Есташ Дешан

С Википедије, слободне енциклопедије
Есташ Дешан
Лични подаци
Датум рођења1346.
Место рођењаВертус, Краљевина Француска Средњовековна Француска
Датум смртиоко 1406.
Место смртинепознато,

Есташ Дешан (франц. Eustache Deschamps 13461406) је био француски средњовековни књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1346. године у месту Вертус, у сливу реке Марне, као Есташ Морел. Презиме Дешан потиче од имена његовог малог имања (франц. Des Champs). Студирао је у Ремсу и Орлеану. Обављао је разне државне функције. Био је у дворској служби код војводе Луја Орлеанског, а краља Шарла VI је пратио у његовим ратним походима у Фландрију. И као дипломата и као књижевник нападао је Енглезе, а они су из освете опљачкали његово имање. Иако је учествовао у дипломатским мисијама и политички се ангажовао, био је пре свега човек уметности. Као службеник краљева и великаша доста је путовао, од Немачке, Мађарске и Италије до Египта и Сирије. Година његове смрти није тачно утврђена, највероватније је умро 1406. или 1407. године.

Машоов ученик[уреди | уреди извор]

Дешан је типичан представник куртоазне поезије и веран ученик Гијома де Машоа. Као и његов песнички учитељ, био је грађанског порекла, веома образован, вршио је службене функције и био писац на дворовима великаша. Следећи Машоа и он се у свом стваралаштву угледао на Роман о Ружи. Једино су Дешанов темперамент, јер је волео живот пун уживања, као и одређени догађаји, дали његовом песничком делу и лично обележје.

Песме и поетика[уреди | уреди извор]

У прозном делу Уметност певања (франц. Art de dictier, 1393) Дешан је изложио своја схватања поезије. Мада она нису увек оригинална и немају вредност општих теоријских погледа ипак је ово дело прва поетика на француском језику.

И теоријски и на делу Дешан показује тенденцију ка уском формализму и ка схватању поезије као затвореног система одвојеног од осталог говора и са сопственим законима. О томе сведоче и његове песме испеване у утврђеним формама и конвенционални начин опевања љубави, вољене даме и идеала женске лепоте. Ипак, умео је Дешан и да искорачи из оквира куртоазије и да изнесе и сопствени живот, материјалне и друге невоље, као и ставове који одударају од утврђених норми.

Дешан је био веома продуктиван писац. Написао је преко хиљаду балада, око двеста рондоа, преко сто краљевских песама, и неколико десетина вирлеа и леа, укупно преко 80 хиљада стихова. Све баладе су кратке, осим једне под називом Огледало брака које броји преко 13 хиљада стихова и у коме на сатиричан начин говори о женама и расправља о корисности брачне институције. И његове краће баладе су углавном сатиричне. Дешан у њима често напада Енглезе, које сматра пљачкашима своје земље, али и богаташе који угњетавају сиромашне, као и корумпиране званичнике и похлепне свештенике.

Занимљиво је да је енглески песник Џефри Чосер користио теме из Дешанове баладе Огледало брака у свом делу. Изгледа да је Чосер био један од ретких Енглеза које је Дешан ценио. Чак је написао и једну баладу у његову част, хвалећи га као великог филозофа, преводиоца, етичара и песника.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hœpffner, Ernest (1903). Eustache Deschamps: biographische Studie. Kaiser-Wilhelms-Universitat Strassburg. 
  • Француска књижевност, књига прва, у оквиру Едиције стране књижевности, Издавачко предузеће „Нолит“, Београд, 1976.
  • Boudet, Jean-Patrice; Millet, Hélène (1997). Eustache Deschamps en son temps. Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-315-3. 
  • Sinnreich-Levi, Deborah M. (1998). Eustache DesChamps, French Courtier-Poet: His Work and His World. Ams PressInc. ISBN 978-0-404-64162-7. 
  • Lacassagne, Miren; Lassabatère, Thierry (2005). Les "dictez vertueulx" d'Eustache Deschamps: forme poétique et discours engagé à la fin du moyen âge. Presses Paris Sorbonne. ISBN 978-2-84050-390-3. 
  • Bliggenstorfer, Susanna (2005). Eustache Deschamps: aspects poétiques et satiriques. Francke. ISBN 978-3-7720-8107-1. 
  • Lassabatère, Thierry; Lacassagne, Miren (2008). Eustache Deschamps, témoin et modèle: littérature et société politique, XIVe-XVIe siècles. Presses Paris Sorbonne. ISBN 978-2-84050-564-8. 
  • Raynaud, Gaston (2013). Eustache Deschamps, sa vie, ses oeuvres, son temps: etude historique et litteraire sur la seconde moitie du quatorzieme siecle, 1346-1406. BiblioLife. ISBN 978-1-294-39229-3.