Зграда Гимназије у Смедереву

Координате: 44° 39′ 52″ Н 20° 55′ 42″ Е / 44.66444° С; 20.92833° И / 44.66444; 20.92833
С Википедије, слободне енциклопедије
44° 39′ 52″ N 20° 55′ 42″ E / 44.66444° С; 20.92833° И / 44.66444; 20.92833
Зграда Гимназије у Смедереву
Зграда Гимназије у Смедереву
Опште информације
МестоСмедерево
ОпштинаСмедерево
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанка1904.
Тип културног добразаштићен споменик културе
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/zgrada-gimnazije-u-smederevu

Зграда Гимназије у Смедереву је подигнута по пројекту архитекте Милорада Рувидића из 1904. године, представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Зграда смедеревске гимназије је подигнута на делу имања Димитрија Дине Манчића (1827-1882), великог смедеревског добротвора, који га је тестаментом завештао, као и кафану која се налазила на имању, на чијем месту је и подигнута зграда. Тестаментални услов изградње, био је да се на зграду стави натпис „да је исту гимназију подигао он Дина за спомен његов и његове жене Љубице“. Овај натпис постављен је тек приликом последњег реновирања- 2019. године.[2]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Првобитно изграђена спратна грађевина по изворном пројекту имала је карактеристике ренесансе, складних и елегантних пропорција са наглашеним угаоним ризалитима. Изворна функционална концепција објекта са рустично обрађеним приземљем, пуне симетрије изнад кога је спрат богато декорисан вученом и ливеном пластиком изведеном у духу класицизма са примесама утицаја сецесије, током доградње 1934-1935. године суштински је промењена и до данас је остало сачувано само крило у Улици Саве Немањића.

Доградњом је изграђено још једно крило, масивни централни ризалит са главним улазом и свечаном салом на спрату. Неокласицистички изведени ризалит са наглашеним стубовима и псеудобарокном атиком украшеном мушком и женском фигуром у полулежећем положају постаје главна архитектонска доминанта зграде.

Примена начела академизма, огледа се у доследној примени строгог ритма и правилној смени пуног и празног, на објекту у целости.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]