Демографија Србије

Пирамида популације у Србији 2020.

Демографија Србије обухвата приказ демографске структуре Републике Србије. Према попису из 2022. године, који не обухвата податке за АП Косово и Метохија), пописани део Србије има 6.647.003 становника. Од тога 75% становништва живи у градовима, док је проценат писменог становништва 98,0%. Стопа рађања је 1,63 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника је 73 године (мушкарци 70, жене 76).

Популација (ист.)
Год.	Поп.	± %
1834.	678.192	—
1841.	828.895	+22,2%
1843.	859.545	+3,7%
1846.	915.080	+6,5%
1850.	956.893	+4,6%
1854.	998.919	+4,4%
1859.	1.078.281	+7,9%
1863.	1.108.668	+2,8%
1866.	1.216.219	+9,7%
1874.	1.669.337	+37,3%
1884.	1.901.336	+13,9%
1895.	2.493.770	+31,2%
1910.	2.922.858	+17,2%
1921.	4.781.446	+63,6%
1931.	5.675.567	+18,7%
1948.	5.794.966	+2,1%
1953.	6.163.154	+6,4%
1961.	6.678.227	+8,4%
1971.	7.202.591	+7,9%
1981.	7.729.676	+7,3%
1991.	7.822.915	+1,2%
2002.	7.498.001	−4,2%
2011.	7.253.862	−3,3%
2015.	7.132.862	−1,7%
2016.	7.041.599	−1,3%
2022.	6.647.003	−5,6%

Пројекције

• Извори:

Доле наведена пројекција броја становника је званична процена Републичког завода за статистику Србије.

Година	Становништво
2002	7.500.031
2011	7.236.519
2020	6.899.126
2030	6.505.582
2040	6.194.181

Народи и религија на тлу данашње Србије у античко доба

У античком добу, подручје данашње Србије насељавало је више индоевропских народа. У питању су била различита племена Илира, Трачана и Келта. У географском смислу, Илири су насељавали западне, Трачани источне, а Келти северне делове данашње Србије. Касније су се појавили и Римљани и Сармати. Током римске власти, локално становништво је постепено романизовано, а од остатака овог становништва ће настати популације касније познате под именом Власи.

Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.

Народи и религија на тлу данашње Србије у доба Сеобе народа и средњем веку

Током Сеобе народа, подручје данашње Србије су населили германски (Готи, Гепиди, Ломбарди) и турски народи (Хуни, Авари, Бугари), а такође и Словени. На овом подручју су у мањој мери становали и византијски Грци, а касније се досељавају и Мађари. Крајем средњег века, на територију данашње Србије долазе и османски Турци.

Након раскола Хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало православље, док се са севера ширио католицизам, а са југоистока Богумилство.

• 
  Словени у 6–7. веку
• 
  Етнички састав територије данашње Србије у 6–8. веку
• 
  Словени у 7–8. веку
• 
  Верска мапа територије данашње Србије у време Великог раскола 1054. године
• 
  Верска мапа територије данашње Србије у 14. веку.

Народи и религија на тлу данашње Србије у новом веку

Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и Турци, Арапи, Јевреји, Роми, Цинцари и Грци. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати Немци, Мађари, Словаци, Русини, Румуни и други.

• 
  Верска мапа територије данашње Србије у 16–17. веку.

Српски етнички простор у периоду од 19. до почетка 20. века

• 
  Слика српског језичног простора према Павлу Ј. Шафарику, Праг 1842. године
• 
  Етничка карта Балкана 1918. године

Природно кретање становништва у Републици Србији (без података за АП Косово и Метохија)

