Денеб

С Википедије, слободне енциклопедије
Денеб
Локација Денеба (заокружено)
Положај на небу
Епоха J2000      Равнодневница J2000
Сазвежђе Лабуд
Ректасцензија 20h 41m 25.9s[1]
Деклинација +45° 16′ 49″[1]
Привидна магнитуда (В) 1.25[2] (1.21–1.29[3])
Карактеристике
Спектрални тип A2 Ia[4]
U−B индекс боја −0.23[2]
B−V индекс боја +0.09[2]
Варијабилни тип Alpha Cygni[3]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−4.5[5] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: 1.99[1] мас/г
Дек.: 1.95[1] мас/г
Паралакса (π)2.29 ± 0.32[1] мас
Растојање2,615±215 сг
(802±66[6] пф)
Апсолутна магнитуда (MV)−8.38[6]
Детаљи[6]
Маса19±4 M
Полупречник203±17 R
Луминозност196,000±32,000 L
Површинска гравитација (log g)1,10±0,05 цгс
Температура8,525±75 K
Металичност [Fe/H]−0.25 dex
Ротациона брзина (v sin i)20±2 km/s
Друге ознаке
Arided, Aridif, Gallina, Arrioph, α Cygni, 50 Cygni, BD+44°3541, FK5 777, HD 197345, HIP 102098, HR 7924, SAO 49941
Референтне базе података
SIMBADdata

Денеб или алфа Лабуда (лат. Deneb, α Cygni, α Cyg)[7] је најсјајнија звезда сазвежђа Лабуд и деветнаеста најсјајнија звезда ноћног неба.[8] Назив „Денеб“ потиче од арапске речи „dhanab“ — реп, јер се налази у репу лабуда у традиционалном приказу овог сазвежђа.[9] Денеб је звезда северњача Марса.[10]

Денеб је плавобели суперџин, једна од најлуминознијих звезда Млечног пута и једна од најдаљих звезда видљивих голим оком.[11] Процена удаљености Денеба је проблематична, али је након друге ревизије података са Хипаркоса израчуната вредност од 1425 светлосних година (на основу оригиналних података је израчуната вредност од 3230 светлосних година, која се може наћи у литератури старијој објављеној пре 2008. године).[8][11] Границе грешке су 1340 и 1840 светлосних година.[12][13][14]

На основу ове удаљености, процењена луминозност Денеба је 54.400 пута већа од луминозности Сунца. Да се налази на удаљености на којој се налази Вега, Денеб би био био магнитуде -7,8, био би видљив и дању, а ноћу би бацао сенку. На основу луминозности и температуре, радијус Денеба је процењен на 108 радијуса Сунца, док мерења угаоног радијуса дају вредност стварног радијуса од 114 радијуса Сунца. За једну ротацију око своје осе, потребно му је шест земаљских месеци.[8][15][16][17]

Денеб је променљива звезда, класа пулсирајућих суперџинова спектралних типова B и A је по Денебу названа α Cygni променљиве.[10] Површина Денеба трпи нерадијалне флуктуације, што доводи до повреме промене сјаја и спектралног типа.[12] Сјајност Денеба варира неправилно, у опсегу од ±0,04 магнитуде.[18]

Започео је своју еволуцију пре око 10 милиона година, као звезда главног низа B или О класе, масе 15-16 маса Сунца. У језгру Денеба је престала фузија водоника у хелијум, али због удаљености од Земље није могуће тачно разумевање његовог тренутног стања — да ли је језгро угашено и Денеб еволуира ка црвеном суперџину или је започела фузија хелијума. Претпоставља се да ће у наредних неколико милиона година постати супернова.[8][12]

Соларним ветром Денеб губи материјал од око 0,8 Сунчевих маса годишње, што је 100.000 пута више него Сунце.[12]

Денеб је једно од три темена астеризма Летњи троугао (преостала два су Вега и Алтаир).[8][9][11][12][18] Заједно са β, γ, δ и ε Лабуда гради астеризам Северни крст.[19] Сјај емисионе маглине NGC 7000 („маглина Северна Америка“) вероватно настаје захваљујући зрачењу оближњег Денеба.[10]

Номенклатура[уреди | уреди извор]

Денеб је најсјајнија звезда у сазвежђу Лабуда (горе)

α Cygni (латинизирано у Alpha Cygni) је ознака звезде коју је дао Јохан Бајер 1603. Традиционално име Денеб потиче од арапске речи за „реп“, од фразе ذنب الدجاجة Dhanab al-Dajājah, или „реп кокошке”.[20] IAU радна група за имена звезда је препознала име Денеб за ову звезду и оно је унето у њихов Каталог имена звезда.[21]

Denebadigege је коришћено у Алфонсинским табелама,[22] друге варијанте укључују Денеб Адиџе, Денебедиџеџ и Аридед. Ово последње име је изведено од Al Ridhādh, имена за сазвежђе. Јохан Бајер га је назвао Ариоф, изведено од Аридф и Ал Ридф, 'најзадњи' или Галина. Немачки песник и писац Филип Цезије га је назвао Os rosae, или Rosemund на немачком, или Uropygium – жупников нос.[20] Називи Аридед и Аридиф су изашли из употребе.

