Европско првенство у атлетици на отвореном 1946 — скок мотком за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије


Такмичење у скоку мотком у мушкој конкуренцији на 3. Европском првенству у атлетици 1946. одржано је 3. септембра[1] на стадиону Бислет у Ослу.

Титулу освојену на 2. Европском првенству 1938. у Паризу није бранио Карл Хајн из Немачке

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовало је 10. такмичарки из 8 земаља.[1]

Рекорди[уреди | уреди извор]

Рекорди пре почетка Европског првенства 1946.
Светски рекорд Корнелијус Warmerdam,  САД 4,77 Модесто, САД 23. мај 1942.[2]
Европски рекорд Николај Озилин,  Совјетски Савез 4,30[3] Москва, Совјетски Савез 31. јул 1939.
Ерлинг Кас,  Норвешка 4,27 Осло, Норвешка 23. септембар 1939.
Рекорди Европских првенстава Карл Сутер,  Немачка 4,05 Париз, Француска 3. септембар 1938.
Рекорди после Европског првенства 1946.
Рекорди европских првенстава Алан Линдберг  Шведска 4,17 Осло, Норвешка 25. август 1946.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Европски првак 1946. Алан Линдберг
Алан Линдберг
Шведска Шведска
Николај Озолин
Совјетски Савез СССР
Јан Бем
Чехословачка Чехословачка

Резултати[уреди | уреди извор]

Финале[уреди | уреди извор]

Пласман Такмичар Земља Време Белешке
Алан Линдберг Шведска Шведска 4,17 РЕП, НР
Николај Озолин Совјетски Савез СССР 4,10
Јан Бем Чехословачка Чехословачка 4,10
4. Ерлинг Кос Норвешка Норвешка 4,10
5. Хуго Олсон Шведска Шведска 4,00
6. Жорж Бретман Француска Француска 3,90
7. Мирослав Крејцар Чехословачка Чехословачка 3,90
8. Хелмер Петерсен Данска Данска 3,90
9. Кор Ламоре Холандија Холандија 3,90
10. Золтан Житваи Мађарска Мађарска 3,80

Укупни биланс медаља у скоку мотком за мушкарце после 3 Европског првенства 1934—1946.[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 367—370, Приступљено 31. 1. 2015 
  2. ^ http://iaaf-ebooks.s3.amazonaws.com/2015/Progression-of-IAAF-World-Records-2015/projet/IAAF-WRPB-2015.pdf pp 165, ИААФ Прибављено 31. 1. 2018.(језик: енглески)
  3. ^ Није признат, јер СССР у то време није био члан ИААФ.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]