Дреновац (Клина)
Дреновац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Клина |
| Становништво | |
| — 2011. | 440[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 36′ 10″ С; 20° 31′ 18″ И / 42.6028° С; 20.5217° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 390 m |
.svg)  Дреновац Дреновац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | ПЕ |
Дреновац (алб. Drenoci/Fushdrin dhe Thanisht) је насељено место у општини Клина, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 440 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
Село се налази на магистралном путу Пећ-Приштина, удаљено неколико километара од места Клине и 18 km југоисточно од Пећи. Аутопут Пећ-Приштина пресеца село на два дела. Горњи део села је у изразитој стрмини док се други део села спушта у равницу поред Пећке Бистрице.
Историја[уреди | уреди извор]
На брду изнад села, у пределу Црквине, налази се огроман храстов пањ. На њему и данас када је "тежак светак" пале свећу. Кажу да је ту била црква Свете Богородице „Света Пречиста” и да су се до 70их година прошлог века сачували њени трагови. У центру села постоји огроман храст, он је заштитник села. Под њим се на Спасовдан поставља "софра" кад носе крста. Преписују му чудотворну моћ: једноме је, који је изломио суву гранчицу изгорела кућа, а други, који је покушао да га сече, се посекао па рана није хтела да му зарасте. Помињу им и имена.
18. јуна 1999. године, 109 српских и 11 других породица неалбанаца, укупно 456 становника, напустило је село.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Дреновац има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 438 (99,55%) |
| недоступно | 2 (0,45%) |
| Укупно | 440 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 663 | |
| 1953. | 733 | |
| 1961. | 779 | |
| 1971. | 851 | |
| 1981. | 1.016 | |
| 1991. | 1.123 | |
| 2011. | 440 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
80их година 20ог века у селу је било 62 српске куће и око 20 албанских. Дванаест кућа (породица Богићевић; раније презиме Гаџић) чува предање да су пореклом из Гацког, а остале породице уколико нешто знају о свом пореклу наводе да су из Црне Горе: Велике, Шекулара, Бјелопавлића, а најчешће кажу да су негде из Црне Горе и да су се доселили у турско време или пре њега.
Привреда[уреди | уреди извор]
Мештани се претежно баве земљорадњом.
Школство[уреди | уреди извор]
Село има осморазредну основну школу.
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ B92 — Vesti — Interesovanje za povratak na Kosovo, Приступљено 2. 4. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
- Живети у осињаку („Политика”, 4. јун 2020)
