Домаћа коза

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
„Јарац” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Јарац (вишезначна одредница).

Домаћа коза
Временски распон: 0.01–0 Ma неолит – садашњост
↓
домаћа коза са два јарета
Патуљаста коза на пању
Припитомљен
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Породица: Bovidae
Потпородица: Caprinae
Род: Capra
Врста:
C. aegagrus
Подврста:
C. a. hircus
Триномијално име
Capra aegagrus hircus
(Linnaeus, 1758)
Синоними

Capra hircus Linnaeus, 1758
Capra depressa Linnaeus, 1758
Capra mambrica Linnaeus, 1758
Capra reversa Linnaeus, 1758

Домаћа коза, или једноставно коза (лат. Capra aegagrus hircus), домаћа је животиња, подврста дивље козе (лат. Capra aegagrus) из Азије и источне Европе. Мужјак козе назива се јарац, а младунче јаре. Коза је члан животињске породице Bovidae и козно—антилопске потпородице Caprinae. Козе су блиско сродне са овцама. Постоји преко 300 засебних типова коза.[1] Козе су једна од најраније доместикованих врста животиња, и коришћене су за млеко, месо, крзно, и кожу широм света.[2] Козје млеко се обично претвара у козји сир.

Године 2011, постојало је више од 924 милиона коза широм света, према подацима УН Организације за храну и пољопривреду.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Језгра рогова из неолитског села Атлит Јам

Козе су међу најраније доместикованим животињама.[4] Једна недавна генетичка анализа[5] је потврдила археолошки доказ да је дивља врста Bezoar ibex са Загроских планина највероватније првобитни предак свих домаћих коза данашњице.[4]

Неолитски пољопривредници су почели да прикупљају стада дивљих коза превасходно ради лаког доступа млеку и месу, као и због њиховог измета, који је био употребљаван као гориво, и њихових костију, длаке и жила за одећу, грађевински материјал и оруђа.[1] Најранији остаци доместикованих коза потичи од пре 10.000 година и нађени су у Гањ Дару у Ирану. Козји остаци су нађени на археолошким локацијама у Јерихону, Чога Мамију,[6] Џејтуну, и Чајону, према којима се доместикација коза у Западној Азији датира на између пре 8.000 и 9.000 година.[4] Студије ДНК евиденције сугеришу да је до доместикације дошло пре око 10.000 година.[5]

Историјски, козја кожа је коришћена као вид посуде за воду и вино при путовању и транспорту вина за продају. Она је исто тако коришћена за прављење пергамента.

Узгој[уреди | уреди извор]

Стадо балканске козе, домаћа аутохтона раса. Иако је отхранила генерације људи на Балкану данас спада у угрожене врсте.[7]

Козе су веома заступљене у земљама са екстезивном пољопривредном производњом, премда њихова популација бележи раст и у богатијим земљама, највише због нетолерантности појединих група људи на кравље млеко. Гледано у односу на димензије тела, коза даје више млека (у односу на сопствену тежину) него било која друга животиња — до 3kg млека дневно.

Најзначајније и најзаступљеније расе домаћих коза у Србији су:

Размножавање[уреди | уреди извор]

Коза достиже полну зрелост са 5 месеци (мужјак) односно 7 месеци (женка) живота. Коза је плодна до седме године старости, и обично рађа 1 до 3 младунчета. Циклус код козе траје 21 дан, почиње у јесен и понавља се неколико месеци уколико не дође до оплођења, еструс траје око једног до 3 дана. Гестациони период козе траје око 150 дана.

Значај[уреди | уреди извор]

Санска коза са јаретом - племенита млечна раса. Најбоље резултате даје у интензивном (шталском) узгоју. У Југославији и на Балкану узгаја се од средине 20. века.

Козе се гаје ради млека, меса, коже и длаке.

Козје млеко је здравије од крављег и лакше се вари. Од њега се може правити сир. Најпознатија млечна раса је санска коза, а затим алпска коза.

Алпска коза - племенита млечна раса. Погодна је за интензивни (шталски), екстензивни и комбинован узгој. У Србији и на Балкану заступљена је од почетка 21. века.

Месо се такође користи у исхрани, иако није цењено као кравље, свињско или овчје. Од раса које се гаје првенствено због меса, позната је бурска коза.

