Звездане стазе II: Канов гнев

С Википедије, слободне енциклопедије
Звездане стазе II: Канов гнев
Филмски постер
Изворни насловStar Trek II: The Wrath of Khan
Жанрнаучна фантастика
РежијаНиколас Мејер
СценариоЏек Б. Сауардс
ПродуцентРоберт Салин
Главне улогеВилијам Шатнер
Ленард Нимој
Дифорест Кели
Џејмс Духан
Волтер Кениг
Џорџ Такеи
Нишел Николс
Биби Беш
Пол Винфилд
Керсти Али
Рикардо Монталбан
МузикаЏејмс Хорнер
Директор
фотографије
Гејн Решер
МонтажаВилијам Пол Дорниш
СтудиоПарамаунт пикчерс
Година1982.
Трајање113 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет12 милиона долара[1][2]
Зарада97 милиона долара[3]
Претходни
Следећи
Веб-сајтwww.startrek.com/en-un/movies/star-trek-ii-the-wrath-of-khan
IMDb веза

Звездане стазе II: Канов гнев (енгл. Star Trek II: The Wrath of Khan) је амерички научнофантастични филм из 1982. године. Ово је други филм заснован на телевизијској серији Звездане стазе и наставак филма Звездане стазе: Играни филм. Радња зе одвија око адмирала Џејмса Т. Кирка и посаде свемирског брода Ентерпрајз, који се суочавају са генетски модификованим тиранином Каном. Филм започиње причу која се наставља 1984. године филмом Звездане стазе III: Потрага за Споком и довршава 1986. филмом Звездане стазе IV: Путовање кући.

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

2285. године, адмирал Џејмс Т. Кирк надзире симулациону вежбу Спокових студената. У вежби, поручница Савик заповеда свемирским бродом УСС Ентерпрајз приликом мисије спашавања посаде оштећеног брода. Ипак када у вежби Ентерпрајз уђе у неутралну зону Клингонаца да би стигли до брода, нападну их и оштете. Симулација се зове „Кобајаши Мару” и ради се о сценарију без могућности за успех.

УСС Рилајант у међувремену тражи мртву планету како би се тестирала тајна направа Постање, технологија која може од мртве материје да створи живот ради колонизације. Заповедници Павел ЦЧеков и Кларк Терел силазе на површину планете за којег сматрају да је Сети Алфа IV јер су наишли на сигнал живота, али тамо наилазе на пустињску кућу у којој их заробљава Кан и његова посада. Претходно је Кан због својих злочина послат у егзил на планет Сети Алфа V. У међувремену је Сети Алфа VI експлодирала па се орбита Алфе V променила и уништила екосистем. Кан за све криви Кирка и жели освету. Уз помоћ Чекова и Терела, Кан и његова посада преузму надзор над УСС Рилајант и крену према свемирској станици Регули I, где се Постање развија од Киркове бивше љубавнице Керол Маркус и њеног сина Дејвида.

На путу према Регули I због позива у помоћ, Ентерпрајз упада у Канову клопку па је тешко оштећена, због чега гине део посаде. Кан захтева од Кирка да му преда све податке о пројекту Пистање. Ипак, Кирк успева да узврати против-нападом па се Канов брод повлачи. Кирк, др Мекој и Савик се телепортују на станицу и налазе Терела и Чекова живе, заједно са убијеним члановима посаде. Керол и Дејвид се скривају дубоко у унутрашњости планете Регула. Кан, који је користио Терела и Чекова као шпијуне, јер им је усадио црве са планете Сети Алфа V, им наређује да убију Кирка. Терел одбија и убија сам себе са ласером, док Чеков падне у несвест. Кан потом пребаци Постање на свој брод Рилајант. Иако је веровао да је Кирк заглављен на Регули I, Кирк и Спок искористе шифровани код како би се сигурно телепортовао заједно са посадом на Ентерпрајза. Кирков брод креће у оближњу маглицу како би Кану отежао да их пронађе.

У сукобу у маглици, Рилајант је тешко оштећен, а рањени Кан активира Постање, који ће уништити све у околицћни, а при томе и Ентерпрајз. Пошто им је је брод оштећен, Спок схвати да неће моћи да побегну довољно брзо пре екплозије Постања, па са жртвује како би поправио оштећени ворп погон. Успева, и Ентерпрајз на време побегне из опасне линије експлозије Постања, али је Спок рањен због радијације и умире. Експлозија Постања доводи до тога да се маглица претвори у планету са животом. Кирк, Мекој и други организују свемирску сахрану и пошаљу Споково тело на нову планету.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Вилијам Шатнер Џејмс Т. Кирк
Рикардо Монталбан Кан
Ленард Нимој Спок
Дифорест Кели Ленард Мекој
Џејмс Духан Монтгомери Скот
Џорџ Такеи Хикару Сулу
Волтер Кениг Павел Чехов
Нишел Николс Ухура
Биби Беш Керол Маркус
Мерит Батрик Дејвид Маркус
Пол Винфилд Кларк Терел
Керсти Али Савик

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Звездане стазе II: Канов гнев на сајту AFI (језик: енглески)
  2. ^ „New 'Star Trek' plan reflects symbiosis of TV and movies”. The New York Times. Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2020. 
  3. ^ Eller, Claudia (11. 12. 1998). „Lower Costs Energize 'Trek' Film Profits”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 18. 11. 2020. г. Приступљено 21. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]