Дворане (Сува Река)
Дворане | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Сува Река |
| Становништво | |
| — 2011. | 140 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 18′ 38″ С; 20° 54′ 26″ И / 42.31056° С; 20.90722° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 662 m |
.svg)  Дворане Дворане на карти Србије | |
Дворане (алб. Dvoran) је насељено место у Србији у општини Сува Река. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 140 становника.[а]
У Дворанима се налази црква Светог Спаса.
Историја[уреди | уреди извор]
У Поменику манастира Русинице из 1465. уписани су као приложници Срби из Дворана. Рукописни Пролог из 1560. године, који је писао монах Пахомије у манастиру Војсиловици даровао је манастиру Свете Тројице Русинице, одакле је пренет у цркву села Дворана. У турском попису из XVI века помиње се црква Св. Спаса код села Дворана. Једно Четворојеванђеље из XVI века припадало је цркви села Дворана. На икони која је била најпре у цркви Св. Спаса у Дворану, а потом пренесена у цркву Св. Богородице у Мушутишту био је запис приложница Илије, Бојке и Доброславе са уписаном годином: 1603. У селу Дворане, у породици Поповића било је 19-20 генерација свештеника, који су са "колена на колено" предавале и сачувале ванредно вредне историјске писане српске споменике. "Повељу" српског краља Стефана Дечанског издату 1326. године Богородици Љевишкој у Призрену, Хрисовуљу цара Душана издату 1348. својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена и Душановог законика из 1349. године. Ови драгоцени споменици српске науке и културе чувају се данас у Српској академији наука и уметности и Народној библиотеци Србије у Београду. Албанци су још јуна месеца 1984. године поломили 24 надгробна споменика на српском гробљу у селу у Дворанима.
Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је на гробљу овог села Дворане, код Призрена, ноћу 10. јуна 1984, срушено 29 надгробних споменика.[1]
Јуна месеца 1999, у присуству немачких војника НАТО-а, разорили су до темеља српску цркву, попалили и опљачкали све српске куће и све Србе протерали са њихових вековних огњишта. Године 2008. Србе, који су у пратњи УНМИК-а и Данског савета за избеглице дошли да посете своје село и порушене гробове својих предака, Албанци су физички напали и протерали у присуству међународних снага хуманитарних организација.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1981. године у насељу већинско становништво су били Срби. Након рата 1999. године Срби су напустили насеље и све су им куће запаљене.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојчевић, Павле (2019). Православље, бр.1247, 1. март, Текст: Са распетог Косова и Метохије. Београд: СПЦ. стр. 4.
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
