Игор Бутулија
| Игор Бутулија | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Игор Бутулија 1986. године | |||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 21. март 1970. | ||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Београд, СФР Југославија | ||||||||||||||||||||||||
| Држављанство | СРЈ | ||||||||||||||||||||||||
| Висина | 1,89 m | ||||||||||||||||||||||||
| Информације о каријери | |||||||||||||||||||||||||
| Позиција | средњи бек | ||||||||||||||||||||||||
| Јуниорска каријера | |||||||||||||||||||||||||
| 1982—1986 | Црвена звезда | ||||||||||||||||||||||||
| Сениорска каријера | |||||||||||||||||||||||||
| Године | Клуб | ||||||||||||||||||||||||
| 1985—1993 1993—1994 1994—1995 1995—1996 1996—1997 1997 1998 1998—1999 1999—2000 2000—2005 |
Црвена звезда Атлетико Мадрид БМ Гранољерс Црвена звезда Бидасоа Ирун Спортинг Лисабон Тусем Есен Ловћен Цетиње Црвена звезда СГ Западни Беч | ||||||||||||||||||||||||
| Репрезентативна каријера | |||||||||||||||||||||||||
| 1988—2000 | Југославија | 147 (>400) | |||||||||||||||||||||||
| Тренерска каријера | |||||||||||||||||||||||||
| 2003—2006 2008—2011 |
СГ Западни Беч Црвена звезда | ||||||||||||||||||||||||
Медаље
|} | |||||||||||||||||||||||||
Игор Бутулија (Београд, 21. март 1970) бивши је југословенски и српски рукометаш, некадашњи репрезентативац Југославије. Након што је завршио играчку каријеру, ради као рукометни тренер.
Каријера[уреди | уреди извор]
Бутулија је играчку каријеру почео у рукометном клубу Црвена звезда. Са Звездом је играо два финала Купа Југославије 1991. и 1992. године. Када је имао осамнаест година постаје капитен тима, био је најмлађи капитен у историји Црвене звезде.[1] У иностранству је променио неколико клубова, а највише је играо у Шпанији. Наступао је за Атлетико Мадрид, БМ Гранољерс са којим је освојио Куп ЕХФ 1995. године и Бидасоу Ирун.[2][3] Играо је за португалски клуб Спортинг Лисабон, а у јануару 1998. године прелази у немачки Тусем Есен као замена за Александра Тучкина.[4] У лето 1998. придружио се рукометном клубу Ловћен Цетиње.[5] Од 2001. био је играч/тренер у аустријском клубу СГ Западни Беч, са којим је стигао у финале првенства 2004. године. После завршетка играчке каријере, био је тренер Црвене звезде од 2008. до 2011. године.[6][7]
У генерацији са Перуничићем, Јовановићем и Перићем, Бутулија има два злата са Медитеранских игара у Атини 1991. године и Светског првенства за јуниоре 1987. године у Ријеци.[8] Због санкција СР Југославији уведених 1992. године Бутулија и остали српски спортисти нису могли да наступају пар година за репрезентативну селекцију. Освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 1996. у Шпанији.[9] Бутулија је представљао репрезентацију Југославије на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју када је освојено четврто место.[10][11]
Успеси[уреди | уреди извор]
Репрезентативни[уреди | уреди извор]
- Европско првенство: 1996. —
3. место - Медитеранске игре: 1991. Атина — 1. место
- Светско првенство у рукомету јуниори: 1987. Ријека — 1. место
Приватно[уреди | уреди извор]
Пореклом је из Требиња.[12] Његови родитељи су Ратко и Јованка Бутулија.[1] Ожењен је са Слађаном, имају двоје деце, сина Бориса и кћерку Катарину.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Igor Butulija: Ne znam zašto se moj brat igrao sa životom”. blic.rs. 10. 04. 2011. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Serbien: Butulija kassiert wegen Schiedsrichter-Beleidigung sieben Monate Sperre”. bmgranollers.cat. 31. 10. 2011. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Palmares del primer equipo masculino y femenino”. bmgranollers.cat. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Gegnerkader TUSEM Essen Saison 1997/98”. archiv.thw-handball.de. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Sanjam finale sa Šveđanima”. vreme.com. 12. 08. 2000. Архивирано из оригинала 04. 04. 2010. г. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Тренери Црвене звезде”. rkcrvenazvezda.rs. 14. 12. 2018. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Butulija novi trener Crvene zvezde”. b92.net. 01. 07. 2008. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „DAVNO JE BILA 1991: Slovenci najbolji naslednici YU škole!”. balkan-handball.com. 30. 07. 2018. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Чекајући на нову европску медаљу од 1996.”. Политика. 03. 01. 2010. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Igor Butulija Sports-Reference”. sports-reference.com. 14. 12. 2018. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Igor Butulija profile”. olympic.org. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Trebinje: Grad Jovana Dučića, sunca, vina i dobrih ljudi!”. herceg.tv. 03. 09. 2018. Приступљено 14. 12. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Игор Бутулија на сајту Olympedia.org
- Профил Игора Бутулије Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2018) на сајту eurohandball.com (на језику: енглески)
|
|
|
|
