Ивањичко читалиште
 | |
| Оснивање | 1868. |
|---|---|
| Локација | Ивањица Кнежевина Србија |
Ивањичко читалиште је читаоница која је отворена 30. децембра 1868. године у центру Ивањице.
Историјат[уреди | уреди извор]
Први извештај о читаоници поднео је тадашњи окружни начелник Министарству просвете 1969. године. Извештај је био и прва вест о читаоници. Другу вест о читаоници донео је управник Димитрије Влајић у писму које шаље Српском ученом друштву 1873. године. 1874. године читаиште је имало 39 чланова и сваки члан је улагао годишње по 24 гроша. За целу 1874 годину било је читаоничког прихода од уписа чланства 936 гроша и од интереса на капитал 103 гроша. Расход је био 626 гроша чаршијских. Читаоница се претплатила на Српске новине. Од 1880. године сваки члан је улагао 4 динара и 80 пара динарских годишње. Последње вести се налазе у извештајуу Ужицу. [1]. Од 1963. године била је у саставу дома културе, а данас се налази у склопу Библиотеке Светислав Вуловић. [2]
Фонд књига[уреди | уреди извор]
Ивањичка читаоница је приликом оснивања имала 68 примерака разних књига, и једну слику кнеза Милана у малом формату, као и новине. Новине које је читаоница имала приликом оснивања: Званичне новине, Глас јавности, Ново доба, Исток, Будућност, Видовдан, Рад, Школа и Сион. Стране новине у фонду није имала, као ни мапе. Данас, Ивањичка читаоница има богат фонд књига.[3]
Чланови[уреди | уреди извор]
Приликом отварања имала је 39 чланова. Сваки члан је улагао новац за одржавање читаонице. Читаоница је 1886. године имала 30 чланова. Непокретно имање нема, и општина је никада није финансирала.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Библиотека Светислав Вуловић у Ивањици”. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 4. 4. 2016.
- ^ Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији. Београд. стр. 240.
- ^ Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево. стр. 224. ISBN 978-86-85131-17-2.