Девет Југовића
Девет Југовића су митски јунаци српских епских песама преткосовског и косовског циклуса. По усменом народном предању они су били синови Југ Богдана и браћа кнегиње Милице[1].
Легенда[уреди | уреди извор]
Постоји више навода о њиховим именима. У више песама се јављају имена тројице, Бошка, барјактара у Косовском боју[2][3], затим Дамјана и Војина[3]. По једној од верзија имена браће Југовића су била Војин, Миљко, Марко, Љубодраг, Радмило, Бошко, Стојан, Веселин и Власкоје-Дамјан[4] С друге стране, у једном од записа песме Зидање Раванице се спомињу Петар, Никола и најмлађи Момир.[5]
У песми преткосовског циклуса Зидање Раванице су представљени у негативном светлу јер присвајају благо намењено градњи манастира.[6] У Горњој Брњици код Приштине, код сеоске цркве Светог Петра и Павла, постоји 10 гробова за које се верује да припадају Југовићима.[7]
...девет Југовића
Све царево продадоше пиво,
И цареву хазну затомише,
И надницу лаку оставише,
А надницу по једну асприцу,
Напојницу по једну чашицу;
Не светкују петку ни неђељу,
Ни Илију, који громом бије,
Ни Марију, која муњом пали.
У песмама косовског циклуса (као нпр. у песмама Косовски бој и Смрт мајке Југовића) се истиче трагична погибија Југ Богдана и његових девет синова. Посебно сведочанство народног предања о јуначком крају браће Југовића се налази у песми Слуга Милутин[8] где слуга одговара царици Милици:
А Југ ти је, госпо, погинуо
у почетку, у боју првоме.
Погибе ти осам Југовића,
ђе брат брата издати не шћеде —
докле гође један тецијаше;
још остаде Бошко Југовићу,
крсташ му се по Косову вија,
још разгони Турке на буљуке,
као соко тице голубове.
У песми Женидба кнеза Лазара спомиње се да су девет Југовића, чувши да српски цар Душан проси од Југ Богда њихову сестру Милицу за свога слугу Лазара, покушали да убију српског цара потегнувши мачеве коврдане, чиме се даје опис имена мачева девет Југовића, али их је Југ Богдан смирио.
Кад зачуше девет Југовића,
поскочише на ноге лагане,
потегоше маче коврдане,
да погубе цара у столици
О снази њиховог култа у српском народу сведоче предања о њиховој наводној заоставштини у виду објеката као што су чесма девет Југовића поред манастира Троноша.[4] и наводни гроб Бошка Југовића у близини Ивањице[1] Код Заострога је брдо Витер, на којем су рушевине старог града, које је локално народно предање (крајем 19. века и раније) приписивало Југовићима. Тако фра Иван Деспот, који је већ прихватио хрватску националну свест, пише: На Витеру моме златили се порушени Југовића двори. [9] И Лазар Томановић спомиње исто предање: ...вити Витер, његова осебина, на ком су остаци старог града, по предању Југовића двори. [10] [11]
Завет браће Југовића:
Соколови сиви тићи,
Децо моја Југовићи,
Лазар зове, круна иште,
Да идемо на бојиште.
На бојишту сабља чека,
Јел’ вам жао млада века?
Не жалимо млада века,
Јер нас вечна слава чека.
Ти ћеш с нама дико мила,
Ми смо твојих девет крила,
Нек нас виде сред мегдана,
Ко су деца Југ Богдана.
Види још[уреди | уреди извор]
- Смрт мајке Југовића
- Југ Богдан
- Петар Богдани
- Дамјан Југовић
- Бановић Страхиња, (речи песме)
- Зидање Раванице
- Женидба кнеза Лазара
- Три добра јунака
- Кнежева вечера, (речи песме)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Гроб Бошка Југовића, Блиц од 25. октобра 2007. године, Приступљено 27. априла 2011.
- ^ Три добра јунака, Приступљено 27. априла 2011.
- ^ а б Цар Лазар и царица Милица, Приступљено 27. априла 2011.
- ^ а б Чесма девет Југовића Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Вести од 13. фебруара 2011. године, Приступљено 27. априла 2011.
- ^ Зидање Раванице, опет, Приступљено 27. априла 2011.
- ^ Кратка историја српске књижевности: Класична редакција народне епике, Јован Деретић, Пројекат Растко, Приступљено 27. априла 2011.
- ^ Заточени у свом селу („Вечерње новости“, 21. април 2013)
- ^ Слуга Милутин, Приступљено 27. априла 2011.
- ^ Деспот, Иван (1883). Пут на Ловћен. Загреб. стр. 13.
- ^ Томановић 2007, стр. 349.
- ^ Томановић, Лазар (1890). Нова Зета, бр. 9, Послије свечаности у Макарској (PDF). Цетиње. стр. 335.
Литература[уреди | уреди извор]
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Косовски циклус српске народне поезије, приредио Војислав Ђурић, Српска књижевна задруга, Београд, електронско издање на пројекту Растко, Приступљено 27. априла 2011.
- Kosovo: heroic songs of the Serbs, Приступљено 27. априла 2011. (језик: енглески)
- Народна књижевност, Нада Милошевић-Ђорђевић, Историја српске културе, Пројекат Растко, Приступљено 27. априла 2011.
- Историја српског народа: Бој на Косову, Владимир Ћоровић, Пројекат Растко, Приступљено 27. априла 2011.
- ЈУГОВИЋИ ЧАМЕ ПОД КАТАНЦЕМ: Југ Богдан и синови сахрањени у Горњој Брњици крај Газиместана? („Вечерње новости”, 16. октобар 2020)