Династија Хонг Банг

Координате: 37° 58′ Н 126° 33′ Е / 37.967° С; 126.550° И / 37.967; 126.550
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Династија Хонг-банг)

Ван Ланг
Văn Lang Quốc (文郎國)
Династија Хонг Банг
Држава Ван Ланг око 500. п. н. е.
Држава Ван Ланг око 500. п. н. е.
Географија
Континент Азија
Регија Источна Азија
Земља Вијетнам
Друштво
Службени језик вијетнамски
Религија политеизам
Политика
Облик државе монархија
Историја
 — Оснивање 2879. п. н. е.
 — Укидање 258. п. н. е.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Ау Лак (258—179)
Јужни Јуе (204—111)
Овај чланак је део серије о историји Вијетнама
Историја Вијетнама
Антика
Династија Хонг Банг 2879—258. п. н. е.
Држава Аулак 257—179. п. н. е.
Династија Чиеу 204—111 п. н. е.
Кинеска превласт
Први пад Вијетнама 111. п. н. е — 40. н. е.
Побуна сестара Чинг 40—43.
Други пад Вијетнама 43—544.
Рана династија Ли544—602.
Трећи пад Вијетнама602—939.
Монархијско доба
Династија Нго 939—967.
Династија Дињ 968—980.
Рана династија Ле 980—1009.
Касна династија Ли 1009—1225.
Династија Чан 1225—1400.
Династија Хо 1400—1407.
Четврти пад Вијетнама 1407—1427.
Касна династија Ле 1428—1527.
Династија Мак 1527—1592.
Обновљена династија Ле 1533—1788.
Династија Тејшон 1788—1802.
Династија Нгујен 1802—1945.
Колонијално доба
Француска Индокина 1887—1954.
Кохинхина 1862—1949.
Анам 1883—1948.
Тонкин 1883—1948.
Вијетнамско царство 1945.
Републичко доба
Северни Вијетнам 1945—1976.
Привремена централна влада 1948—1949.
Подела Вијетнама 1954.
Држава Вијетнам 1949—1955.
Јужни Вијетнам 1955—1975.
Вијетнамски рат 1955—1975.
Привремена револуционарна влада 1969—1976.
Социјалистичка Република Вијетнам1976—данас


Династија Хонг Банг (виј. thời kỳ Hồng Bàng) означава легендарни, полумитски период историје Вијетнама од уједињења племена Лак Виет (виј. Lạc Việt) у долини Црвене Реке 2879. п. н. е. до освајања од стране племенског савеза Ау Виет (виј. Âu Việt) под командом Ан Донг Вонга (виј. An Dương Vương) 258. п. н. е. Освајачи су основали краткотрајну државу Ау Лак (виј. Âu Lạc, 208-179 п. н. е), која је убрзо освојена од кинеске државе Јужни Јуе (кин: 南越 - Nányuè, 204-111 п. н. е) познате и као Нам Виет.[1][2]

Вијетнамске хронике из 15. века тврде да је тај период почео са краљем Кином (виј. Kinh Dương Vương) као првим Хунг краљем (виј. Hùng Vương - храбри краљ), што је титула која се данас користи за античке владаре Вијетнама. Хунг краљ био је апсолутни владар у држави (тада познатој као Ксих Куи (виј. Xích Quỷ), а од 2524. п. н. е. Ван Ланг (виј. Văn Lang) и имао је, бар у теорији, неограничену власт над земљом и народом.[3]

Историја епохе Хонг Банг обухвата 18 династија Хунг-краљева, груписаних у три културна периода:

  • рани Хонг Банг (2879—1913. п. н. е),[4]
  • средњи Хонг Банг (1912—1055 п. н. е),
  • касни Хонг Банг (1054—258 п. н. е), период многих ратова.[5]

Цивилизација Хунг-краљева заснована на гајењу пиринча цветала је у делти Црвене Реке током већег дела бронзаног доба. [6][7][8]

Историја[уреди | уреди извор]

Азија 300. п. н. е.

Прединастички период[уреди | уреди извор]

Вијетнам, земља која се налази дуж источне обале континенталне југоисточне Азије, има дугу и бурну историју. Вијетнамски народ представља спој раса, језика и култура, чије елементе етнолози, лингвисти и археолози још увек разврставају.[7] Вијетнамски језик даје неке назнаке о културној мешавини вијетнамског народа.[7]

Подручје које је сада познато као Вијетнам било је насељено још од палеолита, а нека археолошка налазишта у провинцији Тањ Хоа наводно датирају од пре око пола милиона година.[7] Праисторијски људи су непрекидно живели у локалним пећинама од око 6000 година пре нове ере, све док се нису развиле напредније материјалне културе.[4] Познато је да су неке пећине биле дом многих генерација раних људи.[1] Како је северни Вијетнам био место са планинама, шумама и рекама, број племена је растао између 5000 и 3000 година пре нове ере.[9]

Током неколико хиљада година у млађем каменом добу, становништво је расло и проширило се на све делове Вијетнама. Већина древних људи живела је у близини река Хонг (Црвена), Ка и Ма. Вијетнамска племена су била примарна племена у то време.[9] Њихова територија обухватала је модерне меридијанске територије Кине до обала реке Хонг на северној територији Вијетнама. Векови развоја цивилизације и привреде засноване на узгоју наводњеног пиринча подстакли су развој племенских држава и комуналних насеља.

