Етеокле

С Википедије, слободне енциклопедије
Етеокле и Полиник, Ђовани Батиста Тијеполо.

Етеокле (грч. Ἐτεοκλῆς) је у грчкој митологији био краљ Тебе.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име Етеокле има значење „истинска слава“.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Био је Едипов и Јокастин син, мада се као његова мајка помињала и Еуриганија.[2] Када су његов брат Полиник и он сазнали да је за зла времена која су снашла Тебу крив њихов отац, уместо да га заштите, они су га затворили у дворске одаје. Зато их је он проклео да никада не живе у слози и да поубијају један другог. Браћа су сазнала за клетву и како би спречили да се обистини, одлучили су да владају Тебом наизменично на годину дана. Власт је најпре припала Етеоклу, док је Полиник отишао у Арг и тамо се оженио Адрастовом кћерком Аргијом. Међутим, када се вратио, Етеокле није желео да му препусти власт, већ га је протерао.[3] Овај поступак је оправдао неповољним предсказањима Полиникове судбине.[1] Због тога је Полиник са својим тастом кренуо у поход познат као седморица против Тебе. Када је војска пристигла пред град, Тидеј је као изасланик покушао да уразуми Етеокла, али без успеха. Тако је отпочео рат у коме су браћа у двобоју убила један другог. Док су Етеокла његови суграђани сахранили уз највеће почасти, Полиниково тело је остављено псима. На тебански престо је ступио Етеоклов син Лаодамант.[3] Овог сина су му приписали каснији аутори, пошто је он, према Есхилу, као и његов брат Полиник, умро без деце.[4]

Према неким наводима, Етеокле је био Ифитов син који је учествовао у походу седморице против Тебе, уместо Полиника, који није био један од те седморице.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Ergeus to Eurytele
  3. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ theoi.com: THE PLAYS OF AESCHYLUS; TRANSLATED WITH NOTES BY HERBERT WEIR SMYTH; EPIGONOI