Историја архитектуре

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј Гугенхајм у Билбау.

Историја архитектуре обухвата техничке, функционалне и естетске фазе развоја кроз историјске епохе од почетка развоја људског друштва до данас. Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: лепоте (Venustas), чврстине (Firmitas) и корисности (Utilitas). Гране архитектуре су грађанска, религиозна, поморска, војна,[1] и пејзажна архитектура.[2][3]

2500 година старе руине Персеполиса
Декорација у перистилу храма-Мединет Хабу, пример за египатску архитектуру
Откопавање насеља из млађег каменог доба
Римска архитектура: Пантеон у Риму

Праисторијска архитектура[уреди | уреди извор]

Неолитска архитектура[уреди | уреди извор]

Лончарска фигура која представља кућу из Трипољске културе
Минијатура регуларне Кукутени-Трипољске куће, са мноштвом керамичких судова
Ескавација насеобине код Скаре Бре (Мејнленд (Оркнијска острва), Шкотска, УК)

Неолитска архитектура је архитектура неолитског периода. Иако су откривена многа станишта из свих праисторијских периода и више верних реконструкција је направљено, она ретко садрже елементе који се могу повезати са уметношћу. Неки од изузетака су зидне декорације.

На југу и југозападу Азије, неолитске културе су се појавиле након 10.000. п. н. е., иницијално на Леванту (прекерамички неолит А и прекерамички неолит Б) и одатле су се рашириле источно и западно. Постојале су ране неолитске културе у југоисточној Анатолији, Сирији и Ираку до 8000. п. н. е., а друштва која су производила храну су се први пут појавила у југоисточној Европи до 7000. п. н. е., и централној Европи до око 5500. п. н. е. (међу којима најранији примери култура обухватају старчевачко-короску културу, линеарнотракасту керамику, и винчанску културу).[4][5][6][7]

Архитектура старог века[уреди | уреди извор]

Ране високе културе[уреди | уреди извор]

Древна Месопотамија[уреди | уреди извор]

Древна Месопотамија је најпознатија по својој изградњи грађевина од цигле од блата и изградњи зигурата, који заузимају истакнуто место у сваком граду и састоје се од вештачке хумке, често уздижући се у огромним степеницима, којима доминира храм. Хумке су без сумње грађене да би се уздигао храм на надвишујући положај у иначе равној долини реке. Велики град Урук имао је низ религијских округа, који су садржали много храмова већих и амбициознијих од било које зграде раније познате.[8]

Реч зигурат је скраћени облик акадске речи ziqqurratum, назвиа који се давао чврстим степенастим кулама од блатне опеке. Реч потиче од глагола zaqaru, („бити високо”). Зграде су описане да имају изглед планина које повезују Земљу и небо. Велики зигурат Ура, који је ескавирао Леонард Вули, има у основи 64 до 46 метара, а првотно је био висине од око 12 метара, са три етаже. Саграђен је под Ур-Намуом (око 2100. п. н. е.), а обновљен је под Набонидусом (555–539. п. н. е.), кад му је повећана висина, вероватно до севен етажа.[9]

Асирске палате имале су велики јавни двор са комплетом станова на источној страни и низом великих дворана за банкете на јужној страни. Ово је постао традиционални план асирских палата, саграђених и украшених за прослављање краља.[10] Огромне количине комада намештаја од слоноваче пронађене су у појединим палатама.

Западни свет[уреди | уреди извор]

Антика[уреди | уреди извор]

Велики театар у Помпеји
Света Софија
Нотер- Дам- ла- Гранд у Поатјеу, Француска
Западно прочеље катедрале Нотр-Дам у Паризу
"Ројал“ позориште-Брутализам
Кућа Роби

Архитектура средњег века[уреди | уреди извор]

Архитектура новог века[уреди | уреди извор]

Архитектура XIX века[уреди | уреди извор]

Архитектура XX и XXI века[уреди | уреди извор]

Поједине земље[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Architecture. Def. 1. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) Oxford University Press 2009
  2. ^ Hyams 1971, стр. 239
  3. ^ Sir Geoffrey Jellicoe, Susan Jellicoe, The Landscape of Man: Shaping the Environment from Prehistory to the Present Day. ISBN 9780500274316
  4. ^ „The Old Copper Complex: North America's First Miners & Metal Artisans”. Приступљено 10. 8. 2015. 
  5. ^ Song, Jeeun. „The History of Metallurgy and Mining in the Andean Region”. World History at Korean Minjok Leadership Academy. Korean Minjok Leadership Academy. Приступљено 10. 8. 2015. 
  6. ^ Choi, Charles Q. „Pre-Incan Metallurgy Discovered”. Live Science. Live Science. Приступљено 10. 8. 2015. 
  7. ^ Maldonado, Blanco D. (2003). „Tarascan Copper Metallurgy at the Site of Itziparátzico, Michoacán, México” (PDF). Foundation for the Advancement of Mesoamerican Studies. Приступљено 22. 1. 2016. 
  8. ^ Risebero, Bill (2018). The Story of Western Architecture (на језику: енглески). Bloomsbury. стр. 13. ISBN 978-1-3500-9212-9. 
  9. ^ „Gods and Goddesses”. Mesopotamia.co.uk. Приступљено 9. 11. 2015. 
  10. ^ Cole, Emily (2002). Architectural Details (на језику: енглески). Ivy Press. стр. 32. ISBN 978-1-78240-169-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]