	Становништво	Број живорођених	Број умрлих	Природни прираштај	Стопа наталитета	Стопа смртности	Стопа природног прираштаја	Стопа плодности (фертилитет)
1950	5.969.977	163.297	76.851	86.466	27,4	12,9	14,5	3,11
1951	6.045.982	145.197	80.034	65.163	24,0	13,2	10,8	2,70
1952	6.106.976	161.306	67.870	93.436	26,4	11,1	15,3	2,94
1953	6.186.015	151.672	68.168	83.504	24,5	11,0	13,5	2,69
1954	6.271.014	152.569	62.610	89.959	24,3	10,0	14,3	2,66
1955	6.369.436	140.396	65.179	75.217	22,0	10,2	11,8	2,42
1956	6.422.999	132.078	67.105	64.973	20,6	10,4	10,1	2,26
1957	6.481.984	118.535	61.885	56.650	18,3	9,5	8,7	2,03
1958	6.535.020	118.425	55.564	62.861	18,1	8,5	9,6	2,05
1959	6.587.014	114.872	60.850	54.022	17,4	9,2	8,2	2,02
1960	6.638.992	119.298	61.872	57.426	18,0	9,3	8,6	2,12
1961	6.689.077	115.222	57.990	57.232	17,2	8,7	8,6	2,08
1962	6.740.264	110.008	62.830	47.178	16,3	9,3	7,0	2,03
1963	6.787.950	108.324	57.778	50.546	16,0	8,5	7,4	2,02
1964	6.832.855	103.847	62.100	41.747	15,2	9,1	6,1	1,96
1965	6.876.624	106.699	58.856	47.843	15,5	8,6	7,0	2,02
1966	6.927.969	103.775	55.471	48.304	15,0	8,0	7,0	1,98
1967	6.966.522	103.491	62.915	40.576	14,9	9,0	5,8	1,96
1968	7.007.586	103.621	60.932	42.689	14,8	8,7	6,1	1,95
1969	7.123.249	105.478	68.152	37.326	14,8	9,6	5,2	1,93
1970	7.164.933	102.453	67.211	35.242	14,3	9,4	4,9	1,81
1971	7.211.716	104.070	65.872	38.198	14,4	9,1	5,3	1,83
1972	7.267.030	106.859	70.822	36.037	14,7	9,7	5,0	1,83
1973	7.322.344	108.361	67.152	41.209	14,8	9,2	5,6	1,84
1974	7.377.659	110.458	66.457	44.001	15,0	9,0	6,0	1,86
1975	7.432.973	112.945	69.590	43.355	15,2	9,4	5,8	1,88
1976	7.488.287	114.035	68.565	45.470	15,2	9,2	6,1	1,89
1977	7.543.601	111.510	68.924	42.586	14,8	9,1	5,6	1,86
1978	7.598.916	110.622	71.986	38.636	14,6	9,5	5,1	1,86
1979	7.654.230	109.953	72.306	37.647	14,4	9,4	4,9	1,87
1980	7.709.544	109.597	76.180	33.417	14,2	9,9	4,3	1,86
1981	7.736.787	103.407	78.086	25.321	13,4	10,1	3,3	1,76
1982	7.763.335	106.575	78.473	28.102	13,7	10,1	3,6	1,84
1983	7.788.100	108.003	83.506	24.497	13,9	10,7	3,1	1,89
1984	7.813.549	107.036	82.742	24.294	13,7	10,6	3,1	1,90
1985	7.835.902	101.938	81.836	20.102	13,0	10,4	2,6	1,84
1986	7.853.824	99.419	83.977	15.442	12,7	10,7	2,0	1,82
1987	7.868.027	98.279	83.426	14.853	12,5	10,6	1,9	1,82
1988	7.884.218	97.471	83.616	13.855	12,4	10,6	1,8	1,82
1989	7.893.787	91.270	85.256	6.014	11,6	10,8	0,8	1,72
1990	7.897.937	90.467	85.515	4.952	11,5	10,8	0,6	1,72
1991	7.824.589	90.378	89.072	1.306	11,6	11,4	0,2	1,82
1992	7.787.897	86.877	93.475	-6.598	11,2	12,0	-0,8	1,76
1993	7.751.205	87.931	95.121	-7.190	11,3	12,3	-0,9	1,78
1994	7.714.513	85.292	93.011	-7.719	11,1	12,1	-1,0	1,72
1995	7.677.821	86.236	93.933	-7.697	11,2	12,2	-1,0	1,74
1996	7.641.129	82.548	98.370	-15.822	10,8	12,9	-2,1	1,66
1997	7.604.437	79.716	98.068	-18.352	10,5	12,9	-2,4	1,61
1998	7.567.745	76.330	99.376	-23.046	10,1	13,1	-3,0	1,54
1999	7.540.401	72.222	101.444	-29.222	9,6	13,5	-3,9	1,46
2000	7.516.346	73.764	104.042	-30.278	9,8	13,8	-4,0	1,48
2001	7.503.433	78.435	99.008	-20.573	10,5	13,2	-2,7	1,58
2002	7.500.031	78.101	102.785	-24.684	10,4	13,7	-3,3	1,57
2003	7.480.591	79.025	103.946	-24.921	10,6	13,9	-3,3	1,59
2004	7.463.157	78.186	104.320	-26.134	10,5	14,0	-3,5	1,57
2005	7.440.769	72.180	106.771	-34.591	9,7	14,3	-4,6	1,45
2006	7.411.569	70.997	102.884	-31,887	9,6	13,9	-4,3	1,43
2007	7.381.579	68.102	102.805	-34.703	9,2	13,9	-4,7	1,38
2008	7.350.222	69.083	102.771	-33.628	9,4	14,0	-4,6	1,41
2009	7.320.807	70.299	104.000	-33.701	9,6	14,2	-4,6	1,44
2010	7.291.436	68.304	103.211	-34.907	9,4	14,2	-4,8	1,41
2011	7.236.519	65.598	102.935	-37.337	9,1	14,2	-5,2	1,40
2012	7.201.497	67.257	102.400	-35.143	9,3	14,2	-4,9	1,45
2013	7.166.552	65.554	100.300	-34.746	9,1	14,0	-4,8	1,43
2014	7.131.787	66.461	101.247	-34.786	9,3	14,2	-4,9	1,47
2015	7.095.383	65.657	103.678	-38.021	9,3	14,6	-5,4	1,46
2016	7.058.322	64.734	100.834	-36.100	9,2	14,3	-5,1	1,46
2017	7.020.858	64.894	103.722	-38.828	9,2	14,8	-5,5	1,48
2018	6.982.604	63.957	101.655	-37.698	9,2	14,6	-5,4	1,48
2019	6.945.235	64.399	101.458	-37.059	9,3	14,6	-5,3	1,52
2020	6.899.126	61.692	116.850	-55.158	8,9	16,9	-8,0	1,48
2021	6.834.326	62.180	136.622	-74.442	9,1	20,0	-10,9	1,52
2022	6.664.449	62.700	109 203	-46.503	9,4	16,4	-7,0	1,63

