013. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
  14. ^ „Loss of Citizenship”. allthegreeks.com. Архивирано из оригинала 11. 1. 2016. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
  15. ^ „SELECTED POPULATION PROFILE IN THE UNITED STATES 2010-2012 American Community Survey 3-Year Estimates”. United States Census Bureau. Приступљено 14. 12. 2014. 
  16. ^ „SELECTED POPULATION PROFILE IN THE UNITED STATES 2010-2012 American Community Survey 3-Year Estimates”. United States Census Bureau. Приступљено 14. 12. 2014. 
  17. ^ „SELECTED POPULATION PROFILE IN THE UNITED STATES 2010-2012 American Community Survey 3-Year Estimates”. United States Census Bureau. Приступљено 14. 12. 2014. 
  18. ^ Alexander Kitroeff & Stephanos Constantinides, 'The Greek-Americans and US Foreign Policy Since 1950' Etudes helléniques/ Hellenic Studies, vol.6, no.1, Printemps/Spring 1998
  19. ^ „Total ancestry categories tallied for people with one or more ancestry categories reported 2011 American Community Survey 1-Year Estimates”. United States Census Bureau. Приступљено 22. 12. 2012. 
  20. ^ „Greece (08/09)”. United States Department of State. 1. 8. 2009. Приступљено 1. 11. 2009. „An estimated three million American residents in the United States claim Greek descent.” 
  21. ^ „Statistical Service - Population and Social Conditions - Population Census - Announcements - Preliminary Results of the Census of Population, 2011”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2013. г. Приступљено 09. 09. 2017. 
  22. ^ „Yaş Grubu, Milliyet ve Cinsiyete Göre Sürekli İkamet Eden(De-jure) KKTC Vatandaşı Nüfus”. State Planning Organisation of Northern Cyprus. Приступљено 4. 5. 2015. 
  23. ^ Cole, Jeffrey , Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia. . ABC-CLIO. 2011. pp. 92. ISBN 978-1-59884-302-6. 
  24. ^ „Reflecting a Nation: Stories from the 2011 census”. Australian Bureau of Statistics. Приступљено 4. 5. 2015. 
  25. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас Greeks around the Globe Архивирано 2006-06-19 на сајту Wayback Machine (they are quoting the statistics of the General Secretariat for Greeks Abroad as on October 12, 2004)
  26. ^ „Population by sex, age group and citizenship”. Destatis. Приступљено 19. 8. 2016. 
  27. ^ Germany: Greek population in Germany
  28. ^ Canada, Statistics. „2011 National Household Survey: Data tables”. Приступљено 14. 2. 2014. 
  29. ^ „2011 Census: QS211EW Ethnic group (detailed), local authorities in England and Wales (Excel sheet 2009Kb)”. Office for National Statistics. Приступљено 4. 5. 2015. 
  30. ^ Duff, Oliver (3. 4. 2008). „Pandora: It's all Greek to Boris”. The Independent. Приступљено 12. 2. 2013. „...Mediterranean nation's estimated 400,000-strong British diaspora.” 
  31. ^ а б в г „Population by sex, age group and citizenship”. Eurostat. Приступљено 4. 2. 2013. 
  32. ^ а б Présentation de la Grèce
  33. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: France: The Greek Community Архивирано 2012-08-19 на сајту Wayback Machine
  34. ^ „Albanian census 2011” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2014. г. Приступљено 9. 9. 2017. 
  35. ^ http://www.ecclesia.gr/greek/press/theologia/material/2008_1_9_Psomas.pdf
  36. ^ OMONIA’s Census: Greek minority constitutes 10% of population in Albania
  37. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2014. г. Приступљено 15. 11. 2014. 
  38. ^ http://www.voltairenet.org/IMG/pdf/Greek_minority_in_Albania.pdf
  39. ^ Aftzigianni, Venetia (2. 3. 2011). „Albania Announces Greek Population Census”. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 20. 4. 2016. 
  40. ^ Human Rights in Post-communist Albania. Приступљено 20. 4. 2016. 
