Династија Северни Сунг
 | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| АНТИКА | |||||||
| Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
| Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
| Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
| Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
| Западни Џоу | |||||||
| Источни Џоу | |||||||
| Пролеће и Јесен | |||||||
| Зараћене државе | |||||||
| ЦАРСТВО | |||||||
| Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
| Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
| Западни Хан | |||||||
| Династија Син | |||||||
| Источни Хан | |||||||
| Три краљевства 220–280 | |||||||
| Веј, Шу и Ву | |||||||
| Династија Ђин 265–420 | |||||||
| Западни Ђин | |||||||
| Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
| Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
| Династија Суеј 581–618 | |||||||
| Династија Танг 618–907 | |||||||
| (Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
| Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
| Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
| Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
| Јужни Сунг | Ђин | ||||||
| Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
| Династија Минг 1368–1644 | |||||||
| Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
| САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
| Република Кина 1912–1949 | |||||||
| Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Крајем 9. века велики је сељачки устанак готово уништио средишњу власт династије Танг. Кина је подијељена на 10 држава с малим остатком царства којим је владало пет династија у низу (тзв. Касни Лијанг).
У јануару 960. године, генерал Чао Кјанг-јин је извршио државни удар који је искористио Сунг Таи-цу (Цар Таи-цу из династије Сунг) да се докопа пријестола. Вешти војни и политички вођа Таицу је постао први царе нове династије Сунг. Он је успео да уједини Кину и уништи претњу са севера, али династија Сунг никада није повратила под своју власт Анам (северни Вијетнам), а китанска држава Лијао још увек је заузимала гранична подручја на североистоку где су основали своје царство у Манџурији и унутрашњој Монголији. На северозападу су Тагнути основали снажно царство Си Сја. Та су подручја остала под страном влашћу до 1368. године.
Нова држава била је разједињенија него што је била у време династије Танг, а и војно слабија. Међутим, „Царски владајући састав” још је више поједностављен и установљена је управа чиновника по заслузи. То је било и раздобље брзога господарског развоја. У раздобљу од 750. до 1100. становништво се готово удвостручило, углавном због ширења узгоја пиринча (која потиче из југоисточне Азије) у средишњој и јужној Кини што је довело до стварања вишкова хране[1]. Ово повећање броја становника је био разлог што се средишња власт повукла из свестраног и темељног управљања трговином и она је препуштена слободном тржишту. Трговина је надаље досегла већи развој употрабом папирног новца, те великом концентрацијом трговине око прве престонице Сунга, Кајфенга. Кајфенг је био и средиште канала (Велики канал) и мреже путева државе Сунг.
Списак владара династија Северни Сунг[уреди | уреди извор]
| Постхумно име1 | Храмовно име | Лично име | Владарско име | Период владавине |
|---|---|---|---|---|
| Конвенција за навођење: храмовно име. | ||||
| Цар Да-сјао 大孝皇帝 (Dàxiào huángdì) |
Таи-цу 太祖 (Tàizǔ) |
Џао Куанг-јин 赵匡胤 (Zhào Kuāngyìn) |
Ђијен-лунг (建隆) Ћијен-д’ (乾德) Каи-бао (开宝) |
960-963 963-968 968-976. |
| Цар Ву-вен 武文皇帝 (Wǔwén huángdì) |
Таи-цунг 太宗 (Tàizōng) |
Џао Гуанг-ји 赵光义 (Zhào Guāngyì) |
Таи-пинг-сјинг-гуо (太平兴国) Јунг-сји (雍熙) Дуан-гунг (端拱) Чун-хуа (淳化) Џ’-дао (至道) |
976-984 984-987 988-989 990-994 995-997. |
| Цар Јуен-сјао 元孝皇帝 (Yuánxiào huángdì) |
Џен-цунг 真宗 (Zhēnzōng) |
Џао Д’-чанг 赵德昌 (Zhào Déchāng) |
Сјен-пинг (咸平) Ђинг-д’ (景德) Да-џунг-сјанг-фу (大中祥符) Тијен-сји (天禧) Ћијен-сјинг (乾兴) |
998-1003 1004-1007 1008-1016 1017-1021 1022. |
| Цар Минг-сјао 明孝皇帝 (Míngxiào huángdì) |
Жен-цунг 仁宗 (Rénzōng) |
Џао Шоу-ји 赵受益 (Zhào Shòuyì) |
Тијен-шенг (天圣) Минг-дао (明道) Ђинг-јоу (景祐) Бао-јуен (宝元) Канг-динг (康定) Ћинг-ли (庆历) Хуанг-јоу (皇祐) Џ’-х’ (至和) Ђија-јоу (嘉祐) |
1023-1032 1032-1033 1034-1038 1038-1040 1040-1041 1041-1048 1049-1054 1054-1056 1056-1063. |
| Цар Сјуен-сјао 宣孝皇帝 (Xuānxiào huángdì) |
Јинг-цунг 英宗 (Yīngzōng) |
Џао Цунг-ш’ 赵宗实 (Zhào Zōngshí) |
Џ’-пинг (治平) | 1063-1067. |
| Цар Шенг-сјао 圣孝皇帝 (Shèngxiào huángdì) |
Шен-цунг 神宗 (Shénzōng) |
Џао Џунг-џен 赵仲针 (Zhào Zhòngzhēn) |
Сји-нинг (熙宁) Јуен-фенг (元丰) |
1068-1077 1078-1085. |
| Цар Џао-сјао 昭孝皇帝 (Zhāoxiào huángdì) |
Џ’-цунг 哲宗 (Zhézōng) |
Џао Јунг 赵佣 (Zhào Yōng) |
Јуен-јоу (元祐) Шао-шенг (绍盛) Јуен-фу (元符) |
1086-1094 1094-1098 1098-1100. |
| Цар Сјен-сјао 显孝皇帝 (Xiǎnxiào huángdì) |
Хуи-цунг 徽宗 (Huīzōng) |
Џао Ђи 赵佶 (Zhào Jí) |
Ђијен-џунг-ђинг-гуо (建中靖国) Чунг-нинг (崇宁) Да-хуан (大欢) Џенг-х’ (政和) Чунг-х’ (重和) Сјуен-х’ (宣和) |
1101 1102-1106 1107-1110 1111-1118 1118-1119 1119-1125. |
| Цар Жен-сјао 仁孝皇帝 (Rénxiào huángdì) |
Ћин-цунг 钦宗 (Qīnzōng) |
Џао Дан 赵亶 (Zhào Dǎn) |
Ђинг-канг (景康) | 1125-1127. |
| 1. Владари династије Сунг имали су комплексна постхумна имена. Ради прегледности, у табелама су дата скраћена постхумна имена. Целовита постхумна имена налазе се у списку владара на чланку о овој династији. | ||||
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Boston; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Houghton Mifflin. стр. 156-167. ISBN 978-0-618-13384-0. Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ)
Литература[уреди | уреди извор]
- Boston; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Houghton Mifflin. стр. 156-167. ISBN 978-0-618-13384-0. Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ) - Serdarević, Seid, ур. (2002). The Times Povijest svijeta. Zagreb: Hena.com. ISBN 978-953-6510-62-7.