Пописи становништва у Кнежевини Србији и Краљевини Србији

Број становника и густина Србије у периоду 1834–1910. година

Попис становништва 1834. године

Укупно - 678.192

Попис становништва 1841. године

Укупно - 828.895

Попис становништва 1843. године

Укупно - 859.545

Попис становништва 1846. године

Укупно - 915.080

Попис становништва 1850. године

Укупно - 956.893

Попис становништва 1854. године

Укупно - 998.919

Попис становништва 1859. године

Укупно - 1.078.281

Попис становништва 1863. године

Укупно - 1.108.668

Попис становништва 1866. године

Укупно - 1.216.348

Етнички састав:

• Срби - 1.058.223 (87%)
• Власи - 127.716 (10.5%)
• Роми - 25.543 (2.1%)
• остали - 4.865 (0.4%)

Попис становништва 1874. године

Укупно - 1.353.890

Попис становништва 1884. године

Укупно - 1.901.336

Етнички састав:

• Срби - 1.693.337
• Румуни - 149.727
• Роми - 34.066
• Бугари - 6.749
• Немци - 4.759
• Јевреји - 4.127
• Арнаути - 1.862
• Мађари - 1.311
• Чеси - 1.198
• Турци - 1.099
• Грци - 1.081
• Италијани - 734
• Цинцари - 550
• Словаци - 244
• Хрвати - 237
• Пољаци - 228
• Словенци - 161
• Французи - 124
• Руси - 59
• Енглези - 27
• Јермени - 20

Верски састав:

• православци - 1.874.174
• мухамеданци - 14.569
• католици - 8.092
• мојсијеве вере - 4.160
• протестанти - 741

Пописи становништва 1890–1910. године

Густина насељености Краљевине Србије Попис 1900.

