Жаково (Исток)
Жаково | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Исток |
| Становништво | |
| — 2011. | 349[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 48′ 58″ С; 20° 35′ 25″ И / 42.8161° С; 20.5903° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 652 m |
.svg)  Жаково Жаково на карти Србије | |
Жаково (алб. Zhakovë) је насељено место у општини Исток, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 349 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Село у Метохијском Подгору, 12 km североисточно од Истока. Помиње се у повељи цара Душана издатој манастиру Хиландару 1331. године и то „пут који греде от Жакова у Дрен“. У турском попису из 1485. уписано је као Закова са 24 српска домаћинства међу којима је било и домаћинство попа, сина Радоње, што значи да је и тада постојала црква. У селу постоје остаци двеју цркава: једне на месту званом Црквиште, за коју сељани кажу да је „стара 600 година“ и остаци цркве Св. Пречисте на километар од села, преко шуме Вакаф и призидане уз литицу Црне стене, која се у записима из ХIХ века помиње као храм Ваведења. Сељаци су почели да је обнављају и довели до крова али су је Албанци 1999. године поново срушили. На брду Главача изнад села је старо и савремено српско гробље. У гробљу има и десетак надгробних споменика од студеничког мермера, са стилизованим ликовима покојника. У селу расту и два столетна култна стабла црног дуда. Једно је на улазу у гробље, бујно и са више кракова, често полеглих по земљи, са новим изданцима. Сељаци тврде да је дуд стар преко 500 година. Село су Албанци 1999. спалили и срушили, а Србе староседеоце протерали.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Жаково има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 348 (99,71%) |
| други | 1 (0,29%) |
| Укупно | 349 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 507 | |
| 1953. | 555 | |
| 1961. | 589 | |
| 1971. | 563 | |
| 1981. | 518 | |
| 1991. | 511 | |
| 2011. | 349 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
Бања • Бањица • Бегов Лукавац • Белица • Бело Поље • Верић • Врело • Добруша • Доњи Исток • Драгољевац • Дрење • Дубрава • Ђураковац • Жаково • Жач • Заблаће • Исток • Каличане • Кашица • Ковраге • Кош • Крњина • Лугово • Љубово • Љубожда • Мало Дубово • Мојстир • Мужевине • Нови Верић • Орно Брдо • Осојане • Пољане • Прекале • Пригода • Ракош • Синаје • Србобран • Стародворане • Студеница • Суви Лукавац • Суво Грло • Сушица • Томанце • Трбуховац • Тучеп • Укча • Црколез • Црни Луг • Црнце • Шаљиновица |  | |
