Иван Кожедуб
| иван микитович кожедуб | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Иван Микитович Кожедуб | ||||||||||||||
| Лични подаци | ||||||||||||||
| Датум рођења | 8. јун 1920. | |||||||||||||
| Место рођења | Ображивка,  Украјина | |||||||||||||
| Датум смрти | 8. август 1991. (71 год.) | |||||||||||||
| Место смрти | Москва,  СССР | |||||||||||||
| Професија | војно лице | |||||||||||||
| Деловање | ||||||||||||||
| Учешће у ратовима | Велики отаџбински рат | |||||||||||||
| Служба | Совјетско ратно ваздухопловство | |||||||||||||
| Чин | Маршал Совјетског ратног ваздухопловства | |||||||||||||
| Херој | ||||||||||||||
| Херој СССР од | 4. фебруара 1944. 19. августа 1944. 18. августа 1945. | |||||||||||||
| Одликовања |
| |||||||||||||
Главни маршал ваздухопловства Иван Микитович Кожедуб (8. јун 1920 — 8. август 1991) је био совјетски пилот-ловац украјинског порекла, ловачки ас са највећим бројем ваздушних победа на страни савезника у Другом светском рату и троструки Херој Совјетског Савеза. Учествовао је у Корејском рату као командант 324. ловачке ваздухопловне дивизије. У току Другог светског рата постигао је 62[1] признате ваздушне победе и био је један од ретких савезничких пилота који је оборио Месершмит Ме-262. [2]
Рана младост[уреди | уреди извор]
Кожедуб је рођен у селу Ображивка, у Сумској области, у Украјинској Народној Републици. Био је најмлађе од петоро деце. Две године је похађао школу за младе раднике, а почетком 1940. године дипломирао је на школи за хемијске техничаре Шостка. Кожедуб је пилотску обуку завршио у Шосткинском аеро-клубу и ступио је у совјетску војску 1940. године. 1941. године дипломирао је на војној ваздухопловној школи Чухив, непосредно пред немачки напад на СССР али је остао да ради у школи као инструктор летења.[3] Наредне две године провео је обучавајући младе совјетске пилоте.
Сматрајући да ће његов таленат бити боље искоришћен у борби, затражио је да га прекомандују у борбену јединицу и у марту 1943. године, ступио је у чину старијег наредника, у 240. ловачки ваздухопловни пук, једну од првих јединица која је добила прилику да лети на новом совјетском ловцу Лавочкин Ла-5.[3]
Ратна каријера[уреди | уреди извор]
Након свог првог борбеног лета 26. марта 1943. године,[4] летео је у саставу Вороњешког фронта, а у јулу исте године учествовао је у ваздушним борбама током Курске битке. Своју прву победу постигао је 6. јула 1943. године,[1] када је оборио немачки бомбардер Јункерс Ју-87 изнад Покрова. 9. јула 1943. године, након што је постигао своју четврту ваздушну победу, постављен је за командира ескадриле. До 16. августа 1943. године постигао је 8 победа и унапређен је у чин капетана.
Затим је његова јединица пребачена у близину Харкова и била је ангажована за пружање ловачке заштите совјетским двомоторним бомбардерима Петљаков Пе-2.[3] 12. октобра, рањен је током борбе са непријатељским ловцима изнад Дњепра, али је успео да врати у базу свој оштећени авион Лавочкин Ла-5. У јединицу се вратио већ 29. октобра, када је оборио два непријатељска бомбардера и повећао укупан збир својих победа на 20.
Кожедуб се до краја Другог светског рата борио у саставу Степског фронта, Другог Украјинског фронта и Првог Белоруског фронта. 2. маја 1944. године добио је на поклон ловачки авион Лавочкин Ла-5ФН (ФН је била скраћеница за "форсировани непосредствено, што значи да је авион имао директно убризгавање горива у мотор) купљен добровољним прилозима грађана. На трупу авиона, испод пилотске кабине, са леве стране, била је исписана посвета "У спомен на хероја Совјетског Савеза, потпуковника Н. Коњева", а на десној страни је било исписано "Од колектива колхоза Васил Коњев".[5] На овом авиону Кожедуб је летео до средине јула.
Средином 1944. године постављен је за команданта 176. гардијског ловачког пука[1] у којем је летео на новом совјетском ловачком авиону Лавочкин Ла-7 који је на трупу имао велики бели број "27".[5] Летећи на овом ловцу, 19. фебруара 1945. године, оборио је у близини Берлина немачког млазног ловца Месершмит Ме-262.[1] Своје последње две ваздушне победе, до укупне цифре од 62 победе у Другом светском рату, постигао је изнад Берлина 19. априла 1945. године.[5]
Кожедуб држи рекорд по броју признатих ваздушних победа које су постигли савезнички пилоти у Другом светском рату.[2]
Кожедубов ратни биланс у Другом светском рату састоји се од:
- 330 борбених летова
- 120 ваздушних борби
- 62 оборена непријатељска авиона, укључујући и један млазни ловац Ме-262 (највероватније авион подофицира Курта Лангеа из 1. ескадриле 54. ловачке групе)
Послератни период[уреди | уреди извор]
1949. године Кожедуб је дипломирао на ваздухопловној академији Гагарин.
У априлу 1951. године унапређен је у чин пуковника и додељена му је команда над 324. ловачком ваздухопловном дивизијом[1] која је упућена на аеродром Антунг у Кини, на граници између Кине и Северне Кореје. Дивизија је била опремљена млазним авионима МиГ-15 и имала је задатак да пружа ваздушну подршку војсци Северне Кореје. Није му дозвољено да учествује у борбеним мисијама. Под његовом командом 324. ловачка ваздухопловна дивизија постигла је 239 победа, укључујући и 12 бомбардера Боинг Б-29 Супертврђава, уз губитак од 27 авиона МиГ-15 и 9 погинулих пилота.
1956. године дипломирао је на академији за високе официре, након чега је унапређен у чин генерала. Од 1971. године служио је у централној канцеларији Совјетског ратног ваздухопловства, а од 1978. године у генералној инспекцији Министарства одбране СССР. 1985. године унапређен је у чин Маршала Совјетског ратног ваздухопловства.
Кожедуб је током своје војне каријере три пута проглашен за Хероја Совјетског Савеза (4. фебруара 1944, 19. августа 1944. и 18. августа 1945) и три пута је одликован Орденом Лењина, седам пута Оредном Црвене заставе, два пута Ореденом Александра Невског, два пута Орденом Црвене зведе, Оредном Патриотског рата I класе и бројним другим медаљама.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Patton 2001, стр. 41.
- ^ а б Polak & Shores 1999, стр. 179.
- ^ а б в Polak & Shores 1999, стр. 178.
- ^ Група аутора 1987, стр. 100.
- ^ а б в Група аутора 1987, стр. 101.
Литература[уреди | уреди извор]
- Polak, Tomas; Shores, Christopher (1999). Stalin’s Falcon – The Aces of the Red Star. Brub Street, London UK. ISBN 978-1-902304-01-4.
- Patton, Wayne W. (2001). Aces 2. Carrollton, Texas, USA: Squadron/Signal Publications, Inc. ISBN 978-0-89747-423-8.
- Група аутора (1987). Пакао из ваздуха. Београд: Вук Караџић, Службени лист СФРЈ. ISBN 978-86-307-0083-5.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
