Пређи на садржај

Душан Батаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Т. Батаковић
Батаковић 2013. г.
Лични подаци
Пуно имеДушан Т. Батаковић
Датум рођења(1957-04-23)23. април 1957.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти27. јун 2017.(2017-06-27) (60 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаБалканолошки институт САНУ
Познат поThe Kosovo Chronicles
НаградеОрден академских палми

Душан Т. Батаковић (Београд, 23. април 1957 – Београд, 27. јун 2017) био је српски историчар и дипломата.[1] Батаковић је био директор Балканолошког института САНУ и амбасадор СРЈ, СЦГ и Србије у Грчкој, Канади и Француској.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1982, где је и магистрирао 1988. Докторске студије (1991 — 1996) завршио је на Сорбони IV у Паризу где је у јануару 1997. докторирао summa cum laude с тезом Француска и стварање парламентарне демократије у Србији 1830–1914. (La France et la formation de la démocratie parlementaire en Serbie 1830–1914).

У Историјском институту радио је од 1983. до 1992, када прелази у Балканолошки институт САНУ. Члан уредништва Књижевне речи (1985—1989), Задужбине (1990—1994) и Књижевних новина (1991—1998). Члан Управног одбора Српске књижевне задруге, и члан Председништва СКЗ (1996—1999). Од априла 1998. на Филозофском факултету у Београду предаје Увод у историјске студије и Општу историју новог века. После мандата амбасадора у Грчкој (2001–2005), Батаковић је у јулу 2005. именован за саветника председника Србије, а у октобру исте године изабран за директора Балканолошког института САНУ, главног уредника годишњака Balcanica и посебних издања Института. У септембру 2008. изабран је изабран и за председника српског комитета Међународне асоцијације за проучавање југоисточне Европе (AIESEE). Члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од новембра 2005 до јула 2007. Батаковић је у јулу 2007, указом председника Србије, именован за амбасадора Србије у Канади, а у јануару 2009. за амбасадора Србије у Француској. Шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу (2009—2011).

Уз серију предавања на више европских и америчких универзитета, Батаковић је, у оквиру Фондације за европску историју и цивилизацију (La Fondation pour une histoire de la civilisation européenne), са седиштем у Паризу, био представник Балкана у жирију за Европску награду из историје (1995–2000).

Батаковић је објавио и приредио већи број монографија, зборника чланака, мемоара и грађе и преко стотину научних радова. Његова истраживања посвећена су српско-албанским односима, проучавању утицаја религије и идеологије на балканске и јужнословенске национализме, европским оквирима српске историје, француско-српским односима, као и утицају комунизма на развој Србије. Његова синтеза о прошлости југословенског простора (La Yougoslavie: nations, religions, idéologies) у списку је литературе на основним и постдипломским студијама на француским универзитетима, као и на франкофонским универзитетима у Швајцарској, Белгији и Канади. Нова историја српског народа,[2] коју је Батаковић приредио и написао уз сарадњу још тројице српских историчара, преведена је најпре на корејски језик 2000. г. у Сеулу, а на француски 2005. (Histoire du people serbe). Приредио је за штампу Мемоаре армијског генерала Панте Драшкића и Дневник из балканских ратова српског посланика у Петрограду Димитрија Поповића.

Уз монографије на француском језику (Kosovo. La spirale de la haine; Kosovo. Un conflit sans fin?), у међународној литератури су редовно цитиране и његове монографије на енглеском језику: The Kosovo Chronicles, као и историја босанскохерцеговачких Срба, The Serbs of Bosnia and Herzegovina. History and Politics.

Аутор документарне телевизијске серије Црвено доба, историјског серијала у пет наставака, Батаковић је, уз сарадњу млађих историчара, кроз бројна сведочења жртава и њихових потомака, обрадио феномен црвеног терора, комунистичких злочина у Србији и Црној Гори (1944—1947).[3]

Од марта 2009. до децембра 2012. године био је амбасадор Републике Србије у Француској. Са позиције амбасадора у Француској, дао је велики допринос побољшању српско-француских односа.[4]

Године 2010. Батаковић је изабран за члана Светске академије уметности и науке World Academy of Art and Science (WAAS).[5]

У фебруару 2013. године Батаковић је поново изабран за директора Балканолошког института САНУ.[5]

Преминуо је 27. јуна 2017. године у Београду.[6]

Одликовања

[уреди | уреди извор]
Награда или одликовање Држава
Орден Карађорђеве звезде, командир[7] Краљевски дом Карађорђевића
Орден Белог орла, велики крст[8] Краљевски дом Карађорђевића
Орден академских палми, официр[9] Француска
Орден феникса, велики крст[10] Грчка

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]

Као коаутор

[уреди | уреди извор]

Као уредник

[уреди | уреди извор]
  • Нова историја српског народа (1. изд.). Београд: Наш дом. 2000. 
    • Нова историја српског народа (2. изд.). Београд: Наш дом. 2002 [2000]. 
  • Histoire du peuple serbe. Lausanne: L’Age d’Homme. 2005. 
  • Kosovo and Metohija: Living in the Enclave (PDF). Belgrade: Institute for Balkan Studies. 2007. 
  • La Serbie et la France : une alliance atypique. Les relations politiques, économiques et culturelles, 1870-1940. 2010. ISBN 978-86-7179-061-1. , Institut des Etudes Balkaniques, Académie serbe des Sciences et des Arts, Belgrade 613. стр.
  • Minorities in the Balkans. State Policy and Inter-Ethnic Relations (1804—2004). 2011. ISBN 978-86-7179-068-0. , Belgrade, Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 364 стр.
  • The Serbs and Their National Interest. 1997. ISBN 978-86-901887-1-0. , N. Von Ragenfeld-Feldman & D. T. Batakovic (editors), San Francisco & Belgrade 140 p.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-04. 
  2. ^ Душан, Батаковић (2000). Нова историја српског народа. Београд. Архивирано из оригинала 04. 09. 2013. г. Приступљено 09. 09. 2018. 
  3. ^ Institute for Balkan Studies SASA - Academia.edu”. balkaninstitut.academia.edu. Приступљено 2024-01-17. 
  4. ^ „Аmbasada Republike Srbije u Republici Francuskoj”. paris.mfa.gov.rs. Архивирано из оригинала 17. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-17. 
  5. ^ а б Тадић, Свјетлана (2014-04-26). „Душан Т. Батаковић: Кренуће нова офанзива за укидање Српске”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2024-01-17. 
  6. ^ „Преминуо Душан Батаковић”. Приступљено 27. 6. 2017. 
  7. ^ Обележено 25 година постојања Крунског савета
  8. ^ Ацовић 2013, стр. 510.
  9. ^ page=news&lang=srp&subaction=showfull&id=1276851297&archive=&start_from=&ucat=1& Ambasada Republike Srbije u Parizu Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. март 2016), Приступљено 2. 4. 2013.
  10. ^ Blic Online | Stara arhiva, Приступљено 2. 4. 2013.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дипломатске позиције
Амбсадор Србије и Црне Горе у Грчкој
2001 — 2005
Амбсадор Србије у Канади
2007 — 2009
Амбсадор Србије у Француској
2009 — 2012
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Батаковић&oldid=31111315”