Злоупотреба психоактивних супстанци

С Википедије, слободне енциклопедије

Злоупотреба психоактивних супстанци
СинонимиЗлоупотреба дрога, поремећај употребе супстанци, поремећај злоупотребе супстанци
Лименка која садржи лекове и прибор за наркотике
СпецијалностиПсихијатрија
КомпликацијеПредозирање
Фреквенција27 милиона[1][2]
Смртност307.400 (2015)[3]

Злоупотреба психоактивних супстанци, злоупотреба супстанци или злоупотреба дрога је употреба хемијских супстанци (нпр кокаин, морфин, амфетамин, алкохол итд.) на начин на који штети физичком и/или психичком или менталном здрављу. Зато се све више уместо појма злоупотреба супстанци користи појам злоупотреба психоактивних супстанци. То је облик поремећаја повезаног са супстанцама. У јавном здравству, медицини и кривичном правосуђу користе се различите дефиниције злоупотребе дрога. У неким случајевима, криминално или антисоцијално понашање се јавља када је особа под утицајем дроге, а могу се десити и дуготрајне промене личности код појединаца.[4] Осим могућег физичког, друштвеног и психичког оштећења, употреба неких дрога може довести и до кривичних казни, иако се оне јако разликују у зависности од локалне надлежности.[5]

Дроге које се најчешће повезују са овим изразом укључују: алкохол, амфетамине, барбитурате, бензодиазепине, канабис, кокаин, халуциногене, метаквалон и опиоиде. Тачан узрок злоупотребе супстанци није јасан, али постоје две доминантне теорије: генетска склоност која се учи од других, или навика која се, ако се развије зависност, манифестује као хронична исцрпљујућа болест.[6]

У 2010. око 5% људи (230 милиона) користило је забрањену супстанцу.[1] Од тога је 27 милиона људи вршило високоризичну употребу дрога, познату и као понављајућа употреба дрога, наносило штету свом здрављу, излагало се психолошким или друштвеним проблемима због којих су били изложени опасности.[1][2] У 2015. години поремећаји употребе супстанци довели су до 307.400 смртних случајева, у поређењу са 165.000 умрлих у 1990. години.[3][7] Од тога, највећи број је преминуо од поремећаја употребе алкохола са 137.500 случаја, поремећаја употребе опијата са 122.100 смртних случајева, поремећаја употребе амфетамина са 12.200 смртних случајева, и поремећаја употребе кокаина на 11.100.[3]

Класификација[уреди | уреди извор]

Поређење доживљене штете од разних психоактивних супстанци.[8]
Равнодушност изазвана злoупoтрeбом супстaнци
Особа која удише инхалант

Јавно здравствене дефиниције[уреди | уреди извор]

Корисник дроге прима инјекцију опијата хероина

Запослени у јавном здрављу су покушали да посматрају употребу супстанци из шире перспективе од појединца, наглашавајући улогу друштва, културе и доступности. Неки здравствени радници одлучују да избегавају израз „злоупотреба” алкохола или дрога, у корист израза који се сматра објективнијим, као што су „проблеми са супстанцом и алкохолом” или „штетна/проблематична употреба” лекова. Савет здравствених службеника Британске Колумбије у свом документу расправe о политици из 2005. године, са насловом Приступ јавног здравља контроли лекова у Канади, усвојио је јавноздравствени модел употребе психоактивних супстанци који доводи у питање поједностављену црно-белу конструкцију бинарних (или комплементарних) антонима „употреба“ наспрам „злоупотребе“.[9] Овај модел изричито препознаје спектар употребе, у распону од корисне употребе до хроничне зависности.

Медицинске дефиниције[уреди | уреди извор]

Једна студија из 2010. рангира разне илегалне и легалне дроге на основу изјава стручњака за наркотике. Утврђено је да је алкохол најопаснија дрога.[10]

'Злоупотреба дрога' више није тренутна медицинска дијагноза ни у једном од најчешће коришћених дијагностичких алата у свету, у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ) Америчког удружења психијатара и Међународној класификацији болести (ICD) Светске здравствене организације.

