Драгомир Дујмов

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгомир Дујмов
Лични подаци
Датум рођења(1963-03-17)17. март 1963.(61 год.)
Место рођењаСентеш, НР Мађарска
ОбразовањеУниверзитет у Новом Саду

Драгомир Дујмов (Сентеш, 17. март 1963) српски је књижевник, песник, прозни писац и преводилац који живи и ствара у Будимпешти.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 17. марта 1963. године у Сентешу (Мађарска). Дане детињства провео је у бачком месту Каћмару. Према усменој легенди која се гаји у његовој породици, Дујмовљеви преци су у Угарску доспели бежећи испред Турака из Мостара давне 1687. године. Драгомир Дујмов је матурирао 1981. године у тадашњој Српскохрватској гимназији у Будимпешти. Дипломирао је 1989. године на Филозофском факултету у Новом Саду на групи Југословенске књижевности и српски језик. Од исте године ради као професор у Српској гимназији "Никола Тесла" у Будимпешти. /http://www.nikola-tesla.hu/ Дујмов припада средњој генерацији српских књижевника у Мађарској. Своју књижевну делатност почео је писањем приповедака, а касније се опробао и у поезији. Своје првенце објављивао је као гимназијалац у Народним новинама недељнику српске, хрватске и словеначке мањине у Мађарској. Од средине 90-их година 20. века поново пише прозу. Његови романи најчешће се базирају на мало познате, али пресудне историјске догађаје који су битно утицали на живот Срба у Угарској, Аустроугарској монархији и данашњој Мађарској.

Од првог броја Српских народних новина, српског недељника у Будимпешти, Драгомир Дујмов уређује рубрику за децу "Невен". После престанка тог листа, Дујмов исту делатност обавља и у Српским недељним новинама које излазе у Будимпешти. На странама овог недељника често објављује своје чланке и фељтоне. Српске недељне новине

Од самог оснивања Дујмов је радио и у Српском позоришту у Мађарској.

Од 2004. је председник кураторијума Задужбине Јакова Игњатовића у Будимпешти.

Драгомир Дујмов је члан Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине.

Дела[уреди | уреди извор]

Збирке песама[уреди | уреди извор]

Збирке приповедака[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Збирка есеја[уреди | уреди извор]

  • Чувар пештанског кандила (Будимпешта, 2005) - есеји о Стојану Д. Вујичићу. ISBN 978-963-217-614-7.

Либрето[уреди | уреди извор]

  • Пастир вукова - Свети Сава (Будимпешта, 1994) - прва српска рок-опера

Научно популарна литература[уреди | уреди извор]

  • Заборављени српски листови у Будимпешти (1866-1914) (Будимпешта, 2007)ISBN 978-963-06-3981-1.
  • Сантовачки летопис са допуном (Будимпешта, 2010)ISBN 978-963-87632-6-6.
  • Храм Светог Великомученика Георгија у Будимпешти (коаутор: протонамесник Зоран Остојић) (Будимпешта, 2011)ISBN 978-963-08-3081-2.
  • Будимпештом српски знамен (Будимпешта, 2012)ISBN 978-963-08-3600-5.
  • Будимпештом српски знамен (друго издање)(Будимпешта, 2017)ISBN 978-963-12-8776-9.
  • "Барањски гласник" (Будимпешта). 2018. ISBN 978-615-81048-1-4.

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Фридрих Диренмат: „Краљ Јован“ (Будимпешта, 1995) - драма
  • Игнац Нађ: „Избори“ (Будимпешта, 1997) - народни игроказ
  • Шандор Хуњади: „Процветале су већ трешње“ (Будимпешта, 1998) - драма
  • Александер Оквуд: „Писмо Гарсији и друге поучне приче“ (Будимпешта, 1998) - приповетке

Антологије[уреди | уреди извор]

  • Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984) - песме
  • На другој обали (Београд-Ваљево, 1984) - песме и приповетке
  • Генерацијска антологија (Печуј, 1991) - песме
  • Наша поезија у дијаспори (Сарајево, 1991) - песме
  • Српска северњача / песме о Сентандреји (Нови Сад, 1994) - песме
  • Боготражитељи (Београд, 2001) - песме
  • Српска поетска плетеница (Нови Сад, 2003) - песме
  • Међу својима (Београд, 2004) - песме

Књижевне награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Задужбине Јакова Игњатовића (Будимпешта, 2003)
  • Награда „Растко Петровић“ Матице исељеника Србије (Београд, 2006)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Петар Милошевић: Сторија српске књижевности (Београд, 2010) pp. 825.
  • Давид Кецман Дако: Страдија између два прага (Драгомир Дујмов; Воз савести) Међај, бр. 72. pp. 99. (Ужице, 2009)
  • Давид Кецман Дако: Брујем отетих звона (Драгомир Дујмов, Раскршће) Летопис Матице српске (Нови Сад. pp. 1259, јун 2007) http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_479_6.pdf
  • Давид Кецман Дако: Лавиринт сујетног Будима (Драгомир Дујмов, Будимске приче) Летопис Матице српске (Нови Сад. pp. 1590, дец. 2008)
  • Приказ Драгиње Рамадански у часопису Зетна
  • Петар Милошевић: О прожимању стварности и маште (Невен, прилог Српских недељних новина, Будимпешта. pp. 12, дец. 2012 http://snnovine.com/viewer/2012/51-52/pdfs/sn12.pdf)
  • Славица Зељковић: Национални заноси и отрежњења(Невен, прилог Српских недељних новина, Будимпешта. рр. http://snnovine.com/viewer/2016/24/pdfs/sm01.pdf)
  • Драгомир Дујмов добитник награде Растко Петровић (Српске народне новине, Будимпешта год. XVI бр. 43. 2006) http://www.rastko.rs/cms/files/books/46c376cd6c5ac.pdf
  • Представљена књига Драгомира Дујмова Време месечарења у Матици српској (Нови Сад, 2015) http://www.maticasrpska.org.rs/представљена-књига-драгомира-дујмов/
  • Приказ књижевника Драгомира Дујмова у Летопису Матице српске [6]
  • Драгомир Дујмов: Бели путеви http://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/naslovi/index.html
  • Драгомир Дујмов: Меридијани http://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/naslovi/index.html
  • Невен
  • [7] Списак књига Драгомира Дујмова са ISBN бројевима у каталогу Мађарске државне библиотеке "Сечењи".
  • [8] О роману Јесејево стабло, Српске недељне новине, Будимпешта 11. мај 2017. стр. 4.
  • [9] О роману Јесејево стабло, Српске недељне новине, Будимпешта 11. мај 2017. стр. 5.
  • [10] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2016)Збирање српских трагова Српске књижевне новине 2012. септембар стр. 7. и 8.
  • [11] Раскршће као судбине, Српске народне новине, 2006. 21. дец. стр. 18.
  • [12] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2008)Приказ Давида Кецмана Дан о роману Огледало од зеленог јасписа
  • [13] Приказ Давида Кецмана о роману Кад на небу зацари уштап