Зетска бановина

С Википедије, слободне енциклопедије
Зетска бановина
1929.—1941.

Положај Зетске бановине
Главни градЦетиње
РегијаБалкан
Земља Краљевина Југославија
Становништво925.516 (1931)
Догађаји
Статусбивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
бан 
• 
Крста Смиљанић
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1941.
Претходник
Следбеник
Зетска област (Краљевина СХС)
Дубровачка област (Краљевина СХС)
Мостарска област (Краљевина СХС)
Сарајевска област (Краљевина СХС)
Ужичка област (Краљевина СХС)
Рашка област (Краљевина СХС)
НР Црна Гора (ДФ Југославија)
ФД Србија (ДФ Југославија)
ФД Босна и Херцеговина (ДФ Југославија)
Бановина Хрватска (Краљевина Југославија)
Независна Држава Црна Гора
Краљевина Албанија
Независна Држава Хрватска
Краљевина Италија

Зетска бановина је била бановина у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године.

Границе[уреди | уреди извор]

Ова бановина је обухватала територије које је Краљевина Црне Горе 1918. г унела у састав Краљевине Србије пре формирања Краљевине СХС, као и територију Дубровачке републике и Боке, али и залеђа Дубровника у Херцеговини (Невесиње, Требиње, Гацко, све до Фоче на север) као и Косово и Метохију све до Косовске Митровице, Србице и Ораховца на истоку, већи део Рашке области (Новопазарског санџака) коју је ослободила Србија у рату 1912. године као и вароши Рашку и Ушће. Добила је име по реци Зети, чији је слив у Средишту ове административне области, а које је било у употреби и у средњем веку и односило се на просторе данашњу Црну Гору. Административно средиште Зетске бановине је било Цетиње.

Године 1939, када је формирањем Бановине Хрватске Влада Југославије на челу с Кнезом Павлом испуњавала великохрватске жеље зарад мира у Држави и од Зетске бановине одвајају западни делови без неких оправданих аргумената и припајају новоформираној Бановини Хрватској. С обзиром да је у том делу од Пељешца, укључујући и Дубровник до ,Бока которске само забележено присуство Хрвата, али не и њихова већина да би се оправдала таква граница. Уосталом и логичније је да Дубровчани своје административне потребе обављају на Цетињу (удаљеном 100 км), него у Загребу (400км ваздушном линијом, односно 600км путем). С обзиром на кратко трајање и карактер бановина као административних области, овој промени границе није дата битна историјска важност.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Године 1941, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Зетску бановину. Неколико мањих подручја око Боке которске су анексирана од стране фашистичке Италије, док је остатак постао дио окупационе зоне Италије у Црној Гори и Албанији. Источна подручја су постала део окупацијске зоне нацистичке Немачке у Србији, док су западна подручја припојена Независној Држави Хрватској.

Банови[уреди | уреди извор]

Седиште Зетске Бановине, данас зграда Министарства културе Црне Горе

Банови Зетске бановине у периоду 1929—1941. су били:[1]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
1. Крсто Смиљанић
(1868—1944)
9. октобар
1929
1931
2. Урош Круљ 1931 3. јул 1932
3. Алекса Станишић 3. јул 1932 1934
4. Мујо Сочица 1934 1936
5. Петар Иванишевић 1936 1939
6. Божидар Крстић 1939 1941
7. Блажо Ђукановић
(1883—1943)
1941 17. април
1941

Демографија[уреди | уреди извор]

Карта Зетске бановине (1931).
Карта Зетске бановине (1937).
Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[2] (по вероисповести)
вера број верника
православна
516.490
римокатоличка
92.165
евангелистичке
208
остале хришћанске
337
исламска
315.677
без конфесије
639
УКУПНО
925.516

Управна подручја[уреди | уреди извор]

Срезови са подручја Зетске бановине:

-

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]