Изабел Хатон
Изабел Хатон | |
---|---|
Датум рођења | 11. септембар 1887. |
Место рођења | Единбург, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 11. јануар 1960.72 год.) ( |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Супружник | Томас Хатон |
Др Изабел Галовеј Хатон (енгл. Isabel Galloway Hutton}}; Единбург, 11. септембар 1887 — Лондон, 11. јануар 1960)) је била шкотска лекарка из доба Првог светског рата. За своје заслуге награђена је Орденом белог орла. По њој је названа средња медицинска школа у Врању.
Биографија
[уреди | уреди извор]Изабел Хатон је рођена као Изабел Емсли (енгл. Isabel Emslie). Завршила је школу за психијатра и специјализовала се за менталне поремећаје.[1]
Први светски рат
[уреди | уреди извор]У Први светски рат је ушла 1915. године као припадник Шкотских женских болница (енгл. Scotish Women's Hospitals - SWH). Њена јединица је основала болницу под шаторима у месту Троа у Француској. Из Француске, Изабел је у новембру 1915. пребачена у Гевгелију, одакле се убрзо повукла у Солун на Солунски фронт.
У лето 1918. је именована за главног болничког официра и прекомандована је у Врање. Дошла је са још 11 лекара и 40 медицинских сестара. Радила је на лечењу и војника, али и цивилног становништва. У граду су у то време харали пегави тифус и шпанска грозница. Изабел Хатон је поставила основе здравствене заштите у Врању. Познате су биле под надимком сиве препелице[2], због своје сиве униформе. У Врању је остала до октобра 1919. и помогла је у оснивању локалне цивилне болнице за коју је оставила опрему и хируршке инструменте.
Свој ратни ангажман је завршила на командној позицији у јединици стационираној у Београду године 1920.
Након Првог светског рата
[уреди | уреди извор]Након рата, Изабел је кратко време радила на неговању деце на Криму. Одатле је преузела управу над болницом у Севастопољу, али је ту активност прекинуо Руски грађански рат. Повукла се у Константинопољ, одакле је водила кампању помоћи руским избеглицама. Ту је и упознала свог будућег супруга Томаса Хатона (касније генерал-потпуковник сер Томас Хатон).[3]
Током Другог светског рата, заједно са својим супругом лордом Хатоном, била је стационирана у Индији. Ту је управљала организацијом Црвеног крста.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]"Чим се Србин опорави, он пева и игра. То је било у његовој природи, саставни део његовог живота, као што је била природна ствар обрађивати земљу. Њихова омиљена пјесма била је Тамо далеко. Песма говори о томе како су напистили своју земљу и изражава чежњу за кућом. Неке од нас жена певале су заједно с војницима, и кроз ту песму с многобројним стиховима заволела сам тај лепи језик." Леди Хатон[4]
"Најлепше дане свога млађаног живота провела сам у Србији. Део себе оставила сам у Србији. Део Србије живи самном у Лондону." Леди Хатон
Библиографија
[уреди | уреди извор]Изабел Хатон је издала више књига[5] на теме брака, менталних поремећаја и свог ратног путешествија:
- The Sex Technique in Marriage
- Memories of a Doctor in War & Peace
- The Last of the Taboos - Mental Disorders in Modern Life
- Woman's change of life
- With a woman's unit in Serbia, Salonika and Sebastopol
- The hygiene of marriage
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Isabel Emslie Hutton”. Архивирано из оригинала 22. 09. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ РТС: Врањанци не заборављају племенитост
- ^ (PDF) http://www.bmj.com/content/1/5169/354.1.full.pdf. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) Obituary: D. A. K. Cassells, M.D., M.R.C.P.Ed | Bmj], Приступљено 31. 3. 2013. - ^ ПАНТИЋ, Михаило (2001). Солунски добровољци општине Српски Брод : Леди Изабел Хатон - Моје успомене са солунског фронта. Нови Сад: Идеал. стр. 206.
- ^ „Isabel Emslie Hutton | LibraryThing”. Приступљено 31. 3. 2013.
Види још
[уреди | уреди извор]- Хероине Првог светског рата у Србији
- Болнице шкотских жена за службу у иностранству
- Мејбел Стобарт
- Елизабета Рос
- Елси Инглис
- Евелина Хаверфилд
- Кетрин Макфејл
- Елизабета Рос
- Флора Сандс
- Лорна Ферис
- Мејбел Стобарт
- Катрин Пејн
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]