Ерик Ламела

С Википедије, слободне енциклопедије
Ерик Ламела
Ерик Ламела 2016. године
Лични подаци
Датум рођења (1992-03-04)4. март 1992.(32 год.)
Место рођења Буенос Ајрес, Аргентина
Висина 1,81 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Севиља
Број 17
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2011
2011—2013
2013—2021
2021—
Ривер Плејт
Рома
Тотенхем
Севиља
36
62
177
30
(4)
(19)
(17)
(8)
Репрезентативна каријера**
2011—2012
2011—
Аргентина до 20
Аргентина
4
25
(3)
(3)
* Датум актуелизовања: 22. october 2022.
** Датум актуелизовања: 24. август 2021.

Ерик Мануел Ламела (шп. Erik Manuel Lamela; рођен 4. марта 1992. у Буенос Ајресу, Аргентина) је аргентински фудбалер, који тренутно игра за Севиљу.

Каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 4. марта 1992. године у Буенос Ајресу.[1] Фудбал је почео да игра у Ривер Плејту.[1] 2004. године, након што се истакао на једном омладинском турниру, Барселона је хтела да га потпише, али тај прелазак се није реализовао, јер су његови родитељи сматрали да је премлад да оде од куће.[2][3][4][5]

За Ривер је дебитовао у јуну 2009. године.[6]

Изборивши се за место у првом тиму Ривера са непуних 19 година, као талентовани млад фудбалер, привукао је пажњу европских клубова, пре свега Атлетико Мадрида.[2][7] Сезону у којој је почео редовно да игра за Ривер Ламела је окончао са 34 наступа.[6]

Иако Ривер није имао намеру да га одмах прода, испадање у Другу лигу Аргентине и финансијски проблеми довели су до промене те одлуке.[8][9]

На лето 2011. године Ламела, који је био занимљив великом броју европских клубова, постао је члан Роме, у трансферу вредном 12 милиона евра, са којом је потписао петогодишњи уговор.[8][9][10][11]

Ламелина прва сезона није била обећавајућа, с обзиром да је Рома под Луисом Енрикеом на крају била седма.[6] Ипак, долазак нападачки орјентисаног Земана на клупу Роме следеће сезоне, допринео је да Ламела покаже своје квалитете.[6]

Дана 22. децембра 2012. године постигао је два гола у победи Роме над Миланом.[12] Сезону 2012/13 Ламела је окончао са 15 голова за у Серији А.[13]

Дана 30. августа 2013. године Ламела је прешао из Роме у Тотенхем, за 30 милиона евра.[1][14][15]

Дана 7. новембра 2013. године постигао је први гол за Тотенхем, на утакмици Лиге Европе против Шерифа.[16] Прва сезона на острву је била разочаравајућа за Ламелу, јер поред чињенице да није пружао партије као у Роми претходне сезоне, доживео је и повреду леђа због које је задњу утакмицу у сезони одиграо крајем децембра 2013. године.

Дана 23. октобра 2014. је постигао два гола у победи над Астерасом (5:1) у Лиги Европе, од којих се посебно истакао први постигнут рабоном.[17]

Дана 10. децембра 2015. године Ламела је постигао први хет-трик у професионалној каријери, на утакмици Лиге Европе, против Монака (4:1).[18][19]

Сезону 2015/16 Ламела је окончао са 5 голова на 34 наступа за Тотенхем у Премијер лиги.[20]

У октобру 2016. године, Ламела је на утакмици Лига купа против Ливерпула доживео повреду кука, због које је пропустио остатак сезоне.[21][22] После операција на оба кука, на терен се вратио тек следеће сезоне, у новембру 2017. године.[21][22][23][24]

У јулу 2018. године, Ламела је потписао нови четворогодишњи уговор са Тотенхемом.[25]

Дана 14. марта 2021. године Ламела је рабоном постигао водећи гол за Тотенхем на гостовању код Арсенала.[26] Тај гол, како се касније испоставило његов једини у првенству те сезоне, проглашен је за гол сезоне у Премијер лиги.[26][27]

У јулу 2021. године, након осам година у дресу Тотенхема, Ламела је прешао у Севиљу, као део трансфера Брајана Хила.[14][28]

