Зигот

С Википедије, слободне енциклопедије

Зигот је оплођен женски гамет који настаје спајањем мушког и женског гамета, односно, сперматозоида или спермације и јајне ћелије. Пошто су појединачна једра гамета са хаплоидним бројем хромозома, једро оплођене јајне ћелије садржи диплоидан број хромозома:

  • једна гарнитура хромозома је мајчина (из јајне ћелије);
  • друга гарнитура је очева (из сперматозоида).

Свака врста има одређени број хромозома. Код човека телесне ћелије имају 46, а полне ћелије по 23 хромозома.

Развој зигота[уреди | уреди извор]

Фазе оплодње људске јајне ћелије. Средњи део сперматозоида са митохондријама остаје изван зигота. Митохондрије мајке су већ у ооциту.

Кроз микроскоп, оплођена јајна ћелија изгледа као састављена од малих делова у оквиру већих целина. У центру ћелије, у једру, налазе се хромозоми који носе гене. Око једра је ћелијска материја, која служи као сиров материјал за првих неколико деоба ћелије. Цео зигот налази се у провидној зони (енг. zona pellucida), финој овојници дебљине само неколико молекула, који чине њене границе. Ниједан део зигота не личи на коштану ћелију или крвну ћелију, да не говоримо о новорођеној беби. Ипак, током првих неколико недеља након зачећа, ова једна ћелија ће се изделити велики број пута, стварајући много различитих врста ћелија. За око 266 дана, она ће се трансформисати у бебу која се мрда и плаче. Као први корак у разумевању овог процеса, научници обично деле пренатални развој у три широка периода, које одликују специфични обрасци раста и интеракције између организма и средине. Као први корак у разумевању овог процеса, научници обично деле пренатални развој у три широка периода, које одликују специфични обрасци раста и интеракције између организма и средине.

  1. Зигот, јајна ћелија оплођена са сперматозоидом. Мушки и женски пронуклеуси се спајају.
    Период заметка почиње спајањем полних ћелија мајке и оца при зачећу, и траје до тренутка када се организам у развоју причвршћује за зид материце, око 8 до 10 дана касније.
  2. Период ембриона траје од тренутка причвршћивања за зид материце до краја осме недеље, када сви велики органи добијају примитивни облик.
  3. Период фетуса почиње у деветој недељи након зачећа, са првим знацима очвршћивања костију, и траје све до рођења; у просеку око 30 недеља. Током овог периода, примитивни систем органа развија се до стања у коме беба може да живи ван мајке, без медицинске помоћи.

Процес развоја може стати у сваком тренутку ових пренаталних периода. На пример, процењено је да у око 31% случајева, генетски материјал, који настаје сједињавањем сперматозоида и јајне ћелије, неспособан је за опстанак и зигот се уопште не развија. [1] Међутим, ако све прође како треба, на путу је стварање новог људског бића.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wilcox, A. J.; Weinberg, C. R.; O'Connor, J. F.; Baird, D. D.; Schlatterer, J. P.; Canfield, R. E.; Armstrong, E. G.; Nisula, B. C. (1988-07-28). „Incidence of early loss of pregnancy”. The New England Journal of Medicine. 319 (4): 189—194. ISSN 0028-4793. PMID 3393170. doi:10.1056/NEJM198807283190401.