Државна канцеларија (Руска Империја)
 |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Руске Империје |
Државна канцеларија (рус. Государственная канцелярия) била је административни орган при Државном савјету Руске Империје од 1810. до 1917. на челу са државним секретаром.
Историја[уреди | уреди извор]
Првобитно је државна канцеларија постојала и при Сталном савјету (1801) који је био претходник Државног савјета (1810). Њен руководилац је био тајни савјетник Дмитриј Трошчински. Састојала се из четири одјељења на челу са експедиторима у чину активног грађанског савјетника.
Државна канцеларија је формално установљена прогласом од 1. јануара 1810. године (по старом календару) истовремено са Државним савјетом.[1] Њен први руководилац (државни секретар) био је Михаил Сперански. Састојала се од пет одјељења на челу са статс-секретарима.
Објављивањем првог руског устава (1906) и претварањем Државног савјета у горњи дом народног представништва значајно је промијењен састав и дјелокруг Државне канцеларије.
Састав[уреди | уреди извор]
Државна канцеларија је била значајна институција при Државном савјету Руске Империје. На њеном челу се налазио државни секретар (рус. государственный секретарь), а сваки департман Државног савјета је имао свог статс-секретара (рус. статс-секретарь). Државна канцеларија се састојала из шест одјељења (1832): Одјељења закона, Одјељења војних послова, Одјељења грађанских послова, Одјељења државне економије, Одјељења послова Опште сједнице и послова државног секретара и Архива. Државног секретара, статс-секретаре и помоћнике статс-секретара постављао је император указом.
Сви предмети који су се подносили Државном савјету на претрес слали су се прво у Државну канцеларију на име државног секретара. Он је утврђивао формалне и материјалне претпоставке за разматрање тих предмета, а затим их слао надлежном одјељењу Државне канцеларије на даље поступање. Одатле су предмети ишли на претрес надлежном департману Државног савјета. Извјестиоци у департманима су били статс-секретари, а на општој сједници Државног савјета извјестилац је био државни секретар. Такође, Државна канцеларија је водила записник на сједницама и достављала га императору.[2]