Индијски орах
| Индијски орах | |
|---|---|
| |
| Зрели индијски орах | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. occidentale
|
| Биномно име | |
| Anacardium occidentale | |
Индијски орах (лат. Anacardium occidentale) пореклом је из Јужне Америке, тачније из приморских области североисточног Бразила. Индијски орах су у Индију пренели Португалци, док је данас Индија његов највећи произвођач. Семе индијског ораха има облик бубрега величине до 3 cm, а расте на воћу познатом као индијска или кешу јабука. [1][2] Сваки плод има по једно семе закачено на свом доњем делу. Плод кешу јабуке је крушкастог обилка и дугачак је од 7 до 15cm. Плодови могу бити обложени жутом или црвенкастом љуском (у зависности од сорте) испод које се налази воћна пулпа од које се прави сок који је богат витамином C. Плодови кешу јабуке имају пет пута више витамина C него поморанџа. Богат је витаминима C и K, фолном киселином, магнезијумом, калцијумом, цинком, селеном, фосфором, бакром, антиоксидансима и мононезасићеним мастима.[3][4]
Употреба у исхрани[уреди | уреди извор]
Индијски орах се може јести сиров, печен или пржен са путером и сољу. Има сладак укус и мирис, у исхрани се може користити као грицкалица или као додатак и зачин разним јелима (пилетина са индијским орахом, путер од ораха, салате, каше, колачи, сладоледи итд).
Здравствене предности[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 553 kcal (2.310 kJ) |
30,19 g | |
| Скроб | 0,74 g |
| Шећери | 5,91 g 0,00 g |
| Прехрамбена влакна | 3,3 g |
43,85 g | |
| Засићене | 7,783 g |
| Мононезасићене | 23,797 g |
| Полинезасићене | 7.845 g |
18,22 g | |
| Витамини | |
| Витамин А | 0 IU |
| Тиамин (Б1) | (37%) 0,423 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (5%) 0,058 mg |
| Ниацин (Б3) | (7%) 1,062 mg |
| Витамин Б5 | (17%) 0,86 mg |
| Витамин Б6 | (32%) 0,417 mg |
| Фолат (Б9) | (6%) 25 μg |
| Витамин Б12 | (0%) 0 μg |
| Витамин Ц | (1%) 0,5 mg |
| Витамин Д | (0%) 0 μg |
| Витамин Е | (6%) 0,9 mg |
| Витамин К | (32%) 34,1 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (4%) 37 mg |
| Бакар | (110%) 2,2 mg |
| Гвожђе | (51%) 6,68 mg |
| Магнезијум | (82%) 292 mg |
| Манган | (79%) 1,66 mg |
| Фосфор | (85%) 593 mg |
| Калијум | (14%) 660 mg |
| Селен | (28%) 19,9 μg |
| Натријум | (1%) 12 mg |
| Цинк | (61%) 5,78 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 5,20 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
- Лечи срце. Захваљујући великим количинама незасићених масних киселина и олеинске киселине индијски орах је добар за срце и цео васкуларни систем. Мононезасићене масти смањују ниво триглицерида који су један од главних узрока срчаних болести.
- Смањује ризик од дијабетеса. Мононезасићене масти у индијском ораху утичу на дијабетичаре тако што смањују ниво триглицерида и самим тим се смањује ризик од појаве шећера и холестерола.
- Снижава холестерол. Индијски орах састоји 0% холестерола. Иако садржи доста масноће важно је знати да су то углавном мононезасићене масти које смањују лош (LDL) холестерол, а повећавају добар (HDL) холестерол.
- Делују у превенцији камена у жучи. Истраживања су показала да је једна шака индијског ораха дневно довољна да спречи стварање камена у жучи.
- Помаже код мршављења. Индијски орах се препоручује као ужина у разним дијетама, ови ораси садрже доста дијететских влакана и пружају осећај ситости и задовољства, што је веома важно за мотивацију особа које покушавају да смршају. Важно је да се једу у умереним количинама јер садрже доста калорија. Оно што је битно је да садрже добре масти и минималне количине шећера. Такође пржени посољени индијски ораси могу да доведу до високог крвног притиска.
- Одржава здравље зуба. Индијски орах уништава бактерије које проузрокују каријес и болести десни, тако да је идеалан за негу зуба, али и за одржавање целокупног здравља устију.
- Делује као афродизијак. Индијски орах побољшава проток крви у организму и на тај начин помаже мушкарцима који имају промблема са ерекцијом. Овај орах отклања стрес и нервозу, опушта нерве и повећава сексуалну жељу. Још од давнина се користи за јачање потенције.
