Душко М. Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душко М. Петровић
Душко М. Петровић, српски песник, лирик и сатирик
Лични подаци
Датум рођења(1948-11-18)18. новембар 1948.(75 год.)
Место рођењаДоња Превија, ФНРЈ
Књижевни рад
Период1968—данас
НаградеКочићева награда, Песничка повеља Соколица, Печат кнеза Лазара, Вукова награда 2019.

Душко М. Петровић (Доња Превија, 18. новембар 1948) српски је књижевник, лирик и сатирик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Душко М. Петровић је рођен 18. новембра 1948. у Доњој Превији, општина Горњи Рибник, срез Бања Лука, БиХ, Југославија, данас Република Српска. Школовао се у Дрвару (у основној школи и гимназији) и у Београду (на Филолошком факултету; српско-хрватски језик и књижевност).[1] Душко М. Петровић живи у Београду, општина Врачар; слави крсну славу Часне вериге апостола Петра 16/29. јануара.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Објављивао је у скоро свим значајнијим часописима и листовима српског језика, а нешто лирике и сатире преведено му је и објављено на језицима других народа. До сада је објавио шест књига лирике, једанаест књига сатире, и по једну књигу лирско-сатиричних и рефлексивно-поетских записа. Писао је и за позориште, радио и телевизију, а исписивао је политичке и сатиричке колумне у дневним и недељним листовима у Србији и Републици Српској. Члан је и Савета Друштва "Свети Сава" из Београда и Уређивачког одбора часописа "Братство" [2] . Био је оснивач и уредник студентског часописа "Страдија" ("српски лист за југословенска питања") 1971. и 1972. године када је часопис трајно забрањен [3]. Статус слободног уметника имао је од 1969. до 1978. и од 2003. до 2011. године, а у редакцији Јежа (уредник), потом Ошишаног јежа (главни уредник 1991-1995) радио је од 1978. до 2003. године.[4] Покренуо (2002) и уређивао (до 2009) часопис "Отаџбина", гласило Срба из Србије, Српске, Црне Горе и расејања. Часопис "Отаџбина" угашен је (одлуком АПР-а) 2009. године. Покренуо је (2014) и уређује "Жрнов", часопис за културу, науку и уметност, који уз подршку Представништва Републике Српске у Србији излази два пута годишње, о Божићу и о Видовдану.[5]

Други о Душку М. Петровићу[уреди | уреди извор]

О лирици и сатирама Душка М. Петровића писали су: Милован Витезовић, Драган Лакићевић, Предраг Лазаревић, академик Бранко Милановић, Гојко Божовић, Миленко Стојичић, Ранко Прерадовић, Слободан Новаковић, Душан Стојковић и други.[6] Проф. Предраг Лазаревић је 2002. године објавио и књигу "Сатира мотивисана родољубљем или о једанаест књига Душка М. Петровића" [7](издање КЗ "Васо Пелагић", Бања Лука 2002). Петровић је заступљен у двадесет девет антологија и зборника лирике и сатире, од чега су три антологије на руском и по једна на немачком, словеначком, пољском, бугарском, енглеском и белоруском језику. Приредио је и написао поговор за антологију сатиричног афоризма Републике Српске "Лед је пробијен. Ускачите!"[7] (Изд. БИНА, Бања Лука, 2005) и, заједно с Кочићевом праунуком Весном Малишић, књигу "Споменар Милке Кочић" [8] (изд. "Књижевни атеље Бања Лука - Београд 2010).

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Беседе[уреди | уреди извор]

Путописи[уреди | уреди извор]

Драмски текстови[уреди | уреди извор]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Duško M. Petrović” (PDF). Електронски часопис за сатиру "Етна" - Аутопортрет сатиричара. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ Промоција Друштва Свети Сава
  3. ^ „Недељник: "Забрањени број": То је било тренирање слободе, или како су медији извештавали о протестима 1968. године”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2019. г. Приступљено 26. 02. 2019. 
  4. ^ "Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури", Ошишани јеж 1998.
  5. ^ Сајт часописа Жрнов[мртва веза], Приступљено 12. 12. 2018.
  6. ^ Рекли су, написали, објавили..., Приступљено 12. 12. 2018.
  7. ^ а б Рај за сатиричаре
  8. ^ Република Српска на сајму књига у Београду

Спољашње везе[уреди | уреди извор]