Година пописа	Број становника
	сталних	присутних
1890	2.185.488	2.161.961
1895	2.341.675	2.312.484
1900	2.529.196	2.492.882
1905	2.724.859	2.688.747
1910	2.922.058	2.911.701

Главни предмет пописивања од 1890–1910. године било је фактичко (присутно) становништво. Али сви ови пописи регистровали су напоредо и правно (стално) становништво.

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији

Попис становништва 1921. године

Главни чланак: Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

Простор данашње Србије:

Укупно - 4.807.605

Језички састав:

• српски, хрватски и словеначки - 3.394.467 (70,61%)
• мађарски = 373.001 (7,76%)
• немачки = 349.151 (7,26%)
• арнаутски = 310.334 (6,45%)
• румунски = 219.712 (4,57%)
• турски = 30.600 (0,64%)
• остали словенски језици = 11.621 (0,24%)
• остали и непознато = 118.715 (2,47%)

Покрајина Србија (1918—1922):

Укупно - 4.133.478

Пописи становништва у Србији од 1948. године

Попис становништва 1948. године

Главни чланак: Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Види још: Попис становништва 1948. у Србији - градови

Види још: Попис становништва 1948. у Србији - срезови

Укупно - 6,527,966

Етнички састав:

• Срби - 4,823,730 (73.89%)
• Албанци - 532,011 (8.15%)
• Мађари - 433,701 (6.64%)
• Хрвати - 169,864 (2.60%)
• Власи - 93,440 (1.43%)
• Црногорци - 74,860 (1.15%)
• Словаци - 73,140 (1.12%)
• Румуни - 63,130
• Бугари - 59,472
• Роми - 52,181
• Немци - 44,460
• Русини - Украјинци - 22,667
• Словенци - 20,998
• Македонци - 17,917
• неопредељени муслимани - 17,315
• Турци - 1,914
• остали - 30,166

Попис становништва 1953. године

Главни чланак: Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Укупно - 6,979,154

Етнички састав:

• Срби - 5,152,939 (73.83%)
• Шиптари - 565,513 (8.10%)
• Мађари - 441,907 (6.33%)
• Хрвати - 173,246 (2.48%)
• Црногорци - 86,061 (1.23%)
• Југословени неопредељени - 81,081 (1.16%)
• Словаци - 75,027
• Бугари - 60,146
• Румуни - 59,705
• Роми - 58,800
• Турци - 54,526
• Немци - 46,228
• Власи - 28,047
• Македонци - 27,277
• Русини - Украјинци - 23,720
• Словенци - 20,717
• Јевреји - 1,504
• остали - 20,716
• непознато - 1,994

• 
  Етнички састав Србије по општинама 1953. године

Попис становништва 1961. године

Главни чланак: Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Укупно - 7.642.227

Етнички састав:

• Срби - 5.704.686 (74,65%)
• Албанци - 699.772 (9,16%)
• Мађари - 449.587 (5,88%)
• Хрвати - 196.409 (2,57%)
• Црногорци - 104.753 (1,37%)
• Муслимани - 93.467 (1,22%)
• Словаци - 77.837 (1,02%)
• Румуни - 59.505 (0,78%)
• Бугари - 58.494 (0,77%)
• Турци - 44.434 (0,58%)
• Македонци - 36.288 (0,47%)
• Русини - Украјинци - 25.658 (0,34%)
• Југословени - 20.079 (0,26%)
• Словенци - 19.957 (0,26%)
• Немци - 14.533 (0,19%)
• Роми - 9.826 (0,13%)
• Руси - 6.984 (0,09%)
• Чеси - 5.133 (0,07%)
• Власи - 1.377 (0,02%)
• Јевреји - 1.250 (0,02%)
• остали - 6.603 (0,09%)
• непознато - 5.604 (0,07%)

