Душко М. Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Душко М. Петровић
Dusko M. Petrovic.jpg
Датум рођења(1948-11-18)18. новембар 1948.(70 год.)
Место рођењаДоња Превија
  ФНРЈ
Период1968—данас
НаградеКочићева награда, Песничка повеља Соколица ,Печат кнеза Лазара

Душко М. Петровић (Доња Превија, 18. новембар 1948) је српски књижевник, лирик и сатирик.

Биографија[уреди]

Душко М. Петровић је рођен 18. новембра 1948. у Доњој Превији, општина Горњи Рибник, срез Бања Лука, БиХ, Југославија, данас Република Српска. Школовао се у Дрвару (у основној школи и гимназији) и у Београду (на Филолошком факултету; српско-хрватски језик и књижевност).[1] Душко М. Петровић живи у Београду, општина Врачар; слави крсну славу Часне вериге апостола Петра 16/29. јануара.


Књижевни рад[уреди]

Објављивао је у скоро свим значајнијим часописима и листовима српског језика, а нешто лирике и сатире преведено му је и објављено на језицима других народа. До сада је објавио шест књига лирике, једанаест књига сатире, и по једну књигу лирско-сатиричних и рефлексивно-поетских записа. Писао је и за позориште, радио и телевизију, а исписивао је политичке и сатиричке колумне у дневним и недељним листовима у Србији и Републици Српској. Члан је и Савета Друштва "Свети Сава" из Београда и Уређивачког одбора часописа "Братство" [2] . Био је оснивач и уредник студентског часописа "Страдија" ("српски лист за југословенска питања") 1971. и 1972. године када је часопис трајно забрањен [3]. Статус слободног уметника имао је од 1969. до 1978. и од 2003. до 2011. године, а у редакцији Јежа (уредник), потом Ошишаног јежа (главни уредник 1991-1995) радио је од 1978. до 2003. године. [4] Покренуо (2002) и уређивао (до 2009) часопис "Отаџбина", гласило Срба из Србије, Српске, Црне Горе и расејања. Часопис "Отаџбина" угашен је (одлуком АПР-а) 2009. године. Покренуо је (2014) и уређује "Жрнов", часопис за културу, науку и уметност, који уз подршку Представништва Републике Српске у Србији излази два пута годишње, о Божићу и о Видовдану. [5]


Други о Душку М. Петровићу[уреди]

О лирици и сатирама Душка М. Петровића писали су: Милован Витезовић, Драган Лакићевић, Предраг Лазаревић, академик Бранко Милановић, Гојко Божовић, Миленко Стојичић, Ранко Прерадовић, Слободан Новаковић, Душан Стојковић и други.[6] Проф. Предраг Лазаревић је 2002. године објавио и књигу "Сатира мотивисана родољубљем или о једанаест књига Душка М. Петровића" [7](издање КЗ "Васо Пелагић", Бања Лука 2002). Петровић је заступљен у двадесет девет антологија и зборника лирике и сатире, од чега су три антологије на руском и по једна на немачком, словеначком, пољском, бугарском, енглеском и белоруском језику. Приредио je и написао поговор за антологију сатиричног афоризма Републике Српске "Лед је пробијен. Ускачите!"[7] (Изд. БИНА, Бања Лука, 2005) и, заједно с Кочићевом праунуком Весном Малишић, књигу "Споменар Милке Кочић" [8] (изд. "Књижевни атеље Бања Лука - Београд 2010).

Дела[уреди]

Књиге[уреди]

Беседе[уреди]

Путописи[уреди]

Драмски текстови[уреди]

Награде и признања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Duško M. Petrović” (PDF). Електронски часопис за сатиру "Етна" - Аутопортрет сатиричара. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ Промоција Друштва Свети Сава
  3. ^ Недељник: "Забрањени број": То је било тренирање слободе, или како су медији извештавали о протестима 1968. године
  4. ^ "Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури", Ошишани јеж 1998.
  5. ^ Сајт часописа Жрнов[мртва веза], Приступљено 12. 12. 2018.
  6. ^ Рекли су, написали, објавили..., Приступљено 12. 12. 2018.
  7. 7,0 7,1 Рај за сатиричаре
  8. ^ Република Српска на сајму књига у Београду

Спољашње везе[уреди]