Данило Барјактаревић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Данило Барјактаревић
Данило Барјактаревић
Лични подаци
Датум рођења(1910-11-14)14. новембар 1910.
Место рођењаПетњик, Беране,, Краљевина Србија
Датум смрти7. новембар 1988.(1988-11-07) (77 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
Научни рад
ПољеИсторија српског језика, Дијалектологија, Акцентологија

Данило Барјактаревић (Петњик, код Берана, 14. новембар 1910 – Београд, 7. новембар 1988) био је српски лингвиста и професор Универзитета у Приштини.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију завршио је у Беранама. На Филозофском факултету у Скопљу студирао је дванаесту групу наука са српскохрватским и старословенским језиком као главним предметима, на којој је дипломирао 1933. године. Од 1936. године је професор у гимназијама у Новом Пазару, Бијелом Пољу, Даниловграду, Смедереву и Чачку. Био је директор гимназије у Пријепољу, потом гимназије и учитељске школе у Новом Пазару. Године 1950. постаје професор и ректор Више педагошке школе у Крагујевцу. Докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 1958. године, а докторска дисертација „Новопазарско-сјенички говори“ је објављена у Српском дијалектолошком зборнику бр. 16. За научног сарадника Института за српскохрватски језик у Београду изабран је 1960. године. Исте године постаје доцент на Филозофском факултету у Приштини, који је тада био у саставу Универзитета у Београду. На овом факултету ће потом, као ванредни и редовни професор, предавати Савремени српскохрватски језик, Историју српскохрватског језика, Дијалектологију и Акцентологију. У више мандата биће шеф Катедре за српскохрватски језик и југословенску књижевност. Био је главни и одговорни уредник Зборника радова Филозофског факултета у Приштини. Наставу на универзитету напушта 1975. године и одлази за директора Института за српскохрватски језик у Београду, а одатле 1976. у пензију. Умро је у Београду 7. новембра 1988. године.

Објавио је 74 научна рада из области дијалектологије, историје језика, акцентологије и синтаксе српског језика.

Књиге студија[уреди | уреди извор]

  • Гласовне и морфолошке особине у говору села Чумића, Нови Сад, 1962,
  • Новопазарско-сјенички говор, Српски дијалектолошки зборник, бр 16, Београд, 1966,
  • Дијалектолошка истраживања, Јединство, Приштина, 1977,
  • Говор Срба у Метохији, Јединство, Приштина, 1979,
  • Историјски развој косовско-метохијских говора, Академија наука и уметности Косова, Приштина, 1986,

Студије и радови објављени у часописима и зборницима[уреди | уреди извор]

