Доменико Гирландајо

С Википедије, слободне енциклопедије
Доменико Гирландајо
Доменико Гирландајо
Лични подаци
Датум рођења1449.
Место рођењаФиренца, Фирентинска република
Датум смрти11. јануар 1494.(1494-01-11) (44/45 год.)
Место смртиФиренца, Фирентинска република

Доменико Гирландајо (итал. Domenico Ghirlandaio; Фиренца, 1449Фиренца, 11. јануар 1494) је италијански ренесансни сликар. [1]Пуно име му је Domenico di Tommaso Curradi di Doffo Bigord.[2]

Старац са јагодичастим носом (1480).

Рођен је у породици фирентинског златара као најстарији син.[3] Учио се од Верокија и Ботичелија. Радио је заједно са својом млађом браћом. Од стране папе је позван у Рим 1483. где је радио на Сикстинској капели коју је осликао фрескама светог Фрање. Углавном је сликао фреске, али сликао је и слике и правио мозаике.[4]

Најзначајнија дела су му слика хора цркве Санта Марија Нувела, фреске у Пизи, Сикстинској капели, слика старац и унук, као и слика поклоњење пастира.[5] Његов најпознатији ученик је Микеланђело Буонароти.[6] На својим фрескама у фирентинским црквама приказао је ликове из библијске историје као богате грађане. Помагали су му браћа Давид и Бенедето. Сматран је такође и за одличног портретисту.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 112. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Domenico Ghirlandaio | Art in Tuscany | Podere Santa Pia, Holiday house in the south of Tuscany”. www.travelingintuscany.com. Приступљено 2021-01-24. 
  3. ^ „Domenico Ghirlandaio | Biography, Art, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  4. ^ „10 Things To Know About Domenico Ghirlandaio”. TheCollector (на језику: енглески). 2020-03-09. Приступљено 2021-01-24. 
  5. ^ „Artist Info”. www.nga.gov. Приступљено 2021-01-24. 
  6. ^ „Domenico Ghirlandaio - The Complete Works - domenico-ghirlandaio.org”. www.domenico-ghirlandaio.org. Приступљено 2021-01-24. 
  7. ^ Општа Ларусова енциклопедија. Земун: ЈРЈ. 2004. стр. 583. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Галерија европских мајстора - Лазар Трифуновић; Београд 1965.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]