Гуча
Гуча | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Општина | Лучани |
Становништво | |
— 2022. | 1.491 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 46′ 39″ С; 20° 13′ 35″ И / 43.77759° С; 20.22648° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 328 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 32230 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | LU |
Гуча је градско насеље у општини Лучани, у Моравичком округу, у Србији. Према попису из 2022. био је 1.491 становник. Овде се налази Лапидаријум у Гучи. У Гучи се сваке године традиционално одржава Драгачевски сабор трубача.
До 1965. године је ово насеље седиште општине Гуча коју су чинила насељена места: Бели Камен, Доњи Дубац, Горачићи, Горња Краварица, Горњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча (село), Каона, Котража, Кривача, Милатовићи, Пшаник, Рогача, Рти, Тијање, Турица, Вича, Властељице, Вучковица, Зеоке и Живица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лучани.
Историја
[уреди | уреди извор]Гуча се први пут помиње у турском катастарском попису из 1476. године.
Указом Краља од 2. августа 1893. године насеље је добило статус варошице.
Гуча као центар заједнице насеља - субопштински центар општине Лучани по постанку је старије урбано насеље од Лучана. Била је општинско па среско место до 1955. године да би се свело на општинско до 1962. године када је укинута општина Гуча и формирана Општина Лучани са седиштем у Лучанима.
Цркву Светог Архангела Гаврила саградили су парохијани 1832. године уз обилату помоћ кнеза Милоша Обреновића.
Драгачевски сабор трубача
[уреди | уреди извор]Драгачевски сабор је годишњи трубачки фестивал који се одржава у месту Гуча, у региону Драгачево. Неколико стотина хиљада посетилаца, из Србије и иностранства, сваке године посети варош са неколико хиљада становника. Рекордни број посетилаца забележен је 2009. године, на 49. сабору, који је, према подацима, посетило више од 600.000 људи.[1]. О овом фестивалу је снимљено неколико документарних филмова.
Историја сабора
[уреди | уреди извор]Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар Дуге Благоје Блажа Радивојевић. Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац Бранко В. Радичевић, који је фестивалу дао име Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“.
За фестивал су заслужни су још музички прегаоци Миодраг Васиљевић, Драгољуб Јовашевић, Драгослав Девић, Живојин Здравковић, Боривоје Илић, Будимир Гајић, војни музичар Миломир Милетић из Тијања и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.
На наговор Бранка В. Радичевића, у популарисање српске трубе укључио се и лист Вечерње новости, који ће годинама додељивати „Златну трубу” најпопуларнијем трубачу на Сабору.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. године у насељу Гуча (варошица) живи 1612 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,9 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је великим делом насељено Србима и у последња два пописа примећен је пад у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 2 | 4 | ||
80+ | 9 | 7 | ||
75—79 | 18 | 25 | ||
70—74 | 32 | 34 | ||
65—69 | 51 | 54 | ||
60—64 | 51 | 61 | ||
55—59 | 56 | 63 | ||
50—54 | 90 | 75 | ||
45—49 | 95 | 125 | ||
40—44 | 76 | 83 | ||
35—39 | 62 | 76 | ||
30—34 | 57 | 63 | ||
25—29 | 64 | 72 | ||
20—24 | 58 | 83 | ||
15—19 | 91 | 76 | ||
10—14 | 56 | 60 | ||
5—9 | 64 | 43 | ||
0—4 | 43 | 43 | ||
Просек : | 37,9 | 39,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 812 | 237 | 537 | 24 | 12 | 2 |
Женски | 901 | 199 | 541 | 125 | 34 | 2 |
УКУПНО | 1.713 | 436 | 1.078 | 149 | 46 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 398 | 25 | 0 | 0 | 117 |
Женски | 357 | 26 | 0 | 0 | 94 |
УКУПНО | 755 | 51 | 0 | 0 | 211 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 23 | 12 | 57 | 18 | 20 |
Женски | 5 | 3 | 67 | 22 | 8 |
УКУПНО | 28 | 15 | 124 | 40 | 28 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 14 | 46 | 25 | 14 |
Женски | 6 | 10 | 27 | 38 | 37 |
УКУПНО | 8 | 24 | 73 | 63 | 51 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 14 | 0 | 0 | 11 | |
Женски | 10 | 0 | 0 | 4 | |
УКУПНО | 24 | 0 | 0 | 15 |
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Званична интернет страница”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2011. г. Приступљено 01. 02. 2011.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине.
- Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола; Славковић, Јовиша М. (2021). Гуча кроз векове : хроника. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-04-5.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- званична презентација општине Лучани
- Званична презентација драгачевског сабора трубача - www.gucasabor.com
- Незванична презентација Сабора
- https://web.archive.org/web/20080516223605/http://www.dragacevo.com/
- Незванична презентација Сабора Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2018)
- Незванична презентација Сабора