Илија Дошен

С Википедије, слободне енциклопедије
илија дошен
Илија Дошен
Лични подаци
Датум рођења(1914-09-14)14. септембар 1914.
Место рођењаВедро Поље, код Б. Петровца, Аустроугарска
Датум смрти1991.(1991-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (76/77 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СФР Југославија
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-мајор у резерви
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења Орден партизанске звезде са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Илија Дошен (Ведро Поље, код Босанског Петровца, 14. септембар 1914Београд, 1991), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 14. септембра 1914. године у селу Ведро Поље код Петровца. Основну школу завршио је у Оштрељу код Босанског Петровца, а гимназију у Приједору, Требињу и Бихаћу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1940. године.

Члан Комунистичке партије Југославије и СКОЈ-а постао је 1936. године. За вријеме студија био је члан Земљорадничког клуба и члан управе удружења „Петар Кочић“. У децембру 1940. био је ухапшен и одведен у логор Међуречје код Ивањице, у којем је био затворен до марта 1941. године.

По окупацији Југославије 1941, био је задужен да ради на организовању устанка у околини Босанског Петровца. Јула 1941. године, био је постављен за политичког комесара штаба Босанскопетровачког среза и секретара Среског комитета КПЈ у Босанском Петровцу. Био је члан Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину.

У току рата био је у првој ратној редакцији „Гласа“ и политички комесар Петог крајишког одреда, Десете крајишке бригаде, Пете и Десете крајишке дивизије и Петог босанског корпуса. Био је вијећник ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а од његовог првог засједања у Бихаћу.

После рата обављао је многе послове у републичкој и савезној администрацији, као што су министар унутрашњих послова у првој влади НР БиХ, помоћник министра трговине у влади ФНРЈ, председник контролне комисије владе НР БиХ и остало.

На првом конгресу Комунистичке партије БиХ, биран је за члана Политбироа Централног комитета КП БиХ.

Такође је био председник Врховног суда БиХ, Врховног суда Југославије, члан Централног одбора Савеза удружења бораца НОР-а, члан Централног комитета СКЈ и ЦК СК БиХ, секретар Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа БиХ и члан Савета федерације СФРЈ.

Више је пута био биран за републичког и савезног посланика у Скупштини. Такође је био и члан управе Удружења правника БиХ. Имао је чин генерал-мајора ЈНА у резерви.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година, 146-147. стр.
  • Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975. 
  • Ковачевић, С. Душан: Петровац: у подножју Грмеча, Клековаче и Осјеченице. „Музеј Војводине“, Нови Сад 1996. година.
  • Српски биографски речник (књига трећа). „Матрица српска“, Нови Сад 2007. година.