Женидба Краљевића Марка (обред)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За песму погледајте страницу Женидба Краљевића Марка.
„Женидба Марка Краљевића (обред)” преусмерава овде. За песму погледајте страницу Женидба Марка Краљевића.
Женидба Краљевића Марка
Покладне маске у Србији
Нематеријално културно наслеђе
РегионШтрпце (Сиринићка жупа)
Заједницасрпско становништво Штрпца
Датум уписа13. 12. 2018.
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Женидба Краљевића Марка је део колективних обичајно-обредних радњи које се изводе у склопу празновања Белих поклада у Штрпцу, средишту Сиринићке жупе. Обичај се састоји из опхода маскиране поворке, под називом вучари, која на симболички начин приказује женидбу Краљевића Марка. Обичај је познат и као Покладна свадба у Штрпцу.[1] Овај обред представља централни догађај у оквиру светковине која се одвија на дан Белих поклада, у недељу уочи почетка ускршњег поста, а који је у народу познат као Прочка.[2]

Обред Женидба Краљевића Марка је 2018. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Опис обичаја[уреди | уреди извор]

Не зна се поуздано од када датира овај обичај, али локално становништво верује да се упражњавао још у време турске владавине,[3] а континуитет је прекидан је само неколико пута, током 60-их, 80-их и 90-их година 20. века.[4] Женидба Марка Краљевића одржава се у више села Сиринићке жупе.[5]

Учесници у овом програму су сеоски момци – „вучари”, маскирани у живописне костиме. Међу учесницима поворке издваја се неколико лица у главним улогама, међу којима су Краљевић Марко, млада, односно снаша, затим кум, девер, стари сват, два попа, барјактар, гочабија и миклије (пријатељи).[1] Mлада је увек мушкарац обучен у женску народну ношњу. Свадбену поворку чине вучари који на коњима или пешке прате младенце и носе мачеве како би заштитили младу да је неко не украде.[4] Сватови Марка Краљевића залазе у многе улице у насељу. Мештани их са радошћу дочекују пред капијама, дарујући музичаре новцем. Чин венчања, пропраћен сатиричним текстовима, обавља се уз овације присутних гледалаца. Цео догађај завршава се ритуалним паљењем бакљи – „кумбара” трешњине коре, што је од давнина значило заштиту од злих духова и нечастивих сила.[3] Уз богату трпезу, на којој преовлађује бели мрс, вечерају заједно родбина и комшије и симболично се мире, јер су Беле покладе празник опраштања и помирења. Растерећени љутње и нетрпељивости верници улазе у период великог Васкршњег поста, који започиње у поноћ.[5]

Симболика и значај[уреди | уреди извор]

Овај пагански обичај симболизује вечиту борбу добра и зла. Зла, које ће са првим мраком, „мавањем кумбара”, односно окретањем запаљивих бакљи, мештани терати из својих дворишта и насеља.[5] Догађај има за циљ да насмеје и развесели окупљени народ.[4]

Нематеријално културно наслеђе[уреди | уреди извор]

Културу Срба у Штрпцу до дана данашњег краси богата обичајно-обредна пракса коју локално становништво види као део свог традиционалног наслеђа и важан чинилац очувања националног идентитета.[2] Обред Женидба Краљевића Марка је, као део те праксе, 2018. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Женидба Краљевића Марка – покладна свадба у Штрпцу”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 25. 2. 2020. 
  2. ^ а б Павловић, Александар (2018). „'Женидба Краљевића Марка' на дан Белих поклада у Штрпцу Belih poklada u Štrpcu”. Баштина. 44: 469—497. Приступљено 25. 2. 2020. 
  3. ^ а б „Право на сутра: Чувари традиције из Готовуше”. Званични сајт. РТС. Приступљено 25. 2. 2020. 
  4. ^ а б в „Bele poklade obeležene u Štrpcu”. Zvanični sajt. Radio Kontakt plus. Приступљено 25. 2. 2020. 
  5. ^ а б в Tomić, Bojan. „Bele poklade obeležene u Štrpcu”. Zvanična prezentacija. RTKlive. Приступљено 25. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Женидба_Краљевића_Марка_(обред)&oldid=27473181”