Пређи на садржај

Доментијан

С Википедије, слободне енциклопедије

Доментијан (око 1210 — после 1264), познат у науци и као Доментијан Хиландарац, био је српски монах и један од значајнијих писаца у средњем веку.[1] Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Овај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства и последњим учеником Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике Доментијана су називали песником светлости.

Рођен је око 1210. године, а преминуо је после 1264. године. Већи део живота је провео као монах у светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначајнија дела.[1] Прво је око 1250. године, на захтев краља Уроша I (1242—1276) написао обимно житије светог Саве, а 1263/1264. године и житије светог Симеона (Стефана Немање).

Његово житије светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упутствима.

Дела

[уреди | уреди извор]

Као изворе за своја дела, Доментијан је користио Житије светог Симеона, које је написао Стефан Првовенчани (1242—1276), нарочито у свом Житију светог Симеона, у коме је поједине делове преносио од речи до речи[3].[4] Још један од списа који су имали утицај на његова дела је и панегерик светом Владимиру (980—1015), који је, средином XI века, написао кијевски митрополит Иларион (1051—око 1054)[3]. Оба његова дела представљају импресиван приказ библијског и теолошког образовања[3] које је имао, а значајна су и као историјски извори, иако им се, као изведеним делима, прилази са резервом[3].

Житије Светог Саве одликује тежња ка јасном и прегледном изношењу чињеница, а и изостаје тежња за наративном разрадом појединости. Догађај је за Доментијана тек повод за откривање битније божанске сврхе делања главног јунака. Овај поступак има као последицу претварање наративне структуре у симболичку. Томе су заслужне и библијске паралеле, цитати и светлосни симболи.

Још једна карактеристика овог дела је у томе што писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот — односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије светог Саве“ је специфична мешавина библијско хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на запад — од Свете горе, до отаџбине. Ђура Даничић објавио је Доментијанова житија у Београду 1865.[5]

У мају 2023. године у Нишу је организована прва научна конференција посвећена Доментијану.[6]

Превод на савремени српски језик

[уреди | уреди извор]
  • Живот светога Саве и светога Симеона. Превео др Лазар Мирковић. Са предговором др Владимира Ћоровића. Београд, СКЗ, 1938.
  • Дела. Приредио Ђорђе Трифуновић. Београд, Нолит, 1963.
  • Живот светога Саве и Живот светога Симеона. Превод Лазар Мирковић, приредила Радмила Маринковић, Београд, Просвета и СКЗ, 1988, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 4.
  • Житије светога Саве, предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас–Георгиевска, изд. на српскословенском Томислав Јовановић, СКЗ, Београд 2001, Коло ХСIII, књ. 614–615.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 156. 
  2. ^ „Misterija rođenja Svetog Save: Kako su monasi pre osam vekova opisali čudesne događaje koji su prethodili Rastkovom dolasku na svet”. telegraf.rs. Приступљено 24. 1. 2022. 
  3. ^ а б в г Kazhdan 1991
  4. ^ „Доментијан Житије Светог Саве”. Храм Светог Саве (на језику: српски). Приступљено 2023-01-27. 
  5. ^ Даничић 1865.
  6. ^ Субашић, Борис (22. 5. 2023). „СВЕТИ САВА И ДОМЕНТИЈАН: Међународна научна конференција о првом српском књижевном класику у Нишу и Студеници”. Вечерње новости. Приступљено 23. 5. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Даничић, Ђура, ур. (1865). Животи Светога Симеуна и Светога Саве написао Доментијан. Београд. 
  • Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 60–61.
  • Milojević, Snežana (2015). „The Evangiles in Domentian's Life of St Sava”. Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta U Pristini. 45 (2): 63—90. doi:10.5937/zrffp45-8564. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доментијан&oldid=27470463”