- Спречава анемију. Индијски орах је одличан извор гвожђа, што је од виталног значаја за пренос кисеоника по целом телу и помоћ у раду ензима и имуног система. Недостатак гвожђа може довести до амора тела, анемије, као и до повећане осетљивости на инфекције и разне болести.
- Потпомаже лакше варење. Добар је извор дијететских влакана, која помажу да се храна лакше вари. Међутим, прекомерно конзумирање ове намирнице може да изазове надимање и проблеме са гасовима, тако да треба бити опрезан и не претеривати са овом прилично укусном намирницом.
- Побољшава вид. Конзумација индијског ораха корисна је за здравље очију, јер садржи мале количине зеа-ксантинина, важног антиоксиданса, који се селективно апсорбује у мрежњачи ока. Ово нашим очима даје заштиту при филтрирању УВ-зрака и спречава старосне дегеративне промене на оку.
- Одупире се ћелијама рака. Индијски орах садржи врсту флавоноида који се зове проантоцијанидин, а то једињење има висок садржај бакра. Једна порција индијског ораха обезбеђује 37,5 одсто препорученог дневног уноса бакра који помаже у борби са канцерогеним ћелијама. Он просто "изгладњује" ћелије тумора, јер им не даје потребну храну за њихов развој.
Токсичност[уреди | уреди извор]
Неки људи су алергични на индијски орах, али они су ређи алерген од орашастих плодова или кикирикија.[5] За до 6% деце и 3% одраслих, конзумирање индијских орашчића може изазвати алергијске реакције, у распону од благе нелагодности до анафилаксе опасне по живот.[6][7][8][9] Ове алергије покрећу протеини који се налазе у орашастим плодовима, а кување често не уклања или мења ове протеине. Реакције на индијски орах и орашасте плодове такође могу настати као последица скривених састојака орашастих плодова или трагова орашастих плодова који се могу ненамерно унети током обраде хране, руковања или производње.[7][8] Љуска индијског ораха садржи уљна једињења која могу изазвати контактни дерматитис сличан отровном бршљану, првенствено резултат фенолних липида, анакардинске киселине и карданола.[3][10] Због могућег дерматитиса, индијски орах се обично не продаје потрошачима у љусци.[11] Лако и јефтино екстрахован из отпадних љуски, карданол се истражује у погледу потенцијалне примене у наноматеријалима и биотехнологији.[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Morton, Julia F. (1987). Cashew apple, Anacardium occidentale L. Fruits of warm climates. Center for New Crops and Plant Products, Department of Horticulture and Landscape Architecture, Purdue University, W. Lafayette, IN. стр. 239—240. ISBN 978-0-9610184-1-2. Архивирано из оригинала 15. 3. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
- ^ „Anacardium occidentale (cashew nut)”. CABI. 20. 11. 2019. Приступљено 8. 5. 2021.
- ^ а б James A Duke (1983). „Anacardium occidentale L.”. Handbook of Energy Crops. (unpublished); In: NewCROP, New Crop Resource Online Program, Center for New Crops and Plant Products, Purdue University. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ „Cashew - allergy information (InformAll: Communicating about Food Allergies - University of Manchester)”. research.bmh.manchester.ac.uk. Приступљено 2022-09-14.
- ^ Rosen, T.; Fordice, D. B. (април 1994). „Cashew Nut Dermatitis”. Southern Medical Journal. 87 (4): 543—546. PMID 8153790. doi:10.1097/00007611-199404000-00026.
- ^ Weinberger, Tamar; Sicherer, Scott (2018). „Current perspectives on tree nut allergy: a review”. Journal of Asthma and Allergy. 11: 41—51. ISSN 1178-6965. PMC 5875412
. PMID 29618933. doi:10.2147/jaa.s141636.
- ^ а б McWilliam V.; Koplin J.; Lodge C.; Tang M.; Dharmage S.; Allen K. (2015). „The prevalence of tree nut allergy: a systematic review”. Current Allergy and Asthma Reports. 15 (9): 555. PMID 26233427. S2CID 36209553. doi:10.1007/s11882-015-0555-8.
- ^ а б „Cashew Allergies”. Informall Database – funded by European Union. 2010. Архивирано из оригинала 29. 10. 2010. г.
- ^ „Food allergies” (PDF). World Health Organization, International Food Safety Authorities Network. 2006.
- ^ Rosen T.; Fordice, D. B. (1994). „Cashew nut dermatitis”. South Med J. 87 (4): 543—46. PMID 8153790. doi:10.1097/00007611-199404000-00026.
