Душко М. Петровић

Душко М. Петровић
Душко М. Петровић, српски песник, лирик и сатирик
Лични подаци
Датум рођења	(1948-11-18)18. новембар 1948.
Место рођења	Доња Превија, ФНРЈ
Књижевни рад
Период	1968—данас
Награде	Кочићева награда, Песничка повеља Соколица, Печат кнеза Лазара, Вукова награда 2019.

Душко М. Петровић (Доња Превија, 18. новембар 1948) српски је књижевник, лирик и сатирик.

Биографија

Душко М. Петровић је рођен 18. новембра 1948. у Доњој Превији, општина Горњи Рибник, срез Бања Лука, БиХ, Југославија, данас Република Српска. Школовао се у Дрвару (у основној школи и гимназији) и у Београду (на Филолошком факултету; српско-хрватски језик и књижевност). Душко М. Петровић живи у Београду, општина Врачар; слави крсну славу Часне вериге апостола Петра 16/29. јануара.

Књижевни рад

Објављивао је у скоро свим значајнијим часописима и листовима српског језика, а нешто лирике и сатире преведено му је и објављено на језицима других народа. До сада је објавио шест књига лирике, једанаест књига сатире, и по једну књигу лирско-сатиричних и рефлексивно-поетских записа. Писао је и за позориште, радио и телевизију, а исписивао је политичке и сатиричке колумне у дневним и недељним листовима у Србији и Републици Српској. Члан је и Савета Друштва "Свети Сава" из Београда и Уређивачког одбора часописа "Братство" . Био је оснивач и уредник студентског часописа "Страдија" ("српски лист за југословенска питања") 1971. и 1972. године када је часопис трајно забрањен . Статус слободног уметника имао је од 1969. до 1978. и од 2003. до 2011. године, а у редакцији Јежа (уредник), потом Ошишаног јежа (главни уредник 1991-1995) радио је од 1978. до 2003. године. Покренуо (2002) и уређивао (до 2009) часопис "Отаџбина", гласило Срба из Србије, Српске, Црне Горе и расејања. Часопис "Отаџбина" угашен је (одлуком АПР-а) 2009. године. Покренуо је (2014) и уређује "Жрнов", часопис за културу, науку и уметност, који уз подршку Представништва Републике Српске у Србији излази два пута годишње, о Божићу и о Видовдану.

Други о Душку М. Петровићу

О лирици и сатирама Душка М. Петровића писали су: Милован Витезовић, Драган Лакићевић, Предраг Лазаревић, академик Бранко Милановић, Гојко Божовић, Миленко Стојичић, Ранко Прерадовић, Слободан Новаковић, Душан Стојковић и други. Проф. Предраг Лазаревић је 2002. године објавио и књигу "Сатира мотивисана родољубљем или о једанаест књига Душка М. Петровића" (издање КЗ "Васо Пелагић", Бања Лука 2002). Петровић је заступљен у двадесет девет антологија и зборника лирике и сатире, од чега су три антологије на руском и по једна на немачком, словеначком, пољском, бугарском, енглеском и белоруском језику. Приредио је и написао поговор за антологију сатиричног афоризма Републике Српске "Лед је пробијен. Ускачите!" (Изд. БИНА, Бања Лука, 2005) и, заједно с Кочићевом праунуком Весном Малишић, књигу "Споменар Милке Кочић" (изд. "Књижевни атеље Бања Лука - Београд 2010).

