Дакија Медитеранеа
| Дакија Медитеранеа Dacia Mediterranea | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| крај 3. / почетак 4. века—почетак 7. века | |||||||||
 Дакија Медитеранеа и околне провинције, око 400. године | |||||||||
| Главни град | Сердика | ||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | крај 3. / почетак 4. века | ||||||||
• Укинуто | почетак 7. века | ||||||||
| |||||||||
Дакија Медитеранеа (лат. Dacia Mediterranea), односно Средоземна или Медитеранска Дакија, била је римска провинција, која је настала крајем 3. века (или почетком 4. века), а постојала је све до почетка 7. века. Створена је поделом провинције Дакије Аурелијане на две нoве покрајине: Дакија Медитеранеа (јужни део) и Дакија Рипензис (северни део). У науци постоје недоумице око тачног времена и начина поделе, тако да поједини стручњаци сматрају да је та провинцијска реорганизација била извршена већ за време владавине цара Диоклецијана (284—305), док се други опредељују за време цара Константина I (306—337). Гравни град провинције била је Сердика (данашња Софија), а други по важности био је Наисус (данашњи Ниш). Почетком 7. века, провинција је опустошена и уништена за у време најезде Авара и Словена.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Провинција је названа „средоземном” Дакијом због тога што се налазила дубље у унутрашњости, у односу на суседну „приобална” Дакију, која се протезала дуж обале Дунава. Средоземна Дакија је обухватала западни део данашње Бугарске (области око Софије и Ђустендила) и источни део данашње Србије (области око Ниша и Пирота).[1]
У склопу поделе позног Римског царства на веће управне области (дијецезе), провинција Дакија Медитеранеа је првобитно припадала дијецези Мезији, која је за време цара Константина I (306—337) подељена на два дела, те су тако настале: дијецеза Дакија на северу и дијецеза Македонија на југу. Приликом те поделе, провинција Дакија Медитеранеа ушла је у састав дијецезе Дакије, која је припадала преторијанској префектури Илирик.[3]
За време владавине цара Јустинијана I (527—565) створена је нова Архиепископија Јустинијана Прима, са седиштем у граду Јустинијана Прима (Царичин град код данашњег Лебана у Србији), а тој архиепископији је додељена црквена надлежност над свим провинцијама дијецезе Дакије, укључујући и провинцију Средоземну Дакију.[4]
Током 4. и 5. века, у ову провинцију су у више наврата упадали Готи,[5] а током 6. века Словени и Авари, који су почетком 7. века уништили византијску власт у на ширем подручју, чиме је и ова провинција престала да постоји.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Мирковић 1981, стр. 89-105.
- ^ Mócsy 2014, стр. 274.
- ^ Vasić 1995, стр. 327-335.
- ^ Turlej 2016, стр. 47-86.
- ^ Зечевић 2002.
- ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
Литература[уреди | уреди извор]
- Bjelajac, Ljiljana (1995). „Late Roman Amphorae in the Danubian Region (Moesia Prima and Dacia Ripensis)”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 13—20.
- Vasić, Miloje (1995). „Moesia Prima and Dacia Ripensis in the Time of Valentinian I and Valens (364-378 A.D.)”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 327—335.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Zeiller, Jacques (1918). Les origines chrétiennes dans les provinces danubiennes de l'Empire romain. Paris: E. De Boccard.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Snively, Carolyn S. (2005). „Dacia Mediterranea and Macedonia Secunda in the Sixth Century: A Question of Influence on Church Architecture” (PDF). Niš and Byzantium. 3: 213—224.
- Turlej, Stanisław (2016). Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian’s Church Policy. Krakow: Jagiellonian University Press.
- Цвјетићанин, Татјана (2006). Касноантичка глеђосана керамика: Глеђосана керамика Прве Мезије, Приобалне Дакије, Средоземне Дакије и Дарданије. Београд: Народни музеј.
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
