Зеугма (стилска фигура)
Зеугма (грч. Ζεύγμα – спајање, мост) је стилска фигура која се најчешће састоји у томе да се један предикат односи на више осталих делова реченице[1], нпр. субјеката, објеката и сл. – или да више допуна у генитиву зависе од исте именице и сл. Зеугма може служити истовремено и сажимању[1] и паратаксичком гомилању[2] израза у оквиру једне реченице. Данас се под зеугмом подразумева само једна подврста античке зеугме тј. када се исти предикат односи на два различита објекта па се због тога употребљава у два различита значења, једном у правом и једном у пренесеном значењу, а ипак се помиње само једанпут.[3] Спада у фигуре конструкције. Понекад се зеугма сматра врстом силепсе,[4], понекад се силепса сматра врстом зеугме, а понекад се ове стилске фигуре поистовећују[5].
Употреба[уреди | уреди извор]
Зеугма се увек схвата као афоризам[6] било у књижевности било у свакодневном говору. Понекад се схвата као грешка, али њена стилогеност је неупитна. Она на духовит начин спаја различите појмове и неретко се користи да истакне иронијски или сатирички смисао исказа.[2] Када се комбинује са иронијом, настаје антитеза.[7]
Примери[уреди | уреди извор]
- „Наизменце је мрцварио свој мозак и свог магарца.” (Оливер Твист, Чарлс Дикенс)
- „Поче да пали своју цигарету, трепћући очима, челом, целим лицем.” (Нечиста крв, Борисав Станковић)
- "Тамо расло клење и јасење, / Међу нама здравље и весеље." (Женидба Ђурђа Смедеровца, српска народна песма)
- Докази су поделили судије, а судије мито.[6]
- Интимност рађа презир и децу.[6]
- Боље је пасти из француског него из трамваја. (Душко Радовић)
Сличне стилске фигуре[уреди | уреди извор]
- Анаколут
- Брахилогија
- Елипса
- Силепса
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 189—190. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ а б Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 315—316. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 04. 03. 2019.
- ^ Живковић, Драгиша (ур) (1986). Речник књижевних термина. Беорад: НОЛИТ. ISBN 9788619019620.
- ^ Pranjković, Ivo. „Stilske figure i gramatika”. Zagrebačka slavistička škola. Приступљено 4. 3. 2019.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 278. ISBN 978-0-19-860883-7.
- ^ а б в Николић, Милка В. „Велика лингвостилистичка синтеза: од стилске фигуре до стилема” (PDF). Приступљено 4. 3. 2019.
- ^ Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. стр. 475. Приступљено 4. 3. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. стр. 475. Приступљено 4. 3. 2019.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 315—316. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 04. 03. 2019.
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 278. ISBN 978-0-19-860883-7.
- Живковић, Драгиша (ур) (1986). Речник књижевних термина. Беорад: НОЛИТ. ISBN 9788619019620.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 189—190. ISBN 978-86-343-0277-6.
