Пређи на садржај

Жељко Обрадовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Жељко Обрадовић
Обрадовић на евролигашкој утакмици између Партизана и Фенербахчеа 2024.
Лични подаци
Пуно име Желимир Обрадовић
Надимак Жоц[1]
Датум рођења (1960-03-09)9. март 1960. (65 год.)
Место рођења Чачак, НР Србија, ФНР Југославија
Висина 1,85 m
Информације о каријери
НБА драфт 1982. / није изабран
Проф. каријера 1978—1991.
Позиција плејмејкер
Тренерска
каријера		 1991—
Сениорска каријера
Године Клуб
1980—1984. Борац Чачак
1984—1991. Партизан
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
1988—1991. СФР Југославија
Тренерска каријера
1991—1993. Партизан
1993—1994. Хувентуд
1994—1997. Реал Мадрид
1996—2000. СР Југославија
1997—1999. Бенетон Тревизо
1999—2012. Панатинаикос
2004—2005. Србија и Црна Гора
2013—2020. Фенербахче
2021—2025. Партизан
Награде
Као играч:

Као тренер:

Медаље
Кошарка
Представљајући СФР Југославију
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место Сеул 1988.
Светско првенство
Златна медаља — прво место Аргентина 1990.
Селектор СР Југославије
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место Атланта 1996.
Светско првенство
Златна медаља — прво место Грчка 1998.
Европско првенство
Златна медаља — прво место Шпанија 1997.
Бронзана медаља — треће место Француска 1999.

Желимир Жељко Обрадовић (Чачак, 9. март 1960) српски је кошаркашки тренер и бивши кошаркаш. Најуспешнији је европски кошаркашки тренер у историји.

Обрадовић је у својој тренерској каријери освојио укупно 66 трофеја и признања. Међу њима се истичу девет титула у Евролиги коју је освајао с пет различитих клубова при чему је чак осамнаест пута био члан фајнал фора Евролиге. Поред успеха које је остварио на клупском, Обрадовић се истакао и на репрезентативном нивоу — с репрезентацијом СР Југославије био је првак Европског првенства 1997. и Светског првенства 1998.

Играчка каријера

Завршио је средњу техничку школу. Релативно касно је заиграо за националну селекцију, y 28. години на Олимпијским играма y Сеулу 1988. (сребрна медаља). Његова играчка каријера је привремено прекинута када је осуђен на две године затвора јер је усмртио пешака у саобраћајној несрећи, после чега је одслужио војни рок у ЈНА. Због тога је пропустио сезону 1988/1989. Са репрезентацијом је освојио златну медаљу на Светском првенству у кошарци 1990. y Аргентини. За тренерску каријеру захвалан је Драгану Кићановићу, професору Аци Николићу и Душану Ивковићу.

Тренерска каријера

Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер. Са Партизаном је 1992. освојио Куп шампиона Европе, a исто поновио 1994. са шпанским Хувентудом, 1995. са Реал Мадридом, пет пута са Панатинаикосом (2000, 2002, 2007, 2009 и 2011) и једном са Фенербахчеом (2017). Са Реалом је 1997. освојио Куп Рајмунда Сапорте, исте године са италијанским Бенетоном осваја Суперкуп Италије, са Панатинаикосом је 11 пута био првак Грчке а седам пута је освојио куп. У сезони 2006/07. Обрадовић је предводио Панатинаикос до троструке круне и добио награду „Александар Гомељски“ која се додељује најбољем европском тренеру.[2] Ту награду је поново добио 2011. када је са екипом ПАО-а по пети пут освојио Евролигу.[3] Грчког великана је напустио на крају сезоне 2011/12. У лето 2013. преузима турски Фенербахче. Провео је наредних седам сезона као тренер Фенербахчеа. Током тог периода је освојио једну Евролигу (2016/17), док је два пута изгубио у финалу (2015/16, 2017/18). У домаћим такмичењима је освојио четири титуле првака Турске, као и по три трофеја у Купу и Суперкупу Турске. У јуну 2020. је напустио Фенербахче.

Обрадовић је 25. јуна 2021. године потписао трогодишњи уговор са београдским Партизаном, враћајући се у свој бивши клуб након 28 година.[4] Са Партизаном је у сезони 2022/23. освојио АБА лигу.

После пораза од Фенербахчеа је 26. новембра 2025. поднео неопозиву оставку на место тренера Партизана. Том приликом је објавио и писмо навијачима Партизана у којем се захваљује свим играчима, спонзорима, навијачима и управном одбору.[5] Управа Партизана је наредног дана званично објавила да не прихвата ту оставку и једногласно му је пружила подршку уз позив да настави да тренира клуб.[6]

Селекторска каријера

Са репрезентацијом СРЈ је 1995, заједно са Душаном Ивковићем, освојио Првенство Европе y Атини. Наредне године је постао први тренер репрезентације и освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. y Атланти, а затим и златне медаље на Европском првенству 1997. y Шпанији и на Светском првенству 1998. у Грчкој. Такође има и бронзану медаљу са Европског првенства 1999. y Француској.

Успеси

Играчки

Клупски

Репрезентативни

Тренерски

Клупски

Појединачни

Репрезентативни

Галерија

  • Жељко Обрадовић, Аба лига 2022/23.
    Жељко Обрадовић, Аба лига 2022/23.
  • На турниру у Бањалуци
    На турниру у Бањалуци
  • Жељко Обрадовић и Александар Ђорђевић на утакмици Словенија-Србија 2015.
    Жељко Обрадовић и Александар Ђорђевић на утакмици Словенија-Србија 2015.
  • Поштанска марка у Србији поводом 30 година од освајања Купа шампиона Европе у кошарци
    Поштанска марка у Србији поводом 30 година од освајања Купа шампиона Европе у кошарци

Референце

  1. ^ Ringier. „“Ž” i “O” u Žoc znači Željko Obradović, a da li znate šta je “C”? Evo zašto je trener Partizana Žoc, a ne Žeks”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2023-12-27. 
  2. ^ Обрадовић најбољи тренер Европе
  3. ^ „Обрадовић тренер године у Евролиги”. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 24. 5. 2016. 
  4. ^ „Вратио се!”. kkpartizan.rs. Приступљено 25. 6. 2014. 
  5. ^ Жељко Обрадовић (26. новембар 2025). „Писмо Жељка Обрадовића”. partizan.basketball. Приступљено 28. новембар 2025. 
  6. ^ Управа КК Партизан (28. новембар 2025). „Partizan Mozzart Bet protiv ostavke Željka Obradovića”. partizan.basketball. Приступљено 28. новембар 2025. 

Спољашње везе


Селектор СР Југославије
Селектор Србије и Црне Горе
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жељко_Обрадовић&oldid=30572558”