  41. ^ „НАЦИОНАЛЬНЫЙ СОСТАВ НАСЕЛЕНИЯ” (PDF). Official website of the 2010 Census. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 4. 5. 2015. 
  42. ^ State Statistics Committee of Ukraine: 2001 census Архивирано 2007-07-06 на сајту Wayback Machine
  43. ^ (језик: шпански) Embajada Griega en Chile.
  44. ^ а б Γενικα Στοιχεια Διασπορασ Архивирано 2008-07-16 на сајту Wayback Machine
  45. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Brazil: The Greek Community Архивирано 2006-07-13 на сајту Wayback Machine
  46. ^ „Histórico de Hospedaria” (на језику: португалски). Memorial do Inmigrante, government of Sao Paulo. Архивирано из оригинала 02. 05. 2008. г. Приступљено 09. 09. 2017. (click on "Estatísticas Gerais: Imigrantes e Descendentes")
  47. ^ Data, UN. „UN Data Foreign-born population by country/area of birth, age and sex=19 August 2016”. 
  48. ^ Greek Foreign Ministry Архивирано 2008-06-05 на сајту Wayback Machine
  49. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2006. г. Приступљено 09. 09. 2017. 
  50. ^ (језик: шпански) Instituto Nacional de Estadística y Censos (INDEC): Censo Nacional de Población, Hogares y Viviendas 2001: País de nacimiento Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2014). Приступљено 7 July 2012.
  51. ^ ONI: Colectividad Griega Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2016) (језик: шпански)
  52. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Argentina: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2006)
  53. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Italy: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2006)
  54. ^ Comunidad Helenica de Mexico: The Greek side of Mexico Архивирано 2006-11-10 на сајту Wayback Machine
  55. ^ Eurominority: Greeks in Georgia Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2009)
  56. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији Становништво према националној припадности” [Census of Population, Households and Dwellings for 2011. in the Republic of Serbia Population by ethnicity] (PDF). Statistical Office of the Republic of Serbia. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 04. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2013. 
  57. ^ Glas Javnosti: Nama su samo Srbi braća
  58. ^ Japan External Trade Organization: Institute of Developing Economies: Ethnodemographic situation in Kazakhstan Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2008)
  59. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 года. Национальный состав населения Узбекской ССР [1989 all-Soviet census: Ethnic structure of Uzbek SSR] (на језику: руски). Demoscope Weekly. Архивирано из оригинала 6. 1. 2012. г. Приступљено 27. 1. 2013. 
  60. ^ Central Asia – Caucasus analyst: Greeks in Uzbekistan Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2012)
  61. ^ „Ständige und nichtständige Wohnbevölkerung nach detaillierter Staatsangehörigkeit” (на језику: немачки). Swiss Federal Statistical Office. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 27. 1. 2013. 
  62. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Switzerland: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2020)
  63. ^ ClubAfaceri: 2002 (Romanian) census
  64. ^ Greece in New Zeland stats.govt.nz
  65. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: New Zealand: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2020)
  66. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Austria: The Greek Community Архивирано 2009-02-07 на сајту Wayback Machine
  67. ^ According to the Netherlands Statistical Service, quoted by: Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Netherlands: The Greek Community Архивирано 2006-07-15 на сајту Wayback Machine
  68. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Venezuela: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  69. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Egypt: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2006)
  70. ^ Republic of Bulgaria: National Statistical Institute: 2001 census
  71. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Bulgaria: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2012)
  72. ^ Office of the Czech Republic Government: Report on the Situation of National Minorities in the Czech Republic in 2001
  73. ^ According to the Association of Greek Communities in the Czech Republic quoted by the Office of the Czech Republic Government: Report on the Situation of National Minorities in the Czech Republic in 2001
  74. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Moldova Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007)
  75. ^ Hungarian Central Statistical Office: 2011 census
  76. ^ „A MAGYARORSZÁGI GÖRÖGÖK MÚLTJÁRÓL ÉS JELENÉRŐL”. Приступљено 20. 4. 2016. 
