Евгеније Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Евгеније Поповић
Лични подаци
Датум рођења(1842-01-06)6. јануар 1842.
Место рођењаРисан, Аустријско царство
Датум смрти4. април 1931.(1931-04-04) (89 год.)
Место смртиТрст, Краљевина Италија
29. V 1917. — 1919.
Генерални конзул у Риму
1896.

Евгеније Поповић (Рисан, 6. јануара 1842Трст, 4. априла 1931), био је политичар, дипломата и новинар. Поповић је био дугогодишњи црногорски генерални конзул у Риму.

Биографија[уреди | уреди извор]

По рођењу у Рисну аустријски држављанин.

У Трсту је био школски друг Николе I Петровића Његоша.

Завршио је право и докторирао у Болоњи, а бавио се и адвокатуром, те је постао италијански држављанин.

Био је сљедбеник Гарибалдија током уједињења Италије, а 1876/78. ратни извјештач са фронта у Црној Гори и Херцеговини, гдје је и рањен.

Од 1896. године постављен за генералног конзула Црне Горе у Риму.[1]

Додељен му је Орден британског царства у рангу великог крста 1918. године.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ПОЛИТИЧКА И ДРЖАВНИЧКА АКТИВНОСТ АНДРИЈЕ РАДОВИЋА (1916-1918)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2017. г. Приступљено 25. 03. 2017. 
  2. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 501. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]