Драган Ковачевић (партизан)

драган ковачевић
драган ковачевић
	Биста Драгана Ковачевића у Меморијалном комплексу ; „Бошко Буха“ у селу Јабуци, код Пријепоља
Лични подаци
Датум рођења	1928.
Место рођења	Нудо, код Никшића, Краљевина СХС
Датум смрти	13. јун 1943. (14/15 год.)
Место смрти	Врбница, код Фоче, НД Хрватска
Професија	ученик
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије

Драган Ковачевић (Нудо, код Никшића, 1928 — Врбница, код Фоче, 13. јун 1943), учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1928. године у селу Нудолу, близу Грахова, код Никшића. Потиче из револуционарне породице Николе и Љубице Ковачевић.

Читава његова породица припадала је у предратном периоду револуционарном радничком покрету, а 1941. године после окупације Југославије су се укључили у Народноослободилачки покрет (НОП). Иако је имао свега 13 година заједно са осталим члановима породице ступио је у партизане.

Током читавог рата био је уз свог стрица — легендарног партизанског команданта и народног хероја Саву Ковачевића. Пратећи ратни пут свог стрица, борио се у Никшићком партизанском одреду, Петој пролетерској црногорској ударној бригади и на крају у Трећој ударној дивизији. Био је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Био је један од курира Саве Ковачевића, а после његовог постављања за команданта Треће ударне дивизије, јуна 1943. године налазио се у Штабу дивизије. Током битке на Сутјесци, ова дивизија је имала веома тежак задатак — да штити Централну болницу и изврши пробој из окружења. Дана 13. јуна, после неуспелог покушаја пробоја, дивизија се налазила у веома тешком положају. Сава је тада одлучио да се новим јуришем изврши пробој — с Пратећом четом и групом курира избио је у први стрељачки строј, заповедио јуриш, и пуцајући из пушкомитраљеза, пошао напред. У жестоком сукобу са знатно бројнијим непријатељем Сава је погинуо, а заједно са њим страдао је и његов братић Драган.

После рата, Драган је сахрањен у заједничкој гробници бораца палих током битке на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту. Његова биста налази се заједно са још седам бисти бораца-пионира у Меморијалном комплексу „Бошко Буха“ у селу Јабука, код Пријепоља. Од 1970. године једна основна школа у Београду — намењена слабовидој деци, носи њеово име. У дворишту основне школе „Радоје Домановић“, у блоку 28 на Новом Београду налази се његова спомен-биста.

Породица Ковачевић[уреди | уреди извор]

Породицу Благоја Ковачевића из села Нудола, код Грахова су у Никшићу и околини знали под надимком „Мизаре“. Његова тројица синова — Никола, Јанко и Сава припадали су револуционарном радничком покрету и били чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У току Другог светског рата читава породица је учествовала у Народноослободилачкој борби.

Благоје Ковачевић (1870—1943). Учесник НОБ од 1941. године. Налазио се у Штабу Треће ударне дивизије, када је 12. јуна 1943. године приликом покушаја пробоја обруча на Сутјесци, код Драгош седла погинуо. Деда Драгана Ковачевића.

Никола Ковачевић (1890 — 1964). Члан КПЈ од 1920. године. Био је члан ЦК КПЈ, од 1928. се налазио у СССР-у, а од 1934. године у САД. Током Другог светског рата се налазио у САД и Канади, где је међу југословенским исељеницима вршио пропаганду за НОП. После ослобођења вршио је разне друштвено-политичке дужности у НР Црној Гори и ФНРЈ. Отац Драгана Ковачевића.

Јанко Ковачевић (1900—1943). Радник, предратни члан КПЈ и учесник НОБ од 1941. године. Налазио се на дужности командира вода у бојној комори Пете пролетерске црногорске бригаде. Погинуо је 13. јуна 1943. године приликом покушаја пробоја обруча на Сутјесци, изнад Тјентишта. Стриц Драгана Ковачевића.

Сава Ковачевић (1905—1943). Радник, предратни члан КПЈ и учесник НОБ од 1941. године. Један од организатора устанка у Црној Гори, а у току рата налазио се на дужностима — команданта Никшићког партизанског одреда, Пете пролетерске црногорске бригаде и Треће ударне дивизије, као и члана Главног штаба НОП одреда Црне Горе и Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Погинуо је 13. јуна 1943. године приликом покушаја пробоја обруча на Сутјесци, изнад Тјентишта. Народни херој. Стриц Драгана Ковачевића.

Љубица Шпадијер-Ковачевић, предратни члан КПЈ и учесник НОБ од 1941. године. Током рата налазила се у Интендантури Пете пролетерске црногорске бригаде. Мајка Драгана Ковачевића.

Митар Ковачевић (1916—1979). Члан КПЈ и учесник НОБ од 1941. године. Током рата се налазио на разним дужностима у Петој пролетерској црногорској бригади и Петој крајишкој дивизији. За време битке на Сутјесци био је рањен у борбама на Вучеву. Пред крај рата прешао је на рад у ОЗНУ. Одликован је Орденом народног хероја. Брат Драгана Ковачевића.

Литература[уреди | уреди извор]

Александар Тадић Мајке хероја причају. „Искра“ Винковци, 1985. година.
Виктор Кучан Борци Сутјеске. Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1996. година.