  77. ^ However according to the Human Rights Watch the Greek population in Turkey is estimated at 2,500 in 2006. "From “Denying Human Rights and Ethnic Identity” series of Human Rights Watch" Архивирано 2006-07-07 на сајту Wayback Machine Human Rights Watch, 2 July 2006.
  78. ^ Arrian, Anabasis, 5.1.1-2.2
  79. ^ Statistics Norway: Norway: The Greek Community
  80. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Lebanon Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2012)
  81. ^ „BEF5: Folketal pr 1 januar efter køn, alder og fødeland”. Danmark statistik. Danmark statistik. Приступљено 23. 7. 2012. 
  82. ^ „Greek embassy in Warsaw”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 09. 09. 2017. 
  83. ^ Gouvernement du Grand-Duché de Luxembourg - Etat civil et population du Luxembourg [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2009)
  84. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Zimbabwe: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2012)
  85. ^ а б Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Uruguay: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2006)
  86. ^ National Statistical Service of the Republic of Armenia: 2011 census
  87. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Zambia Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2009)
  88. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Kyrgyzstan: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2008)
  89. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Finland: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  90. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Ethiopia: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2006)
  91. ^ Census 2002
  92. ^ State Statistical Office of the Republic of Macedonia: Total population, households and dwellings according to the territorial organization of the Republic of Macedonia, 2004 Архивирано 2004-06-21 на сајту Wayback Machine
  93. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Jordan: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2006)
  94. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Democratic Republic of Congo: The Greek Community Архивирано 2009-03-23 на сајту Wayback Machine
  95. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Spain: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2012)
  96. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Nigeria: The Greek Community Архивирано 2009-03-23 на сајту Wayback Machine
  97. ^ Project, Joshua. „Greek :: Joshua Project”. Приступљено 20. 4. 2016. 
  98. ^ Project, Joshua. „Gambia :: Joshua Project”. Приступљено 20. 4. 2016. 
  99. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Israel: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2006)
  100. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Sudan: The Greek Community Архивирано 2009-03-23 на сајту Wayback Machine
  101. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Azerbaijan: The Greek Community Архивирано 2006-07-16 на сајту Wayback Machine
  102. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Lithuania: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  103. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Malawi: The Greek Community Архивирано 2009-03-23 на сајту Wayback Machine
  104. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2006. г. Приступљено 09. 09. 2017. 
  105. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Peru: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  106. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Portugal: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  107. ^ Estonian Statistical Office: Estonia: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2007)
  108. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Kuwait: The Greek Community Архивирано 2006-07-17 на сајту Wayback Machine
  109. ^ Latvian Statistical Office: Latvia: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2014)
  110. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Latvia: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2011)
  111. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Japan: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2011)
  112. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Bolivia: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  113. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: China: The Greek Community
  114. ^ „BILATERAL RELATIONS GREECE-PHILIPPINES”. www.mfa.gr. Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2009. 
  115. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Indonesia: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2006)
  116. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Iran: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  117. ^ Statistical Office of the Republic of Slovenia: Census of population, households and housing 2002
  118. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Croatia: The Greek Community Архивирано 2006-07-14 на сајту Wayback Machine
  119. ^ „Greece-Thailand relations”. Архивирано из оригинала 25. 08. 2012. г. Приступљено 09. 09. 2017. 
  120. ^ а б Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Singapore: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2020)
  121. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Malta: The Greek Community Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)
  122. ^ Hellenic Republic: Ministry of Foreign Affairs: Slovakia Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2012)
  123. ^ „Dominican Republic-Greece relations”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 09. 09. 2017. 
  124. ^ „Greek-Vietnamese relations”. Архивирано из оригинала 25. 08. 2012. г. Приступљено 09. 09. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Anagnostou, Yiorgos (2009). Contours of white ethnicity popular ethnography and the making of usable pasts in Greek America. Athens, Ohio: Ohio University Press. стр. 174. ISBN 9780821443613. „...providing an alternative to ascription omogenia (of the same race)—a term widely used by state representatives as well sectors of the ethnic media—to refer to Greek populations outside Greece.” 
Грчка дијаспора на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грчка_дијаспора&oldid=27430490”