Дана 15. августа 2021. године Ламела је на дебију за Севиљу постигао два гола на утакмици против Раја (3:0).[29] У следећем колу, Ламела је голом у судијској надокнади другог полувремена донео три бода Севиљи на гостовању код Хетафеа (1:0).[30]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Отац Хозе и мајка Миријам, поред Ерика, имају још два сина Аксела и Брајана.[5]

Од 2010. године је у вези са Софијом Хереро.[5]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Ламелин надимак је Коко, тако га је звао брат који није знао да каже Ерик.[4]

Поред Марадоне, док је одрастао идол му је био Зидан.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Tottenham confirm Lamela signing”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  2. ^ а б „River admit Lamela struggle”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  3. ^ „Erik Lamela should not be written off on the basis of one poor season | Jonathan Wilson”. the Guardian (на језику: енглески). 2014-08-20. Приступљено 2021-08-24. 
  4. ^ а б в „Lamela, il bimbo costretto a crescere"Io, argentino col mito di Zidane"”. la Repubblica (на језику: италијански). 2011-11-17. Приступљено 2021-08-24. 
  5. ^ а б в „Fede, famiglia e autoLa vita semplice di Lamela”. la Repubblica (на језику: италијански). 2011-10-24. Приступљено 2021-08-24. 
  6. ^ а б в г „Meet Erik Lamela - Tottenham's star signing and the Argentine Cristiano Ronaldo | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-08-25. 
  7. ^ „Atletico eye Lamela”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  8. ^ а б „River Plate: 'Lamela is a Roma player' - Football Italia” (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  9. ^ а б „Where will River Plate's Erik Lamela be playing next season? From Milan to Madrid - here are the options | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-08-25. 
  10. ^ „Roma confirm Lamela deal”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  11. ^ UEFA.com (2011-08-06). „Roma confirm arrival of talented Lamela”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  12. ^ „Lamela sinks Milan”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  13. ^ August 2013, Michael Cox 30 (2013-08-30). „How Erik Lamela will help fill the void left by Gareth Bale”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  14. ^ а б „Tottenham sign Bryan Gil from Sevilla with Érik Lamela going the other way”. the Guardian (на језику: енглески). 2021-07-26. Приступљено 2021-08-24. 
  15. ^ „Tottenham agree £25.8m deal to sign Erik Lamela from Roma”. the Guardian (на језику: енглески). 2013-08-28. Приступљено 2021-08-24. 
  16. ^ „Tottenham Hotspur 2-1 Sheriff Tiraspol”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  17. ^ „Tottenham Hotspur 5-1 Asteras Tripolis”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  18. ^ UEFA.com (2015-12-11). „Lamela on Tottenham's 'special night'. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-25. 
  19. ^ „Tottenham Hotspur 4-1 Monaco”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-25. 
  20. ^ „Erik Lamela Hopeful Of Landing New Spurs Deal”. beIN SPORTS USA (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-25. 
  21. ^ а б „Tottenham Hotspur news: Erik Lamela makes first start in over a year against Chelsea | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-08-24. 
  22. ^ а б March 2017, FourFourTwo Staff 29 (2017-03-29). „Lamela ruled out for rest of the season”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  23. ^ April 2017, FourFourTwo Staff 02 (2017-04-02). „Lamela undergoes successful surgery on hip injury”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  24. ^ „Managing matches drives me 'crazy' - Lamela”. ESPN.com (на језику: енглески). 2018-10-22. Приступљено 2021-08-25. 
  25. ^ July 2018, FourFourTwo Staff 20 (2018-07-20). „BREAKING NEWS: Tottenham's Lamela signs to 2022”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  26. ^ а б „Erik Lamela: Tottenham forward wins Premier League Goal of the Season award for Rabona against Arsenal”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  27. ^ „Lamela wins Premier League's Goal of the Season award”. Tottenham Hotspur (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-25. 
  28. ^ „Tottenham transfer news: Spurs sign winger Bryan Gil from Sevilla with Erik Lamela joining Spanish side”. SkySports (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24. 
  29. ^ „Sevilla FC vs. Rayo Vallecano - Football Match Report - August 15, 2021 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-25. 
  30. ^ „Getafe vs. Sevilla FC - Football Match Report - August 23, 2021 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-25. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]