Зенитизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Мицић, оснивач Зенитизма, на међународној изложби постера часописа Зенит, јануара 1925
Насловна страна 41. (предпоследњег) броја часописа Зенит, објављеног маја 1926. године

Зенитизам је авангардни покрет двадесетих година двадесетог века чији је настанак и развој везан за часопис Зенит. Манифест зенитизма написали су Љубомир Мицић, Иван Гол и Бошко Токин. Покренут је у име хуманизма и у антиратном духу. „На идејном плану зенитизам је био у знаку оштре критике европског цивилизацијског комплекса, којем је у духу иновативних тенденција понудио панбалканску културну концепцију, израђену на принципима неопримитивизма."[1]

Историјски аспект настанка покрета[уреди | уреди извор]

У времену после Првог светског рата у Европи је настао читав низ авангардних покрета, управо као реакција на ужас и кланицу које су биле део општег искуства. Уметници су, гурнути овом катаклизмом, довели у питање саме основе западне цивилизације, вођене застарелим и бахатим структурама моћи европских империјалистичких сила, којима је царевала војска чиновника и генерала, са читавом пратећом културом. Многи уметнички покрети који су изникли из имагинације уметника који су првобитно третирани већином као бунтовни маргиналци (експресионизам, футуризам, кубизам, дадаизам, надреализам и други) управо су проистекли из побуне против духа осредњости који је завладао тадашњом Европом. У тој атмосфери је изникао и можда једини такав југословенски покрет који је имао значајног одјека на светској сцени – зенитизам, иза којег је стајао Љубомир Мицић. Мицић је антитежу западњачкој утилитарности пронашао у искрености, виталности простодушног Балканца, имајући пре свега на уму све што је српски народ пребродио током Првог светског рата. Отуда и прича о "барбарогенију",[а] која је заправо била не тако далеко од других европских авангардних тражења, која су инспирацију проналазила у "примитивном" и "аутоматском", односно свему што је измицало здраворазумском диктату.[2]

Зенит[уреди | уреди извор]

Зенит је часопис који је излазио од 1921. до 1926. године у Загребу и Београду као међународна ревија за уметност и културу. Покретач и његов уредник био је Љубомир Мицић. Укупно су објављена 43 броја. На почетку рада, са овим часописом сарађивали су Милош Црњански, Душан Матић, Станислав Винавер и други. Прилоге су објављивали и међународни сарадници Александар Блок, Јарослав Сајферт, Василиј Кандински, Анри Барбис... Зенит се од 1924. објављује у Београду, а 1926. године је забрањен због текста „Зенитизам кроз призму марксизма“.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Барбарогеније - варварски геније (од варвари/хрв. барбари)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Subotić, Irina; Golubović, Vidosava (2008). Zenit 1921-1926. Београд: Народна библиотека Србије. ISBN 978-8670351820. 
  2. ^ Rakezić, Saša (30. 10. 2008). „Ima tu nečeg!”. Vreme. Приступљено 21. 11. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Љубомир Мицић, „Зенитизам“, издање Издавачког предузећа Дом у сарадњи са Народним музејем из Београда, Ниш, 1991, 163 стр, поговор Вида Голубовић и Ирина Суботић
  2. Ирина Суботић, „Од авангарде до Аркадије“, издање Клиа, Београд, 2000.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]