Атанасије Јевтић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Атанасије (Јевтић)
Епископ Атанасије Јевтић.jpg
Основни подаци
Помјесна црква Српска православна црква
Епархија Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Архијерејски чин епископ
Титула умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски
Начин обраћања Његово преосвештенство
Држава Босна и Херцеговина
Сједиште Мостар, Федерација Босне и Херцеговине
Године службе 19921999.
Претходник Владислав
Насљедник Григорије
Претходна епархија Епархија банатска
Године службе 19911992.
Претходник Амфилохије
Насљедник Хризостом
Лични подаци
Световно име Зоран Јевтић
Датум рођења 8. јануар 1938.
Мјесто рођења село Брдарица код Шапца
Краљевина Југославија

Атанасије (световно Зоран М. Јевтић; село Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) умировљени је епископ захумско-херцеговачки и приморски и православни теолог.

Биографија[уреди]

Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 19801981. и 19901991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог за тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу (Фочи), 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије.[1]

Библиографија[уреди]

Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина.

Предавања[уреди]

Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

Признања[уреди]


Види још[уреди]


Претходник:
Амфилохије Радовић
епископ банатски
19911992.

Наследник:
Хризостом Столић
Претходник:
Владислав Митровић
епископ захумско-херцеговачки
19921999.
Наследник:
Григорије Дурић


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „20 година од стварања Републике Српске: Атанасије Јевтић, интервју (од почетка до 41, 35 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Приступљено 9. 4. 2012. [мртва веза]
  2. „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.