• 
  Етнички састав Србије по општинама 1961. године
• 
  Етнички састав Србије по општинама 1961. године
• 
  Удео Срба у Србији по општинама 1961. године

Попис становништва 1971. године

Главни чланак: Попис становништва 1971. у СФРЈ

Укупно - 8.446.591

Етнички састав:

• Срби - 6.016.811 (71,23%)
• Албанци - 984.761 (11,66%)
• Мађари - 430.314 (5,09%)
• Хрвати - 184.913 (2,19%)
• Муслимани - 154.330 (1,83%)
• Црногорци - 125.260 (1,48%)
• Југословени - 123.824 (1,47%)
• Словаци - 76.733 (0,91%)
• Румуни - 57.419 (0,68%)
• Бугари - 53.800 (0,64%)
• Роми - 49.894 (0,59%)
• Македонци - 42.675 (0,51%)
• Русини - 20.608 (0,24%)
• Турци - 18.220 (0,22%)
• Словенци - 15.957 (0,19%)
• Власи - 14.724 (0,17%)
• Немци - 9.086 (0,11%)
• Украјинци - 5.643 (0,07%)
• Руси - 4.746 (0,06%)
• Чеси - 4.149 (0,05%)
• остали - 7.555 (0,09%)
• национално неопредељени - 4.486 (0,05%)
• изјаснили се у смислу регионалне припадности - 10.409 (0,12%)
• непознато - 30.274 (0,36)

• 
  Етнички састав Србије по општинама 1971. године
• 
  Етнички састав Србије по општинама 1971. године
• 
  Удео Срба у Србији по општинама 1971. године

Попис становништва 1981. године

Главни чланак: Попис становништва 1981. у СФРЈ

Укупно - 9.313.676

Етнички састав:

• Срби - 6.182.155 (66,38%)
• Албанци - 1.303.034 (13,99%)
• Југословени - 441.941 (4,75%)
• Мађари - 390.468 (4,19%)
• Муслимани - 215.166 (2,31%)
• Хрвати - 149.368 (1,60%)
• Црногорци - 147.466 (1,58%)
• Роми - 110.956 (1,19%)
• Словаци - 73.207 (0,79%)
• Румуни - 53.693 (0,58%)
• Македонци - 48.986 (0,53%)
• Бугари - 33.455 (0,36%)
• Власи - 25.596 (0,27%)
• Русини - 19.757 (0,21%)
• Турци - 13.890 (0,15%)
• Словенци - 12.006 (0,13%)
• Украјинци - 5.520 (0,06%)
• Немци - 5.302 (0,06%)
• Чеси - 3.225 (0,03%)
• Руси - 2.761 (0,03%)
• Јевреји - 683 (0,01%)
• остали - 17.133 (0,18%)
• национално неопредељени - 7.834 (0,08%)
• изјаснили се у смислу регионалне припадности - 6.848 (0,07%)
• непознато - 43.223 (0,46%)

• 
  Етнички састав Србије по општинама 1981. године
• 
  Етнички састав Србије по општинама 1981. године
• 
  Удео Срба у Србији по општинама 1981. године

Попис становништва 1991. године

Главни чланак: Попис становништва 1991. у СФРЈ

(Попис су бојкотовали Албанци и делови ромског и муслиманског становништва, тако да је на Косову и Метохији пописано само 359.346 становника и од тога Албанаца само 9.091 (2,53%), Муслимана 57.758 (16,07%) и Рома 44.307 (12,33%), по тим подацима Срба је било на КиМ-у 194.190 (54,04%), Црногораца 20.365 (5,67%), Турака 10.445 (2,91%), Хрвата 8.062 (2,24%) и Југословена 3.457 (0,96%). Касније је Савезни завод за статистику уради званичну процену броја становника Албанаца на 1.596.072, Муслимана на 66.189, и Рома на 45.745, а за целокупну територију КиМ је процењено 1.956.196 становника)

- Званична процена:

