Дијадох Фотијски

С Википедије, слободне енциклопедије

Преподобни Дијадох Фотијски (око 400474) је хришћански светитељ и богослов, епископ града Фотика у Епиру из V века. Аутор је бројних теолошких и испосничких радова.

Биографија[уреди | уреди извор]

Као епископ фотијски и епирски, један је од потписника писма цару Лаву I (457474) поводом смрти патријарха Александријског Протерија кога су убили монофизити 458. године. Помиње га, у својим списима, и патријарх царигардски Фотије у својој „Библиотеци“ (гл. 231), када говори о Саборној Посланици Светог Софронија Јерусалимског, у којој се и Дијадох наводи као велики противник монофизитске јереси и бранитељ Халкидонског сабора. Као епископ радио је на организовању монашког живота, а као подвижник написао бројне поучне списе у 100 глава. Посебно се истакао у борби против монофизитске и месалијанске јереси.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Најпознатија богословска дела епископа Дијадоха су:

  • »Слово подвижника«
  • »Слово о Вазнесењу Господа нашега Исуса Христа«
  • »Слово против аријанаца«
  • »Визија Св. Дијадоха«
  • »Катихизис«.

Умро је око 468. године.

Православна црква прославља преподобног Дијадоха Фотијског 29. марта по јулијанском календару.

Извори[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.