Бурске козе, месната раса. У Србији је заступљена од почетка 21. века али још увек званично није призната за подстицајну расу од стране државе.

Од козје коже се праве веома меке и удобне рукавице. Понегде се и крзно (кострет) од појединих врста користи за производњу одевних предмета.

Неке расе (ангорска и кашмирска коза) се гаје због своје квалитетне длаке, која се шиша као код оваца.

Расе[уреди | уреди извор]

Бурска коза
Ангорска коза

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Узгој коза је уобичајени широм Северног Чико региона Чилеа. Интензивно козје сточарство у сушним подручјима може да доведе до озбиљне ерозије и дезертификације. Слика из горње области реке Лимари

Коза је корисна људима када живи и када је мртва, прво као обновљиви снабдевач млеком, стајским ђубривом и влакнима, а затим као месо и кожа. [8] Неке добротворне организације пружају козе осиромашеним људима у сиромашним земљама, јер су козе једноставније и јефтиније за узгој од говеда и имају вишеструку употребу. Поред тога, козе се користе за потребе вуче и преноса товара.

Бурска коза – у овом случају јарац – је широко чувана месна пасмина.

Дебело црево коза користи се за прављење „кетгута”, који се још увек користи као материјал за интерстиналне људске хируршке шавове и жице за музичке инструменте. Рог козе, који означава обиље и благостање (корнекопија), такође се користи за прављење кашика.[9]

Светска статистика популације коза[уреди | уреди извор]

Према Организацији за храну и пољопривреду (FAO), водећи произвођачи козјег млека у 2008. години били су Индија (четири милиона метричких тона), Бангладеш (2,16 милиона метричких тона) и Судан (1,47 милиона метричких тона).[10] Индија годишње покоље 41% од 124,4 милиона коза. Количина од 0,6 милиона метричких тона козјег меса чини 8% годишње производње меса у Индији.[11] Приближно 440 милиона коза сваке се године закоље ради меса широм света.[12]

Месо[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Козје месо

Укус јарећег меса сличан је окусу пролетњег јагњећег меса;[13] Заправо на енглеском говорном подручју Карибских острва и неким деловима Азије, посебно Бангладешу, Пакистану и Индији, реч „mutton” се користи за опис меса козе и овце. Међутим, неки упоређују укус козјег меса са телетином или дивљачи, у зависности од старости и стања козе. Каже се да је њен укус првенствено повезан са присуством 4-метилоктанске и 4-метилнонанске киселине.[14] Оно се може припремити на различите начине, укључујући динстање, печење, роштиљ, конзервирање и пржење; оно може да буде млевено, зачињено каријем или припремљено у виду кобасица. Због свог ниског садржаја масти, ово месо се може очврснути на високим температурама ако се кува без додатне влаге. Једна од најпопуларнијих коза која се узгаја због меса је јужноафричка бурска коза, уведена у Сједињене Државе почетком деведесетих. новозеландски кико такође се сматра месном пасмином, као и миотонична или „падајућа коза“, пасмина пореклом из Тенесија.

Млеко, путер и сир[уреди | уреди извор]

Мужа коза машином на једној органској фарми

Козе производе око 2% укупне светске количине млека.[15] Неке козе се узгајају посебно ради млека. Ако се јарац јакок задаза не одвоји, његов мирис ће утицати на млеко.

Козје млеко природно има мале, добро емулгиране масне глобуле, што значи да крем остаје суспендован у млеку, уместо да се издиже до врха, као у сировом крављем млеку; стога није неопходно да се хомогенизује. Заправо, ако се млеко користи за прављење сира, не препоручује се хомогенизација, јер се тиме мења структура млека, што утиче на способност културе да коагулише млеко и на крајњи квалитет и принос сира.[16]

Млечне козе у њиховом главном циклусу (углавном око трећег или четвртог циклуса дојења) просечно дају - 2,7 до 3,6 kg (6 до 8 lb) - дневне производње млека - отприлике 2,8 до 3,8 l (3 до 4 U.S. qt) - током десетомесечне лактације, производећи више непосредно након освежавања и постепено умањујући продукцију до краја њихове лактације. Млеко у просеку има 3,5% маслаца.[17]