Старије традиционално име је Аридед, од арапског ар-ридф „онај који седи иза јахача“ (или само „следбеник“), што се можда односи на друге главне звезде Лабуда, које су се звале ал-фаварис „јахачи“ .[23]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д van Leeuwen, F. (2009). „The Hipparcos catalog”. Astronomy and Astrophysics. 500: 505—506. Bibcode:2009A&A...500..505V. doi:10.1051/0004-6361/200912202. 
  2. ^ а б в Ducati, J. R. (2002). „VizieR On-Line Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  3. ^ а б Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-Line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  4. ^ Garrison, R. F. (1993). „Anchor Points for the MK System of Spectral Classification”. Bulletin of the American Astronomical Society. 25: 1319. Bibcode:1993AAS...183.1710G. Архивирано из оригинала 2019-06-25. г. Приступљено 2012-02-04. 
  5. ^ Gontcharov, G. A. (2006). „Pulkovo Compilation of Radial Velocities for 35 495 Hipparcos stars in a common system”. Astronomy Letters. 32 (11): 759—771. Bibcode:2006AstL...32..759G. S2CID 119231169. arXiv:1606.08053Слободан приступ. doi:10.1134/S1063773706110065. 
  6. ^ а б в Schiller, F.; Przybilla, N. (2008). „Quantitative spectroscopy of Deneb”. Astronomy & Astrophysics. 479 (3): 849—858. Bibcode:2008A&A...479..849S. S2CID 119225384. arXiv:0712.0040Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20078590. 
  7. ^ Merriam-Webster, Inc (1998). Merriam-Webster's Collegiate Dictionary. Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-714-2. 
  8. ^ а б в г д Kaler, Jim (26. 06. 2009). „Deneb”. Приступљено 16. 01. 2013. 
  9. ^ а б Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (језик: енглески)). Philip's. стр. 112. ISBN 0-54007863–8. 
  10. ^ а б в Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 978-0-7503-0620-1. 
  11. ^ а б в Sessions, Larry (18. 06. 2012). „Deneb: A distant and very luminous star”. Earthsky Communications Inc. Приступљено 16. 01. 2013. 
  12. ^ а б в г д Coffey, Jerry (22. 03. 2010). „Deneb”. Universe Today. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 16. 01. 2013. 
  13. ^ Perryman, M. A. C.; Lindegren, L.; Kovalevsky, J.; Hoeg, E.; Bastian, U.; Bernacca, P. L.; Crézé, M.; Donati, F.; Grenon, M.; Grewing, M.; Van Leeuwen, F.; Van Der Marel, H.; Mignard, F.; Murray, C. A.; Le Poole, R. S.; Schrijver, H.; Turon, C.; Arenou, F.; Froeschlé, M.; Petersen, C. S. (1997). „The Hipparcos Catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 323: L49—L52. Bibcode:1997A&A...323L..49P. 
  14. ^ Perryman, M. (2010). The Making of History's Greatest Star Map (Submitted manuscript). Astronomers' Universe. Springer-Verlag. ISBN 978-3-642-11601-8. doi:10.1007/978-3-642-11602-5. 
  15. ^ Chesneau, O.; Dessart, L.; Mourard, D.; Bério, Ph.; Buil, Ch.; Bonneau, D.; Borges Fernandes, M.; Clausse, J. M.; Delaa, O.; Marcotto, A.; Meilland, A.; Millour, F.; Nardetto, N.; Perraut, K.; Roussel, A.; Spang, A.; Stee, P.; Tallon-Bosc, I.; McAlister, H.; Ten Brummelaar, T.; Sturmann, J.; Sturmann, L.; Turner, N.; Farrington, C.; Goldfinger, P. J. (2010). „Time, spatial, and spectral resolution of the Hα line-formation region of Deneb and Rigel with the VEGA/CHARA interferometer”. Astronomy and Astrophysics. 521: A5. Bibcode:2010A&A...521A...5C. arXiv:1007.2095Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201014509. 
  16. ^ van de Kamp, P. (1953). „The Twenty Brightest Stars”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 65 (382): 30. Bibcode:1953PASP...65...30V. doi:10.1086/126523. 
  17. ^ Lamers, H. J. G. L. M.; Stalio, R.; Kondo, Y. (1978). „A study of mass loss from the mid-ultraviolet spectrum of α Cygni (A2 Ia), β Orionis (B8 Ia), and η Leonis (A0 Ib)”. The Astrophysical Journal. 223: 207. Bibcode:1978ApJ...223..207L. doi:10.1086/156252. 
  18. ^ а б Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 879. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  19. ^ McClure, Bruce (29. 06. 2009). „Northern Cross: Backbone of the Milky Way”. Earthsky Communications Inc. Приступљено 16. 01. 2013. 
  20. ^ а б Allen, Richard Hinckley (1963). Star Names: Their Lore and MeaningНеопходна слободна регистрација (Reprint изд.). Dover Publications. стр. 195. ISBN 978-0-486-21079-7. 
  21. ^ „IAU Catalog of Star Names”. University of Rochester. Приступљено 28. 7. 2016. 
  22. ^ Kunitzsch, Paul (1986). „The Star Catalogue Commonly Appended to the Alfonsine Tables”. Journal for the History of Astronomy. 17 (49): 89—98. Bibcode:1986JHA....17...89K. S2CID 118597258. doi:10.1177/002182868601700202. 
  23. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]