  1. Четрдесетогишњица смрти Стевана Сремца, Братство, Нови Пазар, 1946,
  2. О неписмености и неправилном присању, Наша стварност, Крагујевац, 1952,
  3. Народне песме 1941 – 1951, Наша стварност, Крагујевац, 1952,
  4. Мисаоне именице, Питања савремене књижевности и језика, свеска 5, Сарајево, 1953,
  5. Прилог проучавању тајног писања у нашим споменицима, Питања проучавања савремене књижевности и језика, IV – V, свеска Б, Сарајево, 1957-58,
  6. Ко је Реља Крилатица, Књижевност и језик, бр 1-2, Београд, 1959,
  7. О роду неких придевских речи, Књижевност и језик, бр. 3-5, Београд 1959,
  8. О роду и промени три наша топонима, Књижевност и језик, књига X, свеска 7-10, Београд, 1960,
  9. Речи, гласкати се, перда и друге, Наш језик, 1960,
  10. Извештај о дијалектолошком испитивању у Бихору, Глас САНУ, 1961,
  11. Акценат новопазарско-сјеничких говора, студија, Зборник Филозофског факултета у Приштини, књ. I, Приштина, 1963,
  12. Шучиковски натпис, Зборник Филозофског факултета, Приштина, књ. I, Приштина, 1963,
  13. Средњоибарска говорна зона, Зборник Филозофског факултета, Приштина, књ. II, Приштина, 1965,
  14. Гласовне и морфолошке особине говора села Чумића, Зборник за филологију и лингвистику, IV-V, Нови Сад, 1961/1962,
  15. Употреба имперфекта према грађи новопазарско-сјеничких говора, Научно друштво БиХ, Радови XVIII, Сарајево,
  16. Компаративне нијансе у значењу неких глагола, Научно друштво БиХ, Радови XX, Сарајево,
  17. Осврт на језик Доситеја Обрадовића, Стремљења, бр. 9-10, Приштина, 1961,
  18. Везивна служба речи „колико“, Књижевност и језик, Београд, 1962,
  19. Пракљача, перајка..., Наш језик, књ. XI, Београд, 1961,
  20. Слово ј у Србији пре Вука, Наш језик, књ. XII, Београд, 1962,
  21. Прилог проучавању акценатске системе говора косовске зоне, Gjurmime albanologjike, бр. I, Приштина, 1962,
  22. Гласовне и морфолошке особине говора села Церовца, Зборник Филозофског факултета II, Приштина, 1962,
  23. Три студеничка писма, Стремљења, Приштина, 1962,
  24. Функционална варијабилност речи у реченици, Билтен Центра за унапређење наставе, Приштина, 1962,
  25. Сложени субјекат и предикат, Билтен Центра за унапређење наставе, Приштина, 1962,
  26. Однос између српскословенског и српског језика, Славянска филология, том III, Софија, 1963.
  27. Говорне особине Гњилана, студија, Gjurmime albanologjike, бр. II, Приштина, 1963,
  28. Језичке особине лепосавићке комуне, Гласник Музеја Косова и Метохије, Приштина, 1964,
  29. Питање јата код Вука Караџића, Анали Филолошког факултета, Београд, књ. V св. 3, 1965,
  30. Глас јат у новопазарско-сјеничким говорима, Књижевност и језик, бр. 3, Београд, 1964,
  31. Вуков рад на реформи правописа, Књижевност и језик, бр. 2, Београд, 1965,
  32. Гриња, Наш језик, књ. IV, св. 2/3, Београд, 1964,
  33. Неке особине косовског дијалекатског типа, Гласник Музеја Косова и Метохије, књ. 9, Приштина, 1965,
  34. Савина испосница, Књижевност и језик, бр. 1, Београд, 1966,
  35. Бихорски говор, Зборник Филозофског факултета у Приштини, III, 1966,
  36. Пут нашега књижевног језика, Књижевност и језик, бр. 3. 1965,
  37. Фонетске и морфолошке особине врањскога говора, Врањски гласник, I, Врање, 1965,
  38. Миграције и њихове последице у косовском дијалекатском типу, Gjurmime albanologjike, бр. III, Приштина, 1966,
  39. Прешевско-бујановачка говорна зона, студија, Врањски гласник, II, Врање, 1966,
  40. Знак за глас ђ код Ђурчина Кокала, Зборник Филозофског факултета у Приштини, III, Приштина, 1965/66,
  41. Бихорски говор – морфологија и синтакса, студија, Зборник Филозофског факултета у Приштини, IV, Приштина, 1966,
  42. Приштина у говору Срба cтаринаца, Зборник Филозофског факултета у Приштини, V, Приштина, 1966,
  43. Инструментал у служби објекта, Књижевност и језик, 1-2, 1967,
  44. Језик светог Саве према старословенском, Врањски гласник, IV, Врање, 1967,
  45. Студенички типик, студија, Зборник Филозофског факултета у Приштини, V, 1969,
  46. Класификације изекавских говора штокавског дијалекта, Зборник Филозофског факултета у Приштини, V-VI, 1968/69,
  47. Поређење придева, Зборник Филозофског факултета у Приштини, V-VI, 1968/69,
  48. Глас јат са вредношћу личне именице ја, Зборник Филозофског факултета у Приштини, V-VI, 1968/69,
  49. Осврт на језичке особине „Житија светог Симеона“ од светог Саве, Зборник Филозофског факултета у Приштини, V-VI, Приштина 1968/69,
  50. Генитив множине именица женског рода типа –а са два сугласника на крају основе, Зборник Филозофског факултета у Приштини, VII, 1970,
  51. Удвајање предлога и одвајање предлога од именске речи, Зборник Филозофског факултета у Приштини, VII, 1970,
  52. Акценат вокатива једнине и множине именица мушког рода типа војник, весељак, осуђеник, Зборник Филозофског факултета у Приштини, VII, Приштина, 1970,
  53. Пресек развоја говорних особина Ибарског Колашина, Врањски гласник, IX, Врање, 1968,
  54. Косовски дијалекатски тип – фонетика и акцентологија, студија, Зборник Филозофског факултета у Приштини, VIII, Приштина, 1971,
  55. Генитив множине именица типа сметња, смоква, молба, лопта, Јужнословенски филолог, књига XXX/1/2, Београд, 1973,
  56. Глаголски систем српскохрватског језика, Врањски гласник, VIII, Врање, 1967,
  57. Вукова граматичка терминологија, Врањски гласник, VIII, Врање, 1967,
  58. Косовски дијалекатски тип – морфологија и синтакса, студија, Зборник Филозофског факултета у Приштини, IX, Приштина, 1972,
  59. Даничићево учешће у Вуковој реформи, Научни састанак слависта у Вукове дане, 5, Београд, 1976,
  60. Наставци и промена именица типа Божа-Божа, Јова-Јово, Научни састанак слависта у Вукове дане, 6, Београд, 1977,
  61. Развојни пут конструкције за казивање будућности, Научни састанак слависта у Вукове дане, 7, Београд, 1978,
  62. Поглед на синкретизацију нашег језика, Научни састанак слависта у Вукове дане, 8, Београд, 1979,
  63. Јужноморавска говорна зона у светлу Белићева испитивања и данас, Зборник радова о Белићу, САНУ, 1976, стр. 322-332,
  64. Наставак првог лица једнине презента, Зборник Филозофског факултета у Приштини, XIV, 1977,
  65. Померање значења речи, Књижевност и језик, Београд, 1984, стр. 40-45,
  66. Категорија времена, Књижевност и језик, Београд, 1985,
  67. Прилог тајном писању, Књижевност и језик, Београд, 1985,
  68. Топонимија села Петњака, Гласник Музеја Косова, Приштина, 1987/88,

Награде и одликовања[уреди | уреди извор]

  • Орден рада са златним венцем

Извори[уреди | уреди извор]

  • Група аутора, Филозофски факултет у Косовској Митровици 1960-2015, монографија, Косовска Митровица, 2015.
  • Милосав Вукићевић, Допринос језичким истраживањима, Јединство, Приштина, 10-11. децембар 1988, 11,

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данило_Барјактаревић&oldid=26863696”