Укупно - 9.778.991

Етнички састав:

• Срби - 6.446.595 (65,92%)
• Албанци - 1.674.353 (17,12%)
• Мађари - 343.942 (3,52%)
• Југословени - 323.625 (3,31%)
• Муслимани - 246.411 (2,52%)
• Роми - 140.237 (1,43%)
• Црногорци - 139.299 (1,42%)
• Хрвати - 105.406 (1,08%)
• Словаци - 66.798 (0,68%)
• Македонци - 46.046 (0,47%)
• Румуни - 42.331 (0,43%)
• Бугари - 26.876 (0,27%)
• Буњевци - 21.434 (0,22%)
• Русини - 18.073 (0,18%)
• Власи - 17.807 (0,18%)
• Турци - 11.236 (0,11%)
• Словенци - 8.261 (0,08%)
• Немци - 5.263 (0,05%)
• Украјинци - 5.066 (0,05%)
• Чеси - 2.832 (0,03%)
• Руси - 2.576 (0,03%)
• Јевреји - 1.210 (0,01%)
• остали - 17.129 (0,17%)
• национално неопредељени - 10.906 (0,11%)
• изјаснили се у смислу регионалне припадности - 4.912 (0,05%)
• непознато - 50.367 (0,51%)

• 
  Етнички састав Србије по општинама 1991. године
• 
  Етнички састав Србије по општинама 1991. године
• 
  Удео Срба у Србији по општинама 1991. године

- Пописано становништво:

Укупно - 8.118.917

Етнички састав:

• Срби - 6.446.595 (79,40%)
• Мађари - 343.942 (4,24%)
• Југословени - 323.625 (3,99%)
• Муслимани - 237.785 (2,93%)
• Црногорци - 139.299 (1,72%)
• Роми - 138.645 (1,71%)
• Хрвати - 105.406 (1,30%)
• Словаци - 66.798 (0,82%)
• Македонци - 46.046 (0,57%)
• Румуни - 42.331 (0,52%)
• Бугари - 26.876 (0,33%)
• Албанци - 24.497 (0,30%)
• Буњевци - 21.434 (0,26%)
• Русини - 18.073 (0,22%)
• Власи - 17.807 (0,22%)
• Турци - 11.236 (0,14%)
• Словенци - 8.261 (0,10%)
• Немци - 5.263 (0,06%)
• Украјинци - 5.066 (0,06%)
• Чеси - 2.832 (0,03%)
• Руси - 2.576 (0,03%)
• Јевреји - 1.210 (0,01%)
• остали - 17.129 (0,21%)
• национално неопредељени - 10.906 (0,13%)
• изјаснили се у смислу регионалне припадности - 4.912 (0,06%)
• непознато - 50.367 (0,62%)

• 
  Етнички састав Србије по општинама 1991. године
• 
  Етнички састав Србије по општинама 1991. године
• 
  Удео Срба у Србији по општинама 1991. године

Верски састав:

• 
  Верски састав Србије по општинама 1991. године
• 
  Верски састав Србије по општинама 1991. године
• 
  Удео православаца у Србији по општинама 1991. године

Попис становништва 2002. године (без података за АП Косово и Метохија)

Главни чланак: Попис становништва 2002. у Србији

Укупно - 7.498.001

Етнички састав:

• Срби - 6.212.838 (82.86%)
• Мађари - 293.299 (3.91%)
• Бошњаци - 136.087 (1.82%)
• Роми - 108.193 (1.44%)
• Југословени - 80.721 (1.08%)
• Хрвати - 70.602 (0,94%)
• Црногорци - 69.049 (0,92%)
• Албанци - 61.647 (0,82%)
• Словаци - 59.021 (0,79%)
• Власи - 40.054 (0,53%)
• Румуни - 34.576 (0,46%)
• Македонци - 25.847 (0,35%)
• Бугари - 20.497 (0,27%)
• Буњевци - 20.012 (0,27%)
• Муслимани - 19.503 (0,26%)
• Русини - 15.905 (0,21%)
• Украјинци - 5.354 (0,07%)
• остали - 14.191 (0,19%)
• изјашњени у смислу регионалне припадности - 11.485 (0,15%)
• национално неопредељени - 107.732 (1,44%)
• непознато - 75.483 (1,01%)