Козје млеко се обично прерађује у сир, путер, сладолед, јогурт, кајету и друге производе. Козји сир је у Француској познат под називом fromage de chèvre („козји сир”). Неке од сорти су Рокамадур и Монтрачет.[18] Козји маслац је бео, јер козе производе млеко са жутим бета каротеном претвореним у безбојни облик витамина А. Козје млеко има мање холестерола.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Hirst, K. Kris. "The History of the Domestication of Goats". Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2008) About.com. Accessed August 18, 2008.
  2. ^ Coffey, Linda, Margo Hale, and Ann Wells; "Goats: Sustainable Production Overview. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2007)
  3. ^ FAOSTAT, United Nations Food and Agriculture Organization, Архивирано из оригинала 25. 01. 2016. г., Приступљено 10. 02. 2019 
  4. ^ а б в „Breeds of Livestock; Goats: (Capra hircus)”. Oklahoma State University Board of Regents. 
  5. ^ а б Naderi, Saeid; Rezaei, Hamid-Reza; Pompanon, François; Blum, Michael G. B.; Negrini, Riccardo; Naghash, Hamid-Reza; Balkiz, Özge; Mashkour, Marjan; Gaggiotti, Oscar E.; Ajmone-Marsan, Paolo; Kence, Aykut; Vigne, Jean-Denis; Taberlet, Pierre (18. 11. 2008). „The goat domestication process inferred from large-scale mitochondrial DNA analysis of wild and domestic individuals”. PNAS. 105 (46): 17659—17664. Bibcode:2008PNAS..10517659N. PMC 2584717 Слободан приступ. PMID 19004765. doi:10.1073/pnas.0804782105. 
  6. ^ Maisels, C.K. The Near East: Archaeology in the Cradle of Civilization Routledge, 1999; p.124
  7. ^ Балканска коза (ТВ Фар - Званични канал)
  8. ^ Mahmoud Abdel Aziz, M. A., "Present status of the world goat populations and their productivity", Lohmann Information, Vol. 45 (2), Oct. 2010, Page 43, http://www.lohmann-information.com/content/l_i_45_artikel17.pdf
  9. ^ anonymous; Goat-Horn Spoon Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2008).
  10. ^ FAOSTAT 2008 http://faostat.fao.org/default.aspx
  11. ^ Narayan, Raj; Mendiratta, S. K.; Mane, B. G. (2015). „Effects of citric acid, cucumis powder and pressure cooking on quality attributes of goat meat curry”. Journal of Food Science and Technology. 52 (3): 1772—1777. PMC 4348252 Слободан приступ. PMID 25745255. doi:10.1007/s13197-013-1023-x. 
  12. ^ „FAOSTAT”. www.fao.org. Приступљено 25. 10. 2019. 
  13. ^ Milk Goats. Life. 18. 6. 1945. Приступљено 6. 7. 2010. 
  14. ^ Cramer, D.A. (1983) Chemical compounds implicated in lamb flavor. Food Technonogy. flavor.. 37:249-257 and Wong, E., Nixon, L.N. and Johnson, B.C. (1975) The contribution of 4-methyloctanoic (hircinoic) acid to mutton and goat meat flavor. New Zealand j. Agr. Res. 18:261-266. Both cited in K. Intarapichet K., Sihaboot W. and Chungsiriwat P. (date?) Chemical and Sensory Characteristics of Emulsion Goat Meat Sausages Containing Pork Fat or Shortening available as a PDF from- [1] Архивирано 2011-07-22 на сајту Wayback Machine
  15. ^ FAO. 1997. 1996 Production Yearbook. Food Agr. Organ., UN. Rome, Italy.
  16. ^ Amrein-Boyes, D. (2009). 200 Easy Homemade Cheese Recipes. Robert Rose Inc.: Toronto
  17. ^ American Dairy Goat Association, adga.org
  18. ^ Chèvre cheese Архивирано 2009-01-10 на сајту Wayback Machine, foodnetwork.com
  19. ^ „Goat's Milk in Nagercoil”. amd integrated farms. Архивирано из оригинала 04. 09. 2020. г. Приступљено 26. 06. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ћеранић, Др Вукосава (1984). Козарство. Економски биро. стр. 140. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Домаћа коза на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Домаћа_коза&oldid=27679930”