Вредносни суд[уреди | уреди извор]

Овај дијаграм приказује корелације између употребе 18 легалних и илегалних дрога: алкохола, амфетамина, амил нитрита, бензодиазепина, канабиса, чоколаде, кокаина, кофеина, крака, екстази, хероина, кетамина, легалних дрога, ЛСД, метадона, чаробних гљива, никотина и злоупотребу испарљивих супстанци (VSA). Употреба се дефинише као употреба дроге најмање једном током 2005–2015. Обојене везе између лекова указују на корелацију са |r|>0.4, где је |r| апсолутна вредност Пирсоновог коефицијента корелације.[11]

Филип Џенкинс сугерише да постоје два проблема са појмом „злоупотреба дрога“. Прво, дискутабилно је шта представља „дрогу”. На пример, GHB, супстанца која се природно јавља у централном нервном систему, сматра се дрогом и илегална је у многим земљама, док се никотин у већини земаља званично не сматра леком.

Друго, реч „злоупотреба” подразумева признати стандард употребе било које супстанце. Повремено испијање чаше вина сматра се прихватљивим у већини западних земаља, док се испијање неколико боца сматра злоупотребом. Заговорници строге умерености, који могу или не морају бити религиозно мотивисани, сматрали би испијање чак и једне чаше злоупотребом. Неке групе (мормони, како је прописано у „Речи мудрости“) чак осуђују употребу кофеина у било којој количини. Слично, прихватање става да свака (рекреативна) употреба канабиса или супституисаних амфетамина представља злоупотребу дрога подразумева одлуку о томе да је супстанца штетна, чак иу малим количинама.[12] У САД, лекови су законски класификовани у пет категорија, распоред I, II, III, IV, или V према Закону о контролисаним супстанцама. Лекови су класификовани према њиховом могућем потенцијалу за злоупотребу. Употреба неких лекова је веома повезана.[13] На пример, конзумација седам недозвољених дрога (амфетамини, канабис, кокаин, екстаси, дизајниране дроге, ЛСД и магичне печурке) је повезана и Пирсонов коефицијент корелације је r>0,4 у сваком њиховом пару; конзумација канабиса је у снажној корелацији (r>0,5) са употребом никотина (дуван), хероин је повезан са кокаином (r>0,4) и метадоном (r>0,45), а снажно је повезан са краком (r>0.5)[13]

Злоупотреба дрога[уреди | уреди извор]

Злоупотреба дрога је израз који се обично користи када се лекови на рецепт са седативним, анксиолитичким, аналгетским или стимулативним својствима користе за промену расположења или интоксикацију занемарујући чињеницу да предозирање таквим лековима понекад може имати озбиљне нежељене ефекте. То понекад укључује преусмеравање лека од особе којој је прописан.

Злоупотреба рецепта је различито и прилично недоследно дефинисана на бази статуса рецепта за лекове, употребе без рецепта, намерне употребе за постизање опојних ефеката, начина давања, истовременог узимања са алкохолом, и присуства или одсуства симптома зависности.[14][15] Хронична употреба одређених супстанци доводи до промене у централном нервном систему познате као „толеранција“ на лек, тако да је потребно више супстанце да би се постигли жељени ефекти. Код неких супстанци, престанак или смањење употребе може изазвати појаву симптома повлачења,[16] мада то у великој мери зависи од конкретне супстанце о којој је реч.

Стопа употребе дрога на рецепт брзо надмашује илегалну употребу дрога у Сједињеним Државама. Према Националном институту за злоупотребу дрога, 2010. године је 7 милиона људи узимало лекове на рецепт за немедицинску употребу. Међу ученицима 12. разреда, немедицинска употреба лекова на рецепт сада је на другом месту једино након канабиса.[17] У 2011. години, „Скоро 1 од 12 средњошколаца пријавило је немедицинску употребу вајкодина; 1 од 20 је пријавило такву употребу оксиконтина.“[18] Оба ова лека садрже опиоиде. Једно истраживање међу ђацима 12. разреда из 2017. у Сједињеним Државама открило је злоупотребу оксиконтина од 2,7 одсто, у поређењу са 5,5 одсто на свом врхунцу 2005.[19] Злоупотреба комбинације хидрокодон/парацетамол била је најнижа од врха од 10,5 посто 2003.[19] Ово смањење може бити повезано са иницијативама за јавно здравље и смањеном доступношћу.[19]

Начини добијања лекова на рецепт с циљем злоупотребе су различити: дељење међу породицом и пријатељима, илегална куповина лекова у школи или на послу, а често и „куповина лекара“ како би се пронашло више лекара који би прописали исте лекове, без знања других прописивача.