- ^ „Why Cashews Aren't Sold In The Shell”. Moment of Science, Indiana Public Media. 6. 9. 2013. Архивирано из оригинала 20. 2. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016.
- ^ Hamad F. B.; Mubofu E. B. (2015). „Potential biological applications of bio-based anacardic acids and their derivatives”. Int J Mol Sci. 16 (4): 8569—90. PMC 4425097 . PMID 25894225. doi:10.3390/ijms16048569 .
Литература[уреди | уреди извор]
- Grevelink, Suzanne A.; Murrell, Dédée F.; Olsen, Elise A. (август 1992). „Effectiveness of various barrier preparations in preventing and/or ameliorating experimentally produced Toxicodendron dermatitis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 27 (2): 182—188. PMID 1430354. doi:10.1016/0190-9622(92)70167-e.
- Symes, William F.; Dawson, Charles R. (јун 1954). „Poison Ivy 'Urushiol'”. Journal of the American Chemical Society. 76 (11): 2959—2963. doi:10.1021/ja01640a030.
- Xu, Hongli; Lu, Zaijun; Zhang, Guangzhao (2012). „Synthesis and properties of thermosetting resin based on urushiol”. RSC Advances. 2 (7): 2768. doi:10.1039/C2RA00829G.
- Kalish, RS; Johnson, KL (1. 12. 1990). „Enrichment and function of urushiol (poison ivy)-specific T lymphocytes in lesions of allergic contact dermatitis to urushiol”. Journal of Immunology. 145 (11): 3706—3713. PMID 2147199. INIST:4566503.
- Xia, Jianrong; Xu, Yanlian; Lin, Jinhuo; Hu, Binghuan (јануар 2008). „UV-induced polymerization of urushiol without photoinitiator”. Progress in Organic Coatings. 61 (1): 7—10. doi:10.1016/j.porgcoat.2007.08.007.
- Epstein, William L. (1. 3. 1974). „Poison Oak Hyposensitization: Evaluation of Purified Urushiol”. Archives of Dermatology. 109 (3): 356—360. PMID 4273614. doi:10.1001/archderm.1974.01630030016002.
- Je, Hyeondoo; Won, Jongok (јануар 2021). „Natural urushiol as a novel under-water adhesive”. Chemical Engineering Journal. 404: 126424. S2CID 224932889. doi:10.1016/j.cej.2020.126424.
- Oshima, Ryuichi; Yamauchi, Yoshio; Watanabe, Chuichi; Kumanotani, Ju (јул 1985). „Enzymic oxidative coupling of urushiol in sap of the lac tree, Rhus vernicifera”. The Journal of Organic Chemistry. 50 (15): 2613—2621. doi:10.1021/jo00215a002.
- Crocker, B. (2013). Betty Crocker The Big Book of Pies and Tarts. Betty Crocker Cooking. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-544-17832-8.
- Hundt, L.; Westmeyer, C. (2013). Sweetie-licious Pies: Eat Pie, Love Life. skirt!. ISBN 978-0-7627-8752-4.[мртва веза]
- Rosengarten, F. (2004). The Book of Edible Nuts. Dover Publications. ISBN 978-0-486-43499-5.
- Balcavage, D. (2013). Pies and Tarts with Heart. Quarry Books. ISBN 978-1-59253-846-1.
- „Cashew Pie”. Good Housekeeping. св. 165. 1967. Приступљено 4. 4. 2016.
- Wittemann, B.; Webster, N. (1987). Water Escapes: Great Waterside Vacation Spots in the Northeast. Wood Pond Press.
- Melo-Cavalcante, Ana Amelia; Picada, Jaqueline N.; Rubensam, Gabriel; Henriques, João A.P. (2008). „Antimutagenic activity of cashew apple (Anacardium occidentale Sapindales, Anacardiaceae) fresh juice and processed juice (cajuína) against methyl methanesulfonate, 4-nitroquinoline N-oxide and benzo[a]pyrene”. Genetics and Molecular Biology. 31 (3): 759—766. doi:10.1590/S1415-47572008000400024 .
- Nascimento, Ronaldo Ferreira do; Aquino, Francisco Wendel Batista de; Amorim, Adriany G. Nascimento; Prata, Laércio Favila (август 2003). „Avaliação do tratamento térmico na composição química e na qualidade da cajuína” [Evaluation of the thermal treatment on the chemical composition and quality of 'cajuína' beverage]. Ciência e Tecnologia de Alimentos (на језику: Portuguese). 23 (2): 217—221. doi:10.1590/S0101-20612003000200020 .
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