Први краљ Хунг[уреди | уреди извор]

Легенда описује значајан политички догађај када је Лок Тук дошао на власт 2879. године пре нове ере.[10] Лок Тук је забележен као потомак митског владара Шенонга.[11] Он је консолидовао остала племена и успео да групише све вазалне државе (или аутономне заједнице) на својој територији у јединствену нацију. Лок Тук се прогласио Кин Дуонг Вуонг и назвао своју новорођену нацију Хонг Банг. Лок Тук је инаугурисао најранији монархијски режим, као и прву владајућу породицу по наследству у историји Вијетнама. Он се сматра претком краљева Хунг, оцем оснивачем Вијетнама и вијетнамским културним херојем који је заслужан за подучавање свог народа како да узгаја пиринач.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б 6,000-year-old tombs unearthed in northeast Vietnam Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2014). Retrieved 2014-01-19.
  2. ^ Ngô Sĩ Liên. „Complete Book of the Historical Records of Đại Việt.”. Viet Texts. Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2018. 
  3. ^ Nhất Hạnh Master Tang Hôi: First Zen Teacher in Vietnam and China – 2001 Page 1 "At that time the civilization of northern Vietnam was known as Van Lang (van means beautiful, and lang means kind and healing, like a good doctor). The ruling house of Van Lang was called Hong Bang, which means a kind of huge bird."
  4. ^ а б Ancient calendar unearthed Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2014). Retrieved 2014-01-05.
  5. ^ Ray, Nick; et al. (2010), „Co Loa Citadel”, Vietnam, Lonely Planet, стр. 123, ISBN 9781742203898 
  6. ^ Tracing the origin of ethnic and ancestor land during the Hùng King Age Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2017).
  7. ^ а б в г „Mission Atlas Project – VIETNAM – Basic Facts” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 09. 2012. г. Приступљено 07. 10. 2012. 
  8. ^ Vietnam – History Архивирано 2013-11-03 на сајту Wayback Machine
  9. ^ а б Lamb, стр. 52
  10. ^ Ngô Sĩ Liên. „Complete Book of the Historical Records of Đại Việt.”. Viet Texts. Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2018. 
  11. ^ Vu, Hong Lien (2016). Rice and Baguette: A History of Food in Vietnam. Reaktion Books. ISBN 9781780237046. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bayard, D. T. 1977. Phu Wiang pottery and the prehistory of Northeastern Thailand. MQRSEA 3:57–102.
  • Dror, Olga (2007). Cult, Culture, and Authority: Princess Liẽu Hạnh in Vietnamese.
  • Heekeren, H. R. van. 1972. The Stone Age of Indonesia. The Hague: Nijhoff.
  • Hoang Xuan Chinh and Bui Van Tien 1980. The Dongson Culture and Cultural Centers in the Metal Age in Vietnam
  • Lamb, David. Vietnam, Now: A Reporter Returns. PublicAffairs, 2008.
  • Lévy, P. 1943. Recherches préhistoriques dans la région de Mlu Prei. PEFEO 30.
  • Mourer, R. 1977. Laang Spean and the prehistory of Cambodia. MQRSEA 3:29–56.
  • Ngô Văn Thạo (2005). Sổ tay báo cáo viên năm 2005. Hà Nội: Ban tư tưởng – văn hóa trung ương, Trung tâm thông tin công tác tư tưởng, 2005. 495 p. : col. ill. ; 21 cm.
  • Peacock, B. A. V. 1959. „A short description of Malayan prehistoric pottery”. AP. 3 (2): 121—156. .
  • Pelley, Patricia M. Postcolonial Vietnam: New Histories of the National Past 2002.
  • Phan Huy Lê, Trần Quốc Vượng, Hà Văn Tấn, Lương Ninh (1991), Lịch sử Việt Nam, volume 1.
  • Sieveking, G. de G. 1954. Excavations at Gua Cha, Kelantan, 1954 (Part 1). FMJ I and II:75–138.
  • Solheim II, W. G.
    • 1959. „Further notes on the Kalanay pottery complex in the Philippines”. AP. 3 (2): 157—166. .
    • 1964. The Archaeology of Central Philippines: A Study Chiefly of the Iron Age and its Relationships. Manila: Monograph of the National Institute of Science and Technology No. 10.
    • 1968. The Batungan Cave sites, Masbate, Philippines, in Anthropology at the Eight Pacific Science Congress: 21–62, ed. W. G. Solheim II. Honolulu: Asian and Pacific Archaeology Series No. 2, Social Science Research Institute, University of Hawaii.