Дела

Књиге

• Изабрана и нова дела Душка М. Петровића поводом педесет година књижевног рада (1968—2018): "У капели радости" (изабрана и нова лирика), "У држави која је нужни смештај" (изабране и нове сатире) и "У споју духовитости и духовности" (свакодневници, беседе, каприци, разговори, критике). Изд. Представништво Републике Српске у Србији и Фондација Радост из Београда и ИК "Бесједа" из Бање Луке, 2018. године.
• Ода која хода, сатире, изд. Задруга писаца Београд 1971.
• Брод плови, мишеви беже, сатире, изд. ИЦС, Бгд 1972.
• На три конака одавде, песме, изд. КЗ "Петар Кочић", Београд 1975.
• Сликовница за одрасле, сатире са карикатурама М. Милорадовића, изд. Ново дело, Бгд 1987.
• Кула од чланских карата, сатирична поезија, изд. Рад, Бгд 1990.
• Козерија ностра, подземље небеске Србије, сатире, изд. Гоша, Београд и Јавност, Српско Сарајево 1995.
• Шампањац у тетрапаку, сатирична поезија, I изд. Ошишани јеж, Бгд 1996. и II изд. Задужбина "Петар Кочић", Б. Лука – Бгд 1997.
• Звиждук у пола осам, сатиричне вести, 1. део, изд. Демократија, Бгд 1997.
• Где ђаво спава, сатиричне вести, 2. део, изд. Демократија, Бгд 1997.
• Звучни зид– свакодневник, изабрани предратни и сабрани ратни дани у Београду 1998–1999, изд. Ослобођење, Српско Сарајево – Бања Лука – Београд 1999.
• Ђаволе Бог т' убио, сатиричне поеме, изд. Чигоја, Бгд 2002.
• На вр' брда врх државни мрда, сатирична поезија, изд. Књижевни атеље Б. Лука – Бгд 2004.
• Је ли иког стид? - старе и нове сатире, изабрао и предговор написао Предраг Лазаревић, изд. Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево 2005.
• Радост љубави, песме, изд. Књижевни атеље, Б. Лука – Бгд 2006 (књига у једном примерку).
• Она давна љета зимус, песме, изд. ГрафоМарк, Лакташи 2007.
• Кафа у Петровићима, изабране и нове поеме, лирско-сатиричне поеме о избеглицама, изд. Бина, Б. Лука, 2008.
• Верујеш ли, верујем ти, записи, мисли, полемички и лирски отисци у запитаности пред догађајима у животу човека и народа, изд. Бесједа, Бања Лука, 2013.
• Идем цркви ливадом, лирика (едиција Меридијани, Смедеревска песничка јесен 2016) и
• Поетар, житија живих, лирска поезија (ИК "Филип Вишњић", Београд 2016).

Беседе

• Крајина и српски духовни простор (као представник Удружења Срба Крајишника у Београду на скупу САНУ, ЦАНУ и АНУРС "Српски духовни простор", Дворови код Бијељине 1998);
• Најсветлији узор (по примању Кочићеве награде, Бански двор, Бања Лука, 24.8.2002);
• Јабуке и књиге (на отварању фестивала поезије у Јабланици под Козаром 14. септембра 2008);
• Свети Сава духовни отац Срба (на Светосавској академији Зворничко-тузланске епархије у Бијељини 2010. године)...

Путописи

• Рмањ Манастир (2009), часопис "Братство", изд. Друштва Свети Сава (осн. 1886), Београд.
• Манастир Крупа на Врбасу (2010), часопис "Братство", изд. Друштва Свети Сава (осн. 1886), Београд.
• У цркви Светог Саве у порти манастира Жича (2011), часопис "Братство", изд. Друштва Свети Сава (осн. 1886), Београд.
• Манастир Сланци (2012) часопис "Братство" изд. Друштва Свети Сава (осн. 1886), Београд.
• Крстови патријарха Павла (2015)часопис "Братство", изд. Друштва Свети Сава (осн. 1886), Београд.

Драмски текстови

• "Нови Сад ил' никад, сатирични кабаре, по текстовима Алека Марјана, Радивоја Бојичића, Милована Вржине, Миленка Пајовића и Д. М. Петровића, изведен у Српском народном позоришту 1989;
• Браћо и сестре, комедија (Електронски часопис Етна, 2007, 59);
• Wiskey predstavnik илити дочек Нове 2010. у БиХ - не бих, тв сатира (Електронски часопис Етна, децембар 2009)...

Награде и признања

• УНЕСКО-ова награда за сатиричну поезију младих (Београд 1971),
• Кочићева награда (Бања Лука 2002),
• Пелагићев рунолист (први добитник, Бања Лука, 2011),
• Специјална плакета Београдског афористичарског круга за афирмацију и популаризацију сатире (Београд 2011),
• Песничка повеља Соколица 2014, Звечан, Косово и Метохија,
• Награда „Печат кнеза Лазара”, за књигу Поетар, житија живих, 2016.
• Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе (1994),
• Вукова награда, 2019.
• Повеља дело Удружења књижевника Србије, 2021.
• Признање за Врхунски допринос националној култури Србије (2013).

Спољашње везе

• Званична интернет страница Душка М. Петровића
• Сајт часописа "Жрнов" Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2020)
• Промоција поема Душка М. Петровића, Друштво Свети Сава
• Књижевник IV (13—14)/2007
• Антологија српске сатире објављена у САД, РТС
• Браћо и сестре! - сатирична пасторала