• 
  Етнички састав Србије по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Србије по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Србије по општинама 2002. године

• 
  Етнички састав Србије по општинама 2002. године
• 
  Етнички састав Србије по општинама 2002. године
• 
  Удео Срба у Србији по општинама 2002. године

Језички састав:

• 
  Језички састав Србије по општинама 2002. године
• 
  Језички састав Србије по општинама 2002. године
• 
  Удео српског језика у Србији по општинама 2002. године

Верски састав:

• 
  Верски састав Србије по општинама 2002. године
• 
  Верски састав Србије по општинама 2002. године
• 
  Удео православаца у Србији по општинама 2002. године

Попис становништва 2011. године

Главни чланак: Попис становништва 2011. у Србији

На попису становништва одржаном на територији Србије од 1. до 15. октобра 2011. године, пописано је 4,15% особа мање него на претходном попису. Узрок овоме био је негативни природни прираштај, као и делимични бојкот пописа.

Национална припадност

Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:

Национална припадност

Националност	Број	Удео	Промена 2002–2011.
Срби	5.988.093	83,32%	-3,62%
Мађари	253.899	3,53%	-13,43%
Роми	147.604	2,05%	+36,43%
Бошњаци	145.278	2,02%	+6,75%
Хрвати	57.900	0,81%	-17,99%
Словаци	52.750	0,73%	-10,63%
Црногорци	38.527	0,54%	-44,2%
Власи	35.330	0,49%	-11,79%
Румуни	29.332	0,41%	-15,17%
Југословени	23.303	0,32%	-71,13%
Македонци	22.755	0,32%	-11,96%
Муслимани	22.301	0,31%	+14,35%
Бугари	18.543	0,26%	-9,53%
Буњевци	16.706	0,23%	-16,52%
Русини	14.246	0,20%	-10,43%
Горанци	7.767	0,11%	+69,58%
Албанци†	5.809	0,08%	/
Украјинци	4.903	0,07%	-8,42%
Немци	4.064	0,06%	+4,18%
Словенци	4.033	0,06%	/
Остали*	17.558	0,24%	+26,12%
Регионална припадност*	30.771	0,43%	+167,92%
Неизјашњени	160.346	2,23%	+48,84%
Непознато*	81.740	1,14%	+8,29%
Укупно	7.186.862	100%	-4,15%

Напомене:
^† - непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2015), 29.11.2012.

• 
  Етнички састав Србије по општинама 2011. године

• 
  Етнички састав Србије по општинама 2011. године
• 
  Етнички састав Србије по општинама 2011. године
• 
  Удео Срба у Србији по општинама 2011. године

Верски састав

Религија у Србији (2011)

  Православље (84,59%)

  Католицизам (4,97%)

  Ислам (3,1%)

  Атеизам (1,1%)

  Протестантизам (0,99%)

  Остали (5,25%)

Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)

Главни чланак: Религија у Србији

Пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), обухваћена је и верска припадност становништва.

• Република Србија (без Косова и Метохије) - 7.186.862
• Хришћани - 6.555.931
  • православци - 6.079.396
  • Католици - 356.957
  • Протестанти - 71.284
  • Остали хришћани - 3.211
• Исламисти - 222.828
  • Муслимани - 222.828
• Јудаисти - 578
  • Јевреји - 578
• Источне религије - 1.237
• Други - 1.776
• Агностици - 4.010
• Нису верници (атеисти) - 80.053
• Нису се изјаснили - 220.735
• Непознато - 99.714

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност Архивирано 2017-01-17 на сајту Archive.today

• 
  Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
• 
  Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
• 
  Удео православаца у Србији по општинама 2011. године
• 
  Удео православаца у Србији по општинама 2011. године

Језички састав

Језички састав Србије по општинама 2011. године

Општим пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), прикупљени су и подаци о матерњем језику становништва.

