Жеђ (будизам)
| Дио серије о |
| будизму |
|---|
 |
Танха (пал. तण्हा taṇhā) или трсна (санск. तृष्णा tṛṣṇā) је будистички појам који дословно значи жеђ[1][2], а пренесено жељу[1] или жудњу.[2]
Жудња је снажан и истрајан порив да се доживи или поседује нешто.[4] Према Буди, жудња је један од два узрока патње; други је незнање.[4]
Према Будином учењу, постоје три врсте жеђи: жеђ за чулним задовољствима, жеђ за постојањем и жеђ за непостојањем.[5] Сматра се да је жеђ дубоко усађена у људској природи и да доноси све недаће. Буда је говорио да ”патња настаје из жеђи за задовољствима, из жеђи за постојањем, из заблуде да се смрћу све окончава.”[6]
Ослобођење од ”жеђи” први је корак на путу ослобођења.[7]
Будино учење[уреди | уреди извор]
Жеђ као услов личности[уреди | уреди извор]
Према Будином учењу, жеђ је услов настанка личности:
Буда образлаже постанак личности из оне жеђи која се увијек поновно рађа, и везана за страствени ужитак налази задовољство сад ту сад тамо, а то је жеђ сполног нагона, жеђ за постојањем и жеђ за влашћу.
— Дамадина
Искорењивање, напуштање, ослобођење од жеђи, води престанку личности.
Жеђ као услов света[уреди | уреди извор]
У Будином систему, жеђ има улогу творца, односно "градитеља овог здања", ког је узалуд тражио.[8] Према Будином учењу, жеђ је услов настанка и нестанка света:
А како престаје овај свет? На основу ока и слике настаје свест о виђеном. Кад се ово троје нађе на окупу, настаје контакт. Из контакта као нужног услова настаје осећај. Из осећаја као нужног услова настаје жеђ. Али потпуним искорењивањем и престанком управо те жеђ престаје и гориво. Престанком горива престаје и бивање. Престанком бивања престаје и рођење. Престанком рођења престају старост и смрт, јад, туга, бол, неспокојство и очајање. Тако нестаје читаво то клупко неспокојства и патње. Тако престаје овај свет.[9]
Постоје различите врсте жеђи, за свако од шест чула. На пример, жеђ за предметима ума (dhamma-taṇhā): за разним мислима, маштаријама, менталним сликама, идејама, системима, осећањима, емотивним стањима и слично.[10]
Уклањање помоћу мудрости[уреди | уреди извор]
Према Будиним речима, мудрост је као оштрица ножа, којом уклањамо опијеност и пожуду између чула и предмета:
Замислите вештог месара да убије краву и распори је оштрим месарским ножем. Не оштетивши месо и кожу, он исече, одвоји и повади све тетиве, жиле и лигаменте. А затим јој огули кожу, те преко оног што је остало опет разапне ту кожу. Је ли истина ако бих рекао: ‘Крава је спојена са кожом баш као што је раније била?’[...]
Дао сам вам поређење како бих пренео значење: ‘Месо’ је назив за шест унутрашњих основа чула. ‘Кожа’ је назив за шест спољашњих основа чула. ‘Тетиве, жиле и лигаменти’ су опијеност и пожуда. ‘Оштар месарски нож’ је племенита мудрост – која сече, пресеца и одваја унутрашње нечистоће, окове и везе.[11]
— Буда
Литература[уреди | уреди извор]
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Monier Williams, 1964, pp. 454, entry for "Tṛishṇā," retrieved 2008-06-12 from "U. Cologne" at http://www.sanskrit-lexicon.uni-koeln.de/scans/MWScan/MWScanpdf/mw0454-tRpAya.pdf.
- ^ а б Rhys Davids & Stede (1921-25), pp. 294, entry for "Taṇhā," retrieved 2008-06-12 from "U. Chicago" at http://dsal.uchicago.edu/cgi-bin/philologic/getobject.pl?c.1:1:1936.pali[мртва веза].
- ^ Korena Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б Budizam od A do Ž
- ^ Žudnje[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Čedomil Veljačić: Budizam
- ^ Речник пали и будистичких термина Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2011), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I
- ^ Kovačević 2014, стр. 272.
- ^ Kovačević 2014, стр. 286.
- ^ Нандакова поука (Nandakovāda sutta, MN 146, скраћени превод)
