Интерлеукин 4

Interleukin 4
Interleukin 4
	Кристална структура људског ИЛ-4 (2INT)
Доступне структуре
	1bbn, 1bcn, 1cyl, 1hij, 1hik, 1hzi, 1iar, 1iti, 1itl, 1itm, 1rcb, 2b8u, 2b8x, 2b8y, 2b8z, 2b90, 2b91, 2cyk, 2d48, 2int
Идентификатори
Симболи	IL4; BSF1; IL-4; MGC79402
Вањски ИД	OMIM: 147780 MGI: 96556 HomoloGene: 491 GeneCards: IL4 Gene
Онтологија гена
Молекулска функција	• везивање за интерлекин-4 рецептор; • везивање протеина;
Ћелијска компонента	• екстрацелуларни регион; • екстрацелуларни простор;
Биолошки процес	• хемотакса; • ћелијски одбрамбени респонс; • метаболички процес холестерола; • диференцијација Б ћелија; • позитивна регулација пролиферације Б ћелија; • T-помоћни 2 тип имунског респонса; • позитивна регулација пролиферације активираних T ћелија; • регулација фосфорилације; • позитивна регулација тирозин фосфорилације Stat5 протеина; • негативна регулација апоптозе; • биосинтетички процес фактора раста конективног ткива; • регулација промене изотипа; • позитивна регулација MHC класа II биосинтетичког процеса; • негативна регулација остеоцласт диференцијације; • позитивна регулација транскрипције РНК полимеразе II; • позитивна регулација изотип промене у IgE изотипе; • позитивна регулација изотип промене у IgG изотипе; • регулација имуног респонса;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	3565
Eнсембл	ENSG00000113520
UниПрот	P05112
Реф. Секв. (иРНК)	NM_000589
Реф. Секв. (протеин)	NP_000580
Локација (УЦСЦ)	Chr 5:; 132.04 - 132.05 Mb
ПубМед претрага	[1]

Интерлеукин 4 (ИЛ-4) је интерлеукин кога луче помоћнички Т2 лимфоцити (енгл. Th2 cells) и делује на Б лимфоците, мастоците, базофиле као и на Т2 помоћничке лимфоците (који га производе).^[1] Изазива пролиферацију Б лимфоцита (првобитно је назван фактор раста Б лимфоцита), индукује синтезу антитела Е класе код Б лимфоцита, диферентовање помоћничких Т лимфоцита у правцу помоћничких Т2 лимфоцита. Дејства овог интерлеукина на ћелије одбрамбеног система су супротна дејству интерферона γ, који појачава функцију макрофага и целуларног имунитета. На тај начин ИЛ-4 подстиче хуморални, а инхибише целуларни тип имуног одговора.^[2]^[3]

Механизам дејства[уреди | уреди извор]

Интерлеукин 4 делује тако што се везује за мембранске рецепторе лимфоцита (и других ћелија). Везивањем за рецепторе на недиферентованим (незрелим) помоћничким Т лимфоцитима усмерава њихову диференцијацију у помоћничке Т2 лимфоците, који су значајни за синтезу активацију Б лимфоцита и стварање антитела Е класе. Везивањем ИЛ-4 за поменуте рецепторе Т лимфоцита активише се СТАТ 6 сигнални пут који изазива диференцијацију помоћниких лимфоцита у помоћничке Т2 лимфоците. ИЛ-2 такође активише и други (поред СТАТ 6) сигнални пут-супстрат који одговара на инсулин (енгл. insulin response substrate-IRS2), што доводи до пролиферације (размножавања) лимфоцита. Интерлеукин 4 такође изазива производњу имуноглобулина Е код Б лимфоцита, који има улогу у борби против паразитарних инфекција, али и у настанку алергијских реакција (I тип хиперсензибилности).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
^ Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5.
^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

Литература[уреди | уреди извор]

Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Interleukin-4 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Recombinant Human Interleukin-4 from Cornell University (језик: енглески)
Interleukin-4 from Allergy Glossary

[KubyImmunology6th-1] Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.

[Живанчевић-Симоновић-2] Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5.

[3] Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

[1]

[2]

[3]