Драган Јаковљевић

Драган Јаковљевић
Драган Јаковљевић
	Драган Јаковљевић
Лични подаци
Пуно име	Драган Јаковљевић
Датум рођења	1965.
Место рођења	Крагујевац, СФР Југославија
Образовање	Доктор наука
Књижевни рад
Најважнија дела	Гост; Џезвар; Тајне Павлове улице;
Награде	„Златни орфеј”; „Златна значка”; „Драгиша Кашиковић”
Званични веб-сајт
	B92 blog

Драган Јаковљевић (Крагујевац, 1965) српски је књижевник, новинар, универзитетски професор, који живи и ради у Будимпешти.^[1]^[2]^[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Драган је детињство провео у Крагујевцу, на Пиварском брду, са сестром Весном и родитељима Милосавом и Миленком. Потомак је књижевника Милице (Мирј-Јам) и Стевана Јаковљевића.^[4] У родном граду је завршио ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић”, где је наставни кадар имао кључну улогу у његовом развоју, тј. животном и стваралачком путу, препознајући надареност за писану и лепо изговорену реч. Одлучујући тренутак на том путу била је аудиција за новинаре-водитеље у новооснованом крагујевачком Студију Радио-телевизије Србије, за регион Шумадије и Поморавља, коју је са успехом прошао и постао члан информативне редакције. Дописнички извештаји су му готово свакодневно емитовани у емисијама националног јавног сервиса, што му је отворило врата и других редакција у Србији и ван ње.

Дајући предност самосталном животу и схватајући да се у страној земљи пружа шанса да се проживи још најмање један, што као писац доживљава као инспирацију, напушта родитељски дом и одлази у Мађарску. Данас предаје групу предмета из области историја српске књижевности и културе на Смеру за српски језик и књижевност државног Универзитета „Етвеш Лоранд” (ELTE). Главни је и одговорни уредник „Српских недељних новина”, информативног и едукативног гласила српске националне мањине у Мађарској, у којима је ангажован од 1995. године.^[5]

Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења новинара Србије.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Написао је и објавио петнаест књига. Поезија и проза су му преведене су на више језика, а сегменти стваралаштва увршћени у мађарске гимназијске уџбенике. Редовни је учесник групних и самосталних књижевних вечери у Србији и Европи.^[6]^[7] Покретач је књижевног Конкурса за награду „Милован Видаковић”, коју „Српске недељне новине” сваке друге године додељују аутору најбоље кратке приче на српском језику. На његову иницијативу, у Будимпешти се периодично одржава Радионица креативног писања за сараднике листа и литерарно надарене читаоце.

Новинарски рад[уреди | уреди извор]

Био је новинар-дописник у Дописништву РТС-а у Крагујевцу и новинар и уредник у Радио-телевизији Крагујевац. Основао је и уређивао регионални „Недељни лист”.

По доласку у Мађарску, до 1999. године је радио је као акредитовани дописник Новинске агенције „ФоНет”, а сарађивао је и са другим водећим медијима у Србији. Дуже време био је водитељ емисије „Српски екран”, која се и данас емитује на мађарској државној телевизији „MTVA”.

Лист који сада уређује награђен је Великом повељом Удружења књижевника Србије, за правовремено и објективно информисање, очување и популаризацију српског језика и ћирилице и јачање веза Срба у Мађарској са матичном државом Србијом. Иницијатор је и активни учесник у организацији бројних културних и едукативних програма српске мањине.

Сарадник је портала РТС-а намењеног дијаспори и Србима у региону.

Научно-образовни рад[уреди | уреди извор]

Као професор историје српске књижевности и културе на Универзитету „Етвеш Лоранд”, труди се да његови студенти, од основних па до докторских студија студија, заволе Србију и народ чији језик и књижевност изучавају. То, заједно са својим колегама, постиже сталним унапређивањем квалитета и атрактивности наставе, као и ангажовањем гостујућих професора, писаца и уметника из Србије, односно организовањем екскурзија по њој.

Аутор је више десетина научник радова из области културе и медија, објављених у домаћим и страним стручним часописима. Редовни је учесник научних конференција у Србији и Мађарској, а предавања периодично држи и у другим земљама, по позиву.^[8]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Гост, поезија
Пештарења, дневничка проза
Три прасета, сатирични записи
Чајанка с јежевима, есеји
Џезвар, роман
Исаија, роман
Наиђе тренутак, поезија (мултимедијални ДВД)
Зрно лудости, поезија
На други поглед, есеји
Мимикрија као судбина, есеји
Шапат времена, поетска проза^[9]^[10]^[11]
Тајне Павлове улице, роман^[12]^[13]
Приче из огледала, књига новела
Музичка кутија, књига новела
Калдрма, књига новела

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Награда „Златник Доситеја Обрадовића” за допринос у култури и информисању (Темишвар, 2012)
Награда „Златни орфеј” (Франкфурт, 2012 и 2013)^[14]
Велика повеља Удружења књижевника Србије за књижевни рад и информисање (Београд, 2013)
Награда „Златна значка” Културно-просветне заједнице Србије (Београд, 2013)
Награда „Златни круг” Београдског афористичарског друштва за изузетан допринос афирмацији сатире у свету (Београд, 2014)
Повеље Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије
Награда „Драгиша Кашиковић” за новинарство (2015)^[15]
Видовданска повеља Матице исељеника и Срба у региону

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Јаковљевић, Драган. Пештарења. Будимпешта: Српска самоуправа у Будимпешти: Самоуправа Срба у Мађарској, 1999. стр. 156.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Стваралаштво Драгана Јаковљевића представљено београдској публици” (РТС, 10. мај 2015)

[2] „Снови и дела Драгана Јаковљевића” (РТС, 25. октобар 2016)

[3] „У Будимпешти одржан научни скуп о Милошу Црњанском” (РТВ, 12. април 2019)

[4] „„Писац Драган Јаковљевић, чији су преци Стеван и Милица Јаковљевић: И мени је сестра била литерарни узор” (Она магазин, 27. јул 2017)”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 22. 01. 2018.

[5] „Драган Јаковљевић из Будимпеште и Карла Галван из Италије” („Вечерас заједно”, Радио Београд 1, 15. јануар 2020)

[6] „Драган Јаковљевић гост Библиотеке ’Милутин Бојић’” (РТС, 25. јун 2015)

[7] „Књижевно дружење са Драганом Јаковљевићем у Цириху” (РТС, 29. мај 2019)

[8] „Будимпештански професори и студенти гостовали на Карловом универзитету у Прагу” (РТС, 20. октобар 2015)

[9] „Књига за разговор са сопственом душом” (РТС, 5. новембар 2017)

[10] „Шапат времена” (РТВ Крагујевац, 3. април 2018)

[11] „’Шапат времена’ Драгана Јаковљевића представљен у Будимпешти” (РТС, 4. мај 2018)

[12] „’Тајне Павлове улице’ у Универзитетској галерији” (РТВ Крагујевац, 29. децембар 2019)

[13] „Роман ’Тајне Павлове улице’ Драгана Јаковљевића представљен у Београду” (РТС, 28. јануар 2020)

[14] „Награда ’Златни орфеј’ Драгану Јаковљевићу” (Блиц, 18. мај 2013)

[15] „Драгану Јаковљевићу награда ’Драгиша Кашиковић’ за новинарство” (Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП РС, 14. април 2015)^{[мртва веза]}

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]