    • 1970a. Prehistoric archaeology in eastern Mainland Southeast Asia and the Philippines. AP 13:47–58.
    • 1970b. Northern Thailand, Southeast Asia, and world prehistory. AP 13:145–162.
  • Tăng Dực Đào (1994). On the struggle for democracy in Vietnam.
  • Tucker, Spencer C. Oxford Encyclopedia of the Vietnam War (hardback edition).
  • Vuong Quan Hoang and Tran Tri Dung. Vietnam Entrepreneurial Cultures, The IUP J. Entrepreneurship Development, Vol. VI, No. 3&4, 2009.
  • Zinoman, Peter. (2001). The Colonial Bastille: A History of Imprisonment in Vietnam, 1862–1940. University of California Press. ISBN 9780520224124. .
  • „BVOM.COM – Vietnamese History”. 6. 1. 2010. Архивирано из оригинала 2010-01-06. г. 
  • Charles F. W. Higham (2017-05-24). „First Farmers in Mainland Southeast Asia”. Journal of Indo-Pacific Archaeology. University of Otago. 41: 13—21. doi:10.7152/jipa.v41i0.15014 Слободан приступ. 
  • „Ancient time”. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. 
  • Choi, Byung Wook (2004). Southern Vietnam Under the Reign of Minh Mạng (1820–1841): Central Policies and Local Response. SEAP Publications. ISBN 978-0-87727-138-3. 
  • Vietnamese National Bureau for Historical Record (1998), Khâm định Việt sử Thông giám cương mục (на језику: вијетнамски), Hanoi: Education Publishing House 
  • Ngô Sĩ Liên (2009), Đại Việt sử ký toàn thư (на језику: вијетнамски) (Nội các quan bản изд.), Hanoi: Cultural Publishing House, ISBN 978-6041690134 
  • Trần Trọng Kim (1971), Việt Nam sử lược (на језику: вијетнамски), Saigon: Center for School Materials 
  • Coedes, George (1975), Vella, Walter F., ур., The Indianized States of Southeast Asia, University of Hawaii Press, ISBN 978-0-8248-0368-1 
  • Dutton, George Edson (2008), The Tây Sơn Uprising: Society and Rebellion in Eighteenth-century Vietnam, Silkworm Books, ISBN 978-9749511541 
  • Maspero, Georges (2002), The Champa Kingdom, White Lotus Co., Ltd, ISBN 978-9747534993 
  • Phạm Văn Sơn (1960), Việt Sử Toàn Thư (на језику: вијетнамски), Saigon 
  • Taylor, K. W. (1983), The Birth of Vietnam, University of California Press, ISBN 978-0-520-07417-0 
  • Taylor, K.W. (2013), A History of the Vietnamese, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-69915-0 
  • Walker, Hugh Dyson (2012), East Asia: A New History, AuthorHouse, ISBN 978-1-4772-6516-1 
  • Dutton, George E.; Werner, Jayne S.; Whitmore, John K., ур. (2012). Sources of Vietnamese Tradition. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-51110-0. 
  • Juzheng, Xue (1995), Old History of the Five Dynasties, Zhonghua Book Company, ISBN 7101003214 
  • Twitchett, Denis (2008), The Cambridge History of China 1, Cambridge University Press 
  • Goscha, Christopher (2016). Vietnam: A New History. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-09437-0. 
  • Goscha, Christopher E.; de Tréglodé, Benoît, ур. (2004). Naissance d'un État-Parti: Le Viêt Nam depuis 1945. Paris: Les Indes Savantes. ISBN 978-2846540643. 
  • Nguyễn Thế Anh & Philippe Papin (2008). Parcours d'un historien du Viêt Nam: Recueil des articles écrits par Nguyên Thê Anh. Paris: Les Indes Savantes.
  • Tran, Nhung Tuyet; Reid, Anthony, ур. (2006). Viet Nam: Borderless Histories. Madison, WI: University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-21774-7. 
  • Wilcox, Wynn, ур. (2010). Vietnam and the West: New Approaches. Ithaca, NY: SEAP Publications, Cornell University Press. ISBN 978-0-87727-782-8. 
  • Eight-volume series From Indochina to Vietnam: Revolution and War in a Global Perspective by University of California Press.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Династија Хонг Банг на Викимедијиној остави.


37° 58′ N 126° 33′ E / 37.967° С; 126.550° И / 37.967; 126.550
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Династија_Хонг_Банг&oldid=27676410”