Зграда Прве смедеревске кредитне банке

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда Прве смедеревске кредитне банке
Зграда Прве смедеревске кредитне банке
Опште информације
МестоСмедерево
ОпштинаСмедерево
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанка1904.
Тип културног добразаштићен споменик културе
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе
spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/zgrada-prve-smederevske-kreditne-banke

Зграда Прве смедеревске кредитне банке се налази у Смедереву, подигнута је у периоду од 1903. до 1904. године за потребе банке. Представља непокретно културно добро као споменик културе. [1]

Историјат банке[уреди | уреди извор]

Прва смедеревска кредитна банка је основана 1871. године, након Београдског кредитног завода и Прве српске банке. У време оснивања банке Смедерево је била погранична варош, у којој се обављала велика трговина између Србије и углавном Аустроугарске, оснивање новчаног завода имало је за циљ да омогући што ефикасније трансакције у економији. Након договора постигнутог на слави трговачке породице Рашић 1870. године, између најугледнијх смедеревских трговаца, представника крупног капитала и тадашње грађанске класе у настајању, дошло је до оснивања банке. Први председник Привременог одбора банке био је трговац Мата Поповић, члан депутације која је 1858. године вратила Милоша Обреновића у Србију, а потпредседник Дина Манчић, трговац, а касније и добротвор града Смедерева. Уз њих, оснивачи су били: Јанаћије Константиновић, власник првог млина у Смедереву и потоњи народни посланик и председник општине, Георгије Нуша, Јован Шпартељ, Јефрем Марић, Стојан Рашић, кафеџија Анастас Томић-Калкаљера, посланик и председник општине Гаврило Чупић, адвокат Михајло Стојковац, Ђорђе Павловић и Таса Стојановић.

О угледу, економској снази и пословној моћи Прве смедеревске кредитне банке, сведочи и једно од најлепших споменичких здања старог Београда, зграда Смедеревске банке, која се налази на Теразијама бр. 39 у Београду, као репрезентативни објекат раскошне архитектуре и великих уметничких вредности који је ова банка подигла као своју експозитуру.

Архитектура зграде[уреди | уреди извор]

Зграда је саграђена у главној улици која води од цeнтрaлног грaдског трга до пристаништа, по пројекту инжењера Jовaнa Бaнићa и Димитриja Милошeвићa из Смeдeрeвa. Рeпрeзeнтaтивнa и мaсивнa, изгрaђeнa је у духу eклeктицизмa с почeткa 20. вeкa, која својом архитектуром заснованом на ренесансним начелима примене принципа пуне симетрије спaдa у стилски врeднa остварења. Објекат има основу сложеног облика изведену у облику словa Т. Састоји се од подрума, високог призeмља и таванског простора. Главна улична фасaдa нешто тежих габарита, добрих пропорција сa нaглaшeним цeнтрaлним делом, обликована је у духу неоренесансе, са примесама необарока. Нa цeнтрaлном ризaлиту, богатсво и отменост декоративне пластике, дошли су највишe до изрaжaja. У ентеријеру, вестибил и улaзно стeпeништe су нeкaдa били рeпрeзeнтaтивно и раскошно обрађени.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]