• Република Србија - 7186862
• Српски - 6 330 919
• Мађарски - 243 146
• Босански - 138 871
• Ромски - 100 668
• Словачки - 49 796
• Влашки - 43 095

Извор: Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност Архивирано 2017-01-17 на сајту Archive.today

• 
  Језички састав Србије по општинама 2011. године
• 
  Језички састав Србије по општинама 2011. године
• 
  Удео српског језика у Србији по општинама 2011. године

Попис становништва 2022. године

Главни чланак: Попис становништва 2022. у Србији

Попис становнштва је био спроведен од 1. до 31. октобра, док је у следећим местима попис је накнадно продужен за до 7 дана: неке општине Града Београда, Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Шапцу, Новом Саду и Суботици. Попис, који је првобитно био планиран за 2021. годину, због пандемије ковида 19 морао је бити одложен за октобар 2022.

Попис је показао даљи пад становништва у Србији, који је у међупописним периоду износио 7,51%.

Национална припадност

Срби су остали највећа етничка група у Србији, са 5.360.239 припадника односно 80,64% укупног становништва. Значајна разлика пописа 2022. године у односну на претходне је велики број непознатих, који проистиче из широке примене административних извора за прикупљане података о грађанима који нису могли, или нису желели да учествују у попису

Национална припадност

Националност	Број	Удео	Промена 2011–2022.
Срби	5.360.239	80,64%	-10,49%
Мађари	184.442	2,77%	-27,36%
Роми	131.936	1,98%	-10.61%
Бошњаци	153.801	2,31%	+5,87%
Хрвати	39.107	0,59%	-32,46%
Словаци	41.730	0,63%	-20,89%
Црногорци	20.238	0,30%	-47.47%
Власи	21.013	0,32%	-40,52%
Румуни	23.044	0,35%	-21,44%
Југословени	27.143	0,41%	+16,48%
Македонци	14.767	0,22%	-35,10%
Муслимани	13.011	0,20%	-41,66%
Бугари	12.918	0,19%	-30,33%
Буњевци	11.104	0,17%	-33,53%
Русини	11.483	0,17%	-19,39%
Горанци	7.700	0,12%	-0,86%
Албанци†	61.687	0,93%	+961,92%
Украјинци	3.969	0,06%	-19,05%
Немци	2.573	0,04%	-36,69%
Словенци	2.829	0,04%	-29,85%
Руси	10.486	0,16%	+222.94%
Остали*	21.643	0,33%	+23,27%
Регионална припадност*	11.929	0,18%	-61,23%
Неизјашњени	136.198	2,05%	-15,06%
Непознато*	322.013	4,84%	+293,95%
Укупно	6.647.003	100%	-7,51%

Напомене:
^† - бојкот пописа 2011.
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Види још

• Демографија Војводине
• Демографија Косова и Метохије
• Самоубиство у Србији
• Религија у Србији
• Историја Србије
• Смртност становништва Србије

Литература

• Antunović, Ivan (1882). Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom (PDF). Beč. 
• Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku. 
• Ђере, Золтан (2004). „Скица промена етничког састава становништва на тлу данашње Војводине 1526-1910. године”. Истраживања. 15: 105—123. 
• Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF). Београд. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Јагодић, Милош (2015). „Процена демографских губитака Срба у периоду 1910-1921” (PDF). Српске студије (6): 11—65. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 08. 2018. г. Приступљено 31. 07. 2017. 
• Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 
• Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press. 
• Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјеnljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103. 
• Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku. 
• Ocić, Časlav (2006). „Kosovo and Metohia: Ethnodemographic Changes from the End of World War II to 1991”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 441—460. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2017. 
• Радовановић, Милован (2004). Етнички и демографски процеси на Косову и Метохији. Београд: Liber press. 
• Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних. 
• Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј. 

Спољашње везе

• Population statistics of Eastern Europe (језик: енглески)
• Србија, земља жена („Политика“, 15. јул 2015)
• Србија и демографија: Пет разлога због којих је Србија изгубила 55.000 становника прошле године (Б92, 10. новембар 2021)