Жарковина

Координате: 44° 38′ 01″ С; 17° 51′ 03″ И / 44.6336688° С; 17.8508191° И / 44.6336688; 17.8508191
С Википедије, слободне енциклопедије
Жарковина
Жарковачка поља и дио Жарковине
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаТеслић
Становништво
 — 2013.Пад 370 (са Врелима)
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 01″ С; 17° 51′ 03″ И / 44.6336688° С; 17.8508191° И / 44.6336688; 17.8508191
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Жарковина на карти Босне и Херцеговине
Жарковина
Жарковина
Жарковина на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број053

Жарковина је насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 370 становника (са Врелима).

Географија[уреди | уреди извор]

Жарковина се налази око 4 километра сјеверно од Теслића, са лијеве стране ријеке Усоре. Према попису из 1991. године село је бројало 486 становника (са тадашњим засеоком Врела). У ширем смислу, село обухвата и прилично издвојен заселак Стојковићи, као и Жарковачка поља са десне стране Усоре, до Шкребиног Камена. У прошлости се и заселак Врела често званично називао Жарковином.

Са источне и јужне стране је ограничено ријеком Усором. Са западне стране граничи се селом Ружевић, са којим нема добру путну комуникацију. Са сјеверне стране је ширим појасом брда и шуме одвојено од села Радње. Једина саобраћајна веза је мост на ријеци Усори, који је почетком 21. вијека знатно оштећен бујицом ријеке, да би након неколико мјесеци био реновиран. Саобраћајне везе са Теслићем су лоше. Жарковина нема школу, а 1996. године је први пут добила цркву, уређењем зграде која је првобитно намијењена за гробљанску капелу.

Жарковачка поља[уреди | уреди извор]

Жарковачка поља је дио села који се налази с десне стране Усоре. Пружа се у правцу југозапад — сјевероисток и до 1980-их година 20. вијека је чинио углавном пољопривредно земљиште. С почетком 1980-их година намјена је промијењена у индустријско земљиште, те је до 2009. године подигнуто 6 фабрика и један тржни центар.

До 1968. године у Жарковачким пољима се локална цеста укрштала са пругом Усора — Прибинић, тако да се за ту локацију у локалном говору још увијек користи израз „Жарковачка рампа“.

Историја[уреди | уреди извор]

Жарковина је име добила по Жарку, једном од синова Гргура Стипанића.[1]

Крсна слава села, („масла“) се обиљежава на духовски уторак.

Становништво[уреди | уреди извор]

Жарковину насељава већинско српско православно становништво. Међу бројнијим породицама су Шкребићи, Бубићи, Смиљићи и Панићи.

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 449 469 421 402
Југословени 19
Хрвати 7 3 1 1
остали и непознато 11 3 1
Укупно 432 486 475 423
Демографија[2]
Година Становника
1961. 403
1971. 423
1981. 475
1991. 486
2013. 370

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Теслић у НОБ“, аутор Адван Хозић, 1985, издавач СО Теслић
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]