ЕТА (организација)

С Википедије, слободне енциклопедије
ЕТА
Euskadi Ta Askatasuna
Оснивачи
  • Хозу Урутикочеа
  • Давид Пла
  • Ираче Сорзабал
  • Изаскун Лесака
  • Микел Ирасторза
Време деловања31. јул 1959 — 2. мај 2018.
  • 5. септембар 2010. (проглашено примирје)
  • 8. април 2017. (разоружање)
  • 2. мај 2018. (гашење)
СедиштеБаскија
ДелокругУглавном Шпанија, понекад и Француска као база за операције и заклон
Идеологија
Противници Шпанија
 Француска
Застава
Чланови приликом обраћања јавности

ЕТА, акроним за Еускади та аскатасуна (баск. Euskadi Ta Askatasuna — „Баскијска домовина и слобода”)[4] била је оружана љевичарска баскијска националистичка и сепаратистичка организација у Баскији (у сјеверној Шпанији и југозападној Француској). Скупина је основана 1959. године и касније се развила из скупине која је промовисала баскијску културу у паравојску скупину укључену у насилну кампању бомбардовања, убистава и отмица у Јужној Баскији и широј територији Шпаније. Циљ организације је била независна Баскија.[5][6] ЕТА је главна скупина у Баскијском националном ослободилачком покрету и најважнији баскијски учесник у Баскијском сукобу.

Између 1968. и 2010. године, извршила је убиства преко 820 људи (укључујући 340 цивила) и ранила више хиљада.[7][8] ЕТА је класификована као терористичка скупина у Шпанији, Француској, Уједињеном Краљевству, Сједињеним Државама, Канади и Европској унији. Овом конвенцијом се води више домаћих и међународних медија, које такође скупину називају „терористичком”. Више је од 300 чланова скупине у затворима у Шпанији, Француској и другим земљама.

ЕТА је проглашавала примирја 1989, 1996. и 2006. године. ЕТА је ново примирје прогласила 5. септембра 2010. године које је још увијек на снази, а 20. октобра 2011. је најавила „дефинитивни престанак њених оружаних активности”. Дана 24. новембра 2012. године, извјештено је да је скупина спремна да преговара о „дефинитивном крају” својих операције и да се потпуно распусти. Скупина је 7. априла 2017. године објавила је одустала од свог оружја и експлозива и да ће наредног дана бити званично разоружана организација.

Слоган ЕТЕ је „Наставите на оба” (баск. Bietan jarrai), а односи се на двије фигуре у њеном симболу, змију (која представља политику) обмотану око сјекире (која представља оружану борбу).

Настанак[уреди | уреди извор]

Чланови ЕТА

ЕТА је настала трансформацијом дела студентске организације која се борила против војне диктатуре генерала Франка и за очување баскијске културе.

Тренутно стање[уреди | уреди извор]

Графит у Пасији „ЕТА Народ је са вама

ЕТА је најактивнија терористичка организација у Западној Европи. Више од три деценије залажу се са стварање независне државе Баскије на територији региона Баскија који обухвата више покрајина Шпаније и делове југозападне Француске. Примирје су већ два пута објављивали деведесетих[тражи се извор].

ЕТА је објавила прекид ватре почев од петка 24. марта 2006. Шпанска национална телевизија је објавила снимак тројице представника ове организације са маскама на лицима и береткама специфичним за ову паравојну формацију на глави како сједећи за столом читају саопштење о прекиду ватре.

Разговори су вођени током целе 2006. иако су се спорадично дешавали мањи инциденти попут крађе око 300 пиштоља, муниције и резервних делова у Француској током октобра 2006.[9] Такође су се и у више наврата појављивале траке на којима су маскирани чланови ЕТА изјављивали како ће и даље користити оружје све док не остваре независност[10]

Почетком 2008. године ЕТА је затражила независност Баскије од Шпаније наводећи пример албанских политичара са Косова који захтевају отцепљење од Србије.[11]

ЕТА је 20. октобра 2011. године објавила коначан прекид своје оружане активности.[12]

Број и структура жртви[уреди | уреди извор]

Структура жртава (1968—01.2008)
Оружане снаге и полиција 341
Цивили 480
Укупно 821

Постоје извесна спорења око броја и класификације жртава. ЕТА не сматра цивилне руководиоце полиције и војске цивилима док их Шпанска власт сматра отуд су и податке из табеле треба третирати информативно. Такође за известан број жртава који се воде као цивили, ЕТА сматра да су они заправо повезани на овај или онај начин са полицијом или оружаним снагама (тајне службе, прикривени агенти итд.).

Број жртава (1968—01.2008)
1968 2
1969 1
1970 0
1971 0
1972 1
1973 6
1974 19
1975 16
1976 17
1977 10
1978 66
1979 76
1980 92
1981 30
1982 37
1983 32
1984 32
1985 37
1986 43
1987 52
1988 21
1989 19
1990 25
1991 46
1992 26
1993 14
1994 12
1995 15
1996 5
1997 13
1998 6
2000 23
2001 15
2002 5
2003 3
2004 0
2005 0
2006 2
2007 2
Укупно 821

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://www.eitb.eus/es/noticias/politica/detalle/960982/30-anos-disolucion-eta-pm--30-aniversario-disolucion-eta-pm/
  2. ^ Azcona Pastor, José Manuel (2011). „El nacionalismo vasco y la deriva terrorista de ETA.”. Ур.: Azcona Pastor, José Manuel. Sociedad del bienestar, vanguardias artísticas, terrorismo y contracultura. Madrid: Dykinson. стр. 220—221. 
  3. ^ ETA (1962). Libro Blanco. стр. 89—90. 
  4. ^ „ETA | Basque organization”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 28. 4. 2018. 
  5. ^ „Goiz Argi”. www.goizargi.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  6. ^ „Goiz Argi”. www.goizargi.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  7. ^ „Lista de víctimas mortales” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 9. 2010. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  8. ^ „Datos significativos del conflicto vasco, 1968–2003” (на језику: шпански). Приступљено 28. 4. 2018. 
  9. ^ шпански „La Policía sospecha que fue ETA quien robó anteayer 350 pistolas en Nimes”. Приступљено 5. 5. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2007)
  10. ^ шпански El Mundo 24 Sept. 2006
  11. ^ „B92 ETA to follow Kosovo example”. Приступљено 5. 5. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2009)
  12. ^ „B92 ETA završila svoje aktivnosti”. Приступљено 5. 5. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Azcona Pastor, José Manuel (2011). „El nacionalismo vasco y la deriva terrorista de ETA.”. Ур.: Azcona Pastor, José Manuel. Sociedad del bienestar, vanguardias artísticas, terrorismo y contracultura. Madrid: Dykinson. стр. 220—221. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

ЕТА на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ЕТА_(организација)&oldid=27703336”