Спровођење закона све више држи лекаре одговорним за прописивање контролисаних супстанци без потпуног успостављања контроле пацијената, попут пацијентовог „уговора о лековима“. Забринути лекари се образују о томе како да идентификују понашање тражења лекова код својих пацијената и да се упознају са „црвеним заставицама“ које би их упозориле на потенцијалну злоупотребу лекова на рецепт.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „World Drug Report 2012” (PDF). UNITED NATIONS. Приступљено 27. 9. 2016. 
  2. ^ а б „EMCDDA | Information on the high-risk drug use (HRDU) (formerly 'problem drug use' (PDU)) key indicator”. emcdda.europa.eu. Приступљено 2016-09-27. 
  3. ^ а б в GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1. 
  4. ^ Ksir, Oakley Ray; Charles (2002). Drugs, society, and human behavior (9th изд.). Boston [u.a.]: McGraw-Hill. ISBN 978-0072319637. 
  5. ^ (2002). Mosby's Medical, Nursing & Allied Health Dictionary. Sixth Edition. Drug abuse definition, p. 552. Nursing diagnoses, p. 2109. ISBN 0-323-01430-5.
  6. ^ „Addiction is a Chronic Disease”. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 2. 7. 2014. 
  7. ^ GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604 Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  8. ^ Nutt, D.; King, L. A.; Saulsbury, W.; Blakemore, C. (2007). „Development of a rational scale to assess the harm of drugs of potential misuse”. The Lancet. 369 (9566): 1047—1053. PMID 17382831. S2CID 5903121. doi:10.1016/S0140-6736(07)60464-4. 
  9. ^ „A Public Health Approach” (PDF). Приступљено 1. 4. 2017. 
  10. ^ Nutt, David J; King, Leslie A; Phillips, Lawrence D (новембар 2010). „Drug harms in the UK: a multicriteria decision analysis”. The Lancet. 376 (9752): 1558—1565. CiteSeerX 10.1.1.690.1283 Слободан приступ. PMID 21036393. S2CID 5667719. doi:10.1016/S0140-6736(10)61462-6. 
  11. ^ Fehrman, E.; Muhammad, A. K.; Mirkes, E. M.; Egan, V.; Gorban, A. N. (2015). „The Five Factor Model of personality and evaluation of drug consumption risk”. arXiv:1506.06297 Слободан приступ. 
  12. ^ Jenkins, Philip (1999). Synthetic Panics: The Symbolic Politics of Designer Drugs. NYU Press. стр. ix—x. ISBN 0-8147-4244-0. 
  13. ^ а б Fehrman, Elaine; Egan, Vincent; Gorban, Alexander N.; Levesley, Jeremy; Mirkes, Evgeny M.; Muhammad, Awaz K. (2019). Personality Traits and Drug Consumption. A Story Told by Data. Springer, Cham. ISBN 978-3-030-10441-2. S2CID 151160405. arXiv:2001.06520 Слободан приступ. doi:10.1007/978-3-030-10442-9. 
  14. ^ Barrett SP, Meisner JR, Stewart SH (новембар 2008). „What constitutes prescription drug misuse? Problems and pitfalls of current conceptualizations” (PDF). Curr Drug Abuse Rev. 1 (3): 255—62. PMID 19630724. doi:10.2174/1874473710801030255. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-06-15. г. 
  15. ^ McCabe SE, Boyd CJ, Teter CJ (јун 2009). „Subtypes of nonmedical prescription drug misuse”. Drug Alcohol Depend. 102 (1–3): 63—70. PMC 2975029 Слободан приступ. PMID 19278795. doi:10.1016/j.drugalcdep.2009.01.007. 
  16. ^ Antai-Otong, D. 2008. Psychiatric Nursing: Biological and Behavioral Concepts. 2nd edition. Canada: Thompson Delmar Learning
  17. ^ „The Prescription Drug Abuse Epidemic”. PDMP Center of Excellence. 2010—2013. 
  18. ^ "Topics in Brief: Prescription Drug Abuse" Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2014) NIDA, December 2011.
  19. ^ а б в „Vaping popular among teens; opioid misuse at historic lows”. National Institute on Drug Abuse (на језику: енглески). 14. 12. 2017. Архивирано из оригинала 29. 05. 2020. г. Приступљено 10. 4. 2019. 
  20. ^ "Combating Prescription Drug Abuse in Your Practice" Архивирано 2012-06-18 на сајту Wayback Machine Aubrey Westgate, Physicians Practice, June 2012.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Злоупотреба_психоактивних_супстанци&oldid=27448751”