Драган Станчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Станчић
Лични подаци
Пуно име Драган Станчић
Датум рођења (1982-02-12)12. фебруар 1982.(42 год.)
Место рођења Обреновац, СФР Југославија
Висина 1,82 m
Позиција задњи везни
Јуниорска каријера
0000—1998 Раднички Обреновац
1998—2000 ОФК Београд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2000—2004 ОФК Београд 67 (1)
2004—2008 Црвена звезда 6 (0)
2005—2006 ОФК Београд 23 (0)
2006—2007 Хајдук Кула 13 (1)
2008 Ћингдао
2009 Нанђинг
2009 Ћингдао
2010 Нанђинг
2011 Гуејџоу
Репрезентативна каријера
СЦГ до 19
СЦГ до 21
* Датум актуелизовања: 26. април 2020.

Драган Станчић (Обреновац, 12. фебруар 1982) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији задњег везног играча.

Каријера[уреди | уреди извор]

Поникао је у Радничком из Обреновца, одакле је као 16-годишњак прешао у ОФК Београд.[1] За први тим ОФК Београда је дебитовао са 18 година,[2] и у клубу је остао до завршетка сезоне 2003/04. Са младом репрезентацијом Србије и Црне Горе је наступао на Европском првенству 2004. у Немачкој, где је национални тим поражен у финалу од Италије.[3][4]

У јулу 2004. је потписао четворогодишњи уговор са Црвеном звездом.[5] Одмах по доласку у Црвену звезду, тренер Љупко Петровић му је пружио шансу да буде првотимац. Станчић је играо на утакмицама против Јанг Бојса и ПСВ-а у квалификацијама за Лигу шампиона.[2] У двомечу са ПСВ-ом је на оба сусрета провео по 90. минута. Ипак црвено-бели су након победе у Београду (3:2) доживели тежак пораз у Ајндховену (0:5). Након тога су елиминисани и од Зенита у 1. колу Купа УЕФА, па је Љупко Петровић поднео оставку а на његово место је постављен Ратко Достанић. Станчић код новог тренера није добијао шансу,[6] па је за сезону 2005/06. позајмљен ОФК Београду.[7]

Након ОФК Београда, Црвена звезда га је поново позајмила, овога пута Хајдуку из Куле.[2] Станчић је са Хајдуком, поред играња у Суперлиги Србије, наступао и у 2. колу квалификација за Куп УЕФА против ЦСКА из Софије. У првом мечу у Софији је било 0:0, а у рeвaншу, који је одигран на стадиону Црвене звезде у Београду, резултат је после продужетка био 1:1, па су Куљани испали због правила гола у гостима. Управо је Станчић постигао једини гол за Хајдук у овом двомечу.[8]

Током лета 2007. се прикључио припремама Црвене звезде код тренера Бошка Ђуровског.[9] Скренуо је пажњу на себе током припремног периода, када је постигао голове против љубљанске Олимпије и Вест Бромич албиона.[10] Ипак није добио прилику да заигра у црвено-белом дресу током јесењег дела сезоне 2007/08. У фебруару 2008. одлази у кинески Ћингдао, а касније је у овој земљи играо и за Нанђинг и Гуејџоу.[2] Каријеру је завршио 2011. године, као 29-годишњак, након чега је остао да живи у Кини, где се бави тренерским послом.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dragan Stančić”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 26. 4. 2020. 
  2. ^ а б в г д „GDE SU, ŠTA RADE? Afirmisao se na Karaburmi, bio vicešampion Evrope, sa Zvezdom srušio PSV, sada je trener u Kini”. maxbetsport.rs. 23. 4. 2020. Архивирано из оригинала 03. 10. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  3. ^ „"Plavi" otputovali na EP”. b92.net. 25. 5. 2004. Приступљено 4. 4. 2020. 
  4. ^ „I srebro za ponos!”. Večernje novosti. 9. 6. 2004. Приступљено 4. 4. 2020. 
  5. ^ „Džajić za SC: „Polako kompletiramo tim. sportskacentrala.com. 2. 7. 2004. Приступљено 26. 4. 2020. [мртва веза]
  6. ^ „Odlazak sa Autokomande”. sportskacentrala.com. 14. 5. 2005. Приступљено 26. 4. 2020. [мртва веза]
  7. ^ „OFK welcome Stančić back”. uefa.com. 30. 6. 2005. Приступљено 26. 4. 2020. 
  8. ^ „Kuljani pali u poslednjim sekundama”. sportskacentrala.com. 24. 8. 2006. Приступљено 26. 4. 2020. [мртва веза]
  9. ^ „Đurovski traži ofanzivnu igru”. politika.rs. 20. 7. 2007. Приступљено 26. 4. 2020. 
  10. ^ „Povratak zaboravljenog Stančića”. politika.rs. 21. 7